Povezivanje, međusobna podrška i solidarnost neophodni su za uspeh lokalnih inicijativa i odbranu ugroženih prava građana, zaključak je tribine Solidarno u odbrani prava građana. Ovo okupljanje za aktiviste i građane Kragujevca i Šumadije organizovalo je udruženje Res Publika.
Prilika ili povoda da se građani pokrenu i postanu aktivni je mnogo s obzirom na to da u Srbiji postoji veliki broj društvenih problema u različitim oblastima. Na drugoj strani, puno je i faktora koji odvraćaju. Pritisci, pretnje i drugi vidovi zastrašivanja su česti, kao i etiketiranje aktivista kao “stranih plaćenika”, a izazovi su i borba za pristup medijima i istinito informisanje.
- Jako je teško baviti se aktivizmom, posebno u malim sredinama. Vrlo ste vidljivi, svi se poznaju”, rekla je Marica Živanović Poljo iz inicijative Neko brine za Levač.
Ona je objasnila da nije lako boriti se i dopreti do svesti ljudi u okolnostima kada se veoma teško dolazi do istinitih informacija. Članovi ove neformalne grupe iz Rekovca suočavaju se sa pritiscima kao što su širenje glasina i optužbi da su “politički aktivisti koji žele političke poene” ili “strani plaćenici”. Tu su i postupci pokrenuti protiv građana koji su učestvovali u ekološkim protestima i blokadama.
- Ima mnogo ljudi koji su nevidljivi, a trpe pritiske o kojima ne žele da pričaju jer nisu spremni da se pojavljuju na sudu i “isteruju pravdu”. Mi smo stalno pozivali ljude da se oglase i kažu da li trpe pritiske. Tu stupa na snagu solidarnost o kojoj pričamo. Ne sme da se zaboravi na ljude koji sada nisu vidljivi, a bili su spremni da izađu i pokažu svoj stav. Iskreno se nadam da će oni nastaviti da se bore, a na nama aktivistima je da ih okupljamo, ohrabrujemo i dajemo im podršku.” istakla je Marica Živanović Poljo i dodala da su aktivisti inicijative Neko brine za Levač dobili podršku velikog broja građana Rekovca, kao i stanovnika Kragujevca i Jagodine, ljudi koji su poreklom iz ovog kraja, kao i advokata, stručnjaka za marketing, dizajn, medije, ali i i organizacija, kao što su Građanske inicijative koje su pomogle pri plaćanju kazni za učešće u blokadama.
- Najznačajnije od svega je to saznanje da ima ljudi koji će pomoći i kojima možete da se obratite. Kada vidite da država ne stoji iza vas, nego naprotiv, ta vrsta podrške je veoma važna. Mislim i da je to najveći kapital cele ove priče. Zato što su se uključili svi, od poljoprivrednika iz nekog sela do onih koji ne žive u Levču, Pranjanima ili Dobrinji, a koji su shvatili na šta treba da troše energiju i kako da se fokusiraju.
Da je teško nositi se sa pritiscima potvrđuje i Stanko Aksentijević iz neformalne ekološke grupe eKGo iz Kragujevca. Iako je neke građane to navelo da odustanu od borbe, on podseća da su brojnost i masovnost veoma važni, posebno u protestima i javnim okupljanjima i da je policiji znatno teže da legitimiše veliki broj ljudi. Aksentijević smatra i da etiketiranje aktivista kao “stranih plaćenika” ima određenu težinu, posebno kada uvrede na njihov račun dolaze od poslanika ili državnih zvaničnika. Ipak, on kaže da je to “mišljenje manjine”, te da u neposrednom razgovoru građani imaju više razumevanja nego što imaju odbojnosti.
- Oni koji su najaktivniji i rade najkorisnije stvari za društvo su “veliki trn u oku”, a svojim delima pokazuju “vrhunski patriotizam, kaže Vladimir Paunović iz udruženja građana Milenium.
Zato je, kako ističe, jedini pravi odgovor na optužbe da su organizacije civilnog društva i aktivisti “strani plaćenici i izdajnici” – transparentnost. Kao osnivač jedne od najstarijih organizacija civilnog društva u Kragujevcu on ističe da je u aktuelnom trenutku ključna reč solidarnost.
- Ne moramo ni da budemo svi aktivisti niti direktno pogođeni problemom, već obični građani i komšije. Kada se desi neka situacija da ekološki aktivisti hoće da spreče nešto, kada Res Publika pokrene akciju vezano za slobodu medija ili se Fijatovi radnici pobune, postoji potreba da se da podrška. Na samo “što mečka može da zaigra i pred našom kućom” već zato što se na toj podršci gradi jedna lokalna zajednica. Nema ništa prirodnije od toga da podržimo, stanemo i kažemo da prava moraju da se štite, zaključio je Paunović.