Kao što smo najavljivali, juče (u nedelju, 6. septembra) u Košutnjak se slilo i staro i mlado. Gužva i kola i pešaci sve piče po šljaci. Prosto je čudo koliko su nemar i nebriga „pojeli” košutnjački drum al’ ko sad o tome da misli (samo evidentiramo) kad (re)aktivirani i (re)obnovljeni FK „Kragujevac” igra svoju prvu (u novom ruhu) istorijsku utakmicu..
A, oko terena FK Košutnjaka (za ovu potrebu teren se onako milvolovski od milošte zove „Naša jazbina”) vije se dim… Ali, ne od baklji i drugih standardnih navijačkih rekvizita. Ma, jok… već od kotlića (obe verzije – i gulaš i suljpa) i roštilja. Da se nađe na premijeri „najmlađeg tima” sa već „najvernijom publikom”. naravno da bi neupućenima teza iz prethodne rečenice zvučala baš pretenciozno da FK „Kragujevac” (osnovan 1996. godine) nisu nanovo vaskrsli navijači „Crveni đavoli” sa željom da daju vetar u leđa očuvanju tradicije amaterskih klubova i pruže priliku svom članstvu (ko hoće al i može), prijateljima, drugarima… da jednostavno i samo igraju fudbal, onako, zbog lepote ovog sporta i same igre a bez ikakvih pritisaka.
Da je reč o „đavolskoj kuhinji” kada je ovaj događaj u pitanju svedoče i Laze koji se od svanuća (zlo)pati sa roštiljskim specijalitetima (sinoć je bio i u logistici i nabavci provijanta) i Bula koji se ne odvija od kotlića sa gulašom.
– Moji gulaši su poznati, više puta su osvajali trofeje, „preti” Bula sa hoklice a svi dodaju da će i restaurirani FK „Kragujevac” krenuti istim slavnim putem njegovih đakonija. Misli se na trofeje.
– U pitanju je prava gradska priča. Sto posto čaršijska. Ovde nikako nisu rezultati i uspesi u prvom planu, već druženje. Takođe, želja nam da se što više dece i mladih uključi u aktivnosti oko FK „Kragujevca” pa, ako i ne mogu svi da treniraju onda makar da se okupljaju i gledaju utakmice, pojašnjava Laze (nema kecelju al ima masku) dok u lonac trpa ćevapčiće taze.
Ova istorijska utakmica FK „Kragujevca” protiv renomiranog rivala iskusnog (pri)gradskog trećeligaša „Stanova” (osnovanog pre skoro osam decenija) snima se iz svih oruđa i oružja. O, tu su i Raus i čojić, dakle krajnje seriozna situacija. Dakle, ni medija ni prenosa ne manjka. Tu je i dron. Ne izostade ni tradicionalna „crvenođavolska” duhovitost.
– Evo je murija! I ovde nas snimaju, ori se kroz smeh.
– Pivo, ko pogodi dron!, dobacuje Laze u paklu ali ne tribine već skare.
A, publika, osećajući važnost ovog istorijskog momenta ali i „isprovocirana” prelepim jesenjim danom i dobrim druženjem i provodom u najavi samo pristiže u sve većem broju. Gledalaca (dobro, ne baša na tribinama, da ne hiperbolišemo) iza ograde mnogo više nego na mnogo izvikanijim stadionima i višim rangovima takmičenja.
– Kad bi ovoliko ljudi dolazilo na utakmice „Radničkog”, možda bi nešto i bilo od njih, iskusno ceni jedan od omladinaca iz podmlatka „Crvenih đavola” tik uz žicu ograde.
A, teren „Naše jazbine” („Košutnjak”) koliko je njegova okolina nesređena i uneređena, više nego pristojan. Trava baš dobra. Dakle idealni uslovi za igru. Dakle nema izgovora tipa: džomba, rupa, ovo ono…, samo izgaranje u lepoti fudbalske igre. Jezikom oveštalih klišea profesionalnih sportskih reportera publika se odmara u „hladu stoletnih hrastovih stabala Košutnjaka”. Dakle, vrh i za posmatranje.
Sve po Pe Esu, zašta je zadužen Dalibor Senić (Sena Stariji u daljem tekstu SS) koji je glavni protoklodžija kluba i sa sudijskom trojkom i protivničkim taborom usklađuje protokole tima. Nema kod sene labavo. Sudije izvedoše oba tima na teren, pade zajedničko fotkanje za buduću povjesnicu kluba i gradskog loptanja uopšte, uskliknu se sportski pozdrav: „Zdravo!” i utakmica poče.
– ’Ajde, ’ajde, od roštilja i piva „odvojiše se” na tren i navijačka grla i dlanovi.
Utakmica ima i svoj prenos uživo. Za to je zadužen Mane iz snimateljske lože koji zbog svog superiornog visinskog položaja u odnosu na ostale gledaoce i promatrače kraj terena promptno dobi nadimak po kultnom liku koga u još kultnijem Pekinpoovom filmu „Konvoj” tumači slavni Ernest Bordžin – Eye in the sky (Oko na nebu) i to baš zasluženo. Direktan prenos teče glatko, naravno uz povremeno bagovanje al to se dešava i renomiranijim medisjkim kućama od FK „Kragujevca” uz tehničku podršku Udruženja „Kaldrmaš”.
Utakmica je, „živa stvar” pa ima i neizbežnih upadica, zlojebica (da ne kažemo „nedojebanica”)… Jedna od pomoćnih sudija je je i devojka Ivana pa ne može da prođe bez pošalica tipa pored linije tipa: „Ivana, samo diži”, što je dkaz da staf FK „Kragujevca” mora još da poradi na rodnosenzibilisanom navijaštvu u odnosu na arbitražu.
Domaći FK „Kragujevac” u prvom poluvremenu „teraju na gore” a svaka intervencija golmana Borsilava Boškovića (u daljem tekstu Boško) izaziva ovacije. Igrači „Kragujevca” izboriše slobodan udarac odmah na početku utakmice, kapiten Petar Raković (u daljem tekstu Pera) ga izvede i lopta pogodi jednog igrača „Stanova” u šesnaestercu u ruku… Svi skočiše:
– Penal! (i, bio je)…
Ali, ništa. Još je FK „Kragujevac” taz klub da bi imao p(r)opust kod sudija. Smenjuju se akcije u šesnaestercu „Stanova”, fudbalske „bravure” – uzbudljivo al nikako da ga kapitalizuju pogodkom, što u fudbalu ume da se i te kako osveti. Tako će i biti.
– Stegni, stegni, navijaju „đavoli” u ulozi navijača „Kragujevca” i igrači ga „stegoše” i umal gol za njih ali lopta prozuja tik iznad prečke rivala. Pa, još jedna šansa za domaće al opet – ništa. Šteta.
– Kreći se, kreći, zahtevaju gledaoci i oni se kretaše al imaju i fudbaleri dušu. Po pravilima „pade” novouvedeni koronski predah za osveženje pa se tekma nastavi punom parom.
Aut za „Kragujevac”. Izveden. FK Stanovl1janci se žale da je izveden nepravilo. Ih, nepravilan aut, negoduje kapiten Pera a njegovi saigrači dodaju: „Ovi ’zeleni’ sude kako njima odgovara!” i slično. Navijači „savetuju” devetku Miloša Vranića (u daljem tekstu Vranića) prijateljski: samo ’ladno!
– ’Ladno? Na ovu vrućinu, odgovara mangupski Vranić sa terena i dobija iskreni aplauz za tu svoju duhovitost.
Mudrije i (vele)umnije fudbalske glave „cene” da je tek početak sezone i da timu tek sledi „pravo uigravanje” . Oni sa izraženijim okom za detalj a nesumnjivi poznavaoci igre dodaju da „zelene” tokom prvih pola sata spašava „samo sreća”. Razlika je i u takmičarskom iskustvu. Dok „zeleni” biju i cepaju mnogo iskusnije (na kvarno, profi i po meri i kriterijumu arbitraže) dotle crveno-plavi to rade sa entuzijazmom i od srca što odmah privlači sudijsku pozornost. Svaka škola se plaća a igrački kadar FK „Kragujevca” će to na ovom meču koštati „samo” šest povređenih igraća. No, važno je druženje kako ističe uprava i rukovodilački bord „Kragujevčana”.
Elem da se ocenjuje utisak iz prvih pola sata igre domaći sasvim solidni, baš dobri i ne manjka im srčanosti, želje i volje… No, kako kažu braća Nemci „fudbal se igra 90 minuta” a svaka propuštena šansa se skupo plaća. Tako i bi. Iz prve prilike (po protokolu u 38 minutu meča) sevnu evro gol u rašlje Darka Filipovića iz „Stanova”. Golman domaćih Boško se bespoštedno baci, polete, lepa parada za objektive fotoreportersko-snimateljskog pula… al džabe – neodbranjivo. Gosti povedoše sa 0:1 iako pre toga nisu imali ni jedan šut na gol i privedoše kraju (uz kornere i slobodni udarac domaćih – opet kapiten Pera) prvo poluvreme.
A u pauzi druženje, posluženje (o kvalitetu igre se da raspravljati ali o ponudi, izboru i količni piva nikako) i naravno komentari utakmice. Dominira kotlić sa Bulinim gulašem iz koga „iskače” nešto made in Mexico – čili li je je, živo li je (poseban, tajni sastojak) dakle k(l)opa Mexikana.
Već smo istakli da FK „Kragujevac” ni ne „juri” rezultat. Dok struka (ne Kon i ekipica već u vidu asa Peđe Živadinovića) daje savete i taktiku za nastavak, to potvrđuje i predsednik kluba Četnik.
– Klub nije bio aktivan godinama a mi smo ga aktivirali za manje od 20 dana. Krećemo od samog početka, od nule – Treće gradske lige ali nas to ne brine. Želja nam je da izgradimo najzdraviju sportsku priču u gradu a to je da se fudbalom na ovom nivou bavi i trenira ko hoće, može i koga to zanima. Svi su dobrodošli i kao igrači, bilo da je reč o navijačima „Radničkog”, našim prijateljima i drugarima a kao gledaoci još i više, ističe on dodajući da su utakmice ovog kluba samo povod za najbolje druženje i porovod. I, naravno da se brate igra „čist i lep fudbal”, onako od srca.
To nikako nije ni izostalo a tek ćemo da vidimo kako će proći u daljem nadmetanju u jakoj konkurenciji: dva Jovanovca („Hajduk” i FK), tradicionalno nezgodnog „Kremenca” iz Rogojevca, uvek opasnog „Bukurovca”… FK „Stanovo 1941” je već tu i izađe na teren. Domaćini zameniše i golmana (džentlmenski dogovor Boša i Dženingsa Mlađeg) ali ni to ne pomože ništa. Ali autogolo na početku drugogog (49 minut i Vasilije Avramović) pripomogoše gostima da dupliraju prednost. Ništa od puste želje vernih navijača: „ih, samo da izjednače”.
Povredi se i kapiten Pera (zaista najbolji pojedinac na terenu do tada) i posle je sve bilo rutina. Gosti povedoše sa trojkom u 56. minuti golom Nikole Tomaševića (doduše posle očiglednog faula gostiju al sudija ne prekide) pa to potvrdiše tačno 10 minuta kasnije pogotkom Darka Majdaka sa desnog krila.
Bi i prekid (ali ne kod ong faula) već za osveženje. I sudiji se nešto slošilo i smantalo… da l od vrućine, kvaliteta same tekme, ima i „objektivnih mišljenja” tik uz ogradu da je na delu „božija kazna” zbog „previda” prekršaja kod onog trećeg gola… hm, vrag bi ga znao…?
Navijači domaćih (posle četvrtog gola oglasili su se i gostujući) priželjkuju makar onaj počasni, istorijski… priželjkuju ga, daju podršku, želju, veru, ljuba, nadu… ali se u par navrata istače sasvim solidan golman „Stanova”. Ne pomaže ni rukom a zbog tog pokušaja Vranić na licu mesta dobi uz ovacije iz publike nadimak „Vranić Maradona”.
– Neće, pa neće… vajkaju se prijatelji kluba sve spremniji i naoštreniji za ono „druženje” sa Lazetovim i Bulinim specijalitetima.
I posle brojnih šansi, kad su oni malodušniji već digli ruke bi i taj, počasni i prvi u novijoj istoriji kluba. Doduše to povredom „plati” Giška (u daljem tekstu Dragiša Bulatović) koga jedva kovarnuše. Vranić odma uze loptu i ne ispusti je sve dok ne izvede penal.
– Gol! Gol! Prvi! Istorijski! Počasni! Care, bravo!… uzviknuše svi a Vranić se „upisa” (81. minut) u buduće „besmrnike” FK „Kragujevca” kao prvi (i za sada jedini) strelac u novijoj istoriji ovog sportskog kolektiva. Bi i onih ambicioznijih sa rajcanjem „sad ih imamo” i „još samo tri” ali oni objektivniji prijatelji sporta opomenuše sudiju „sviraj kraj – o’ladi se gulaš” i utakmica se završi a druženje otpoče.
Kapiten domaćih Pera (Rajković) hramlje (odrana kolena da i ne spominjemo) ali vidno zadovoljan.
– Mi smo svoj cilj ispunili. A, on nije ni takmičarski ni rezultatski. Naprotiv. Poslednjih godina, samo na užoj teritoriji našeg grada trajno se ugasilo petnaestak amaterskih fudbalskih klubova. Mi smo se okupili baš zbog toga da očuvamo iskru amaterskog bavljenja fudbalom i može da nam se pridruži ko je raspoložen, bilo da voli da igra i trenira, želi da se bavi zdravim načinom života ili čak i samo oslabi. Za sve ima mesta. Naše okupljanje ima socijalnu a ne sportsku dimenziju, galantan je kapiten, koji je baš onako kapitenski FK „Kragujevcu” poklonio garnituru novih crveno-plavih dresova. Po njemu, ovo je, bilo d aljudi igraju ili samo gledaju i uživaju idealan način da se uz prijatelje provede najlepše nedeljno prepodne uz sport a u prirodi. I, jeste.
Sličnog je mnjenja i (ne)oficijalni šef struke Peđa Živadinović (ja mu uvek pamtim kako je „Zvezdi” zavukao onaj gol) po kome je prvo poluvreme bilo baš zadovoljavajuće i u kome je njegov tim bio bolji. Ni ne krije da je tim segmetnom igre zadovoljan kao i postignutim golom (k’o Tumba sa Rusijom) ali dodaje da mora da se zanovi igrački kadar naročito posle šest povređenih igrača samo u prvom kolu. Valjda će najmlađi gradski klub s aveć najvernijom publikom da prevaziđe i manjak i manjkavost igračkog kadra,
Lopte odoše „da se odmore”, utakmica se završi i otpoče toliko najavljivano druženje, okrepa (čvrsta i tečna) i bi to treće poluvreme na obroncima Košutnjaka (i novopečene „Naše jazbine”) o kome će se dugo, dugo pričati i prepričavati.
Piše: Zoran Mišić
Foto: Darko Čojić, N. Raus i Medija tim FK „Kragujevca” (uz tehničku podršku Udruženja „Kaldrmaš”)