Na kalendaru srpskog stradanja današnji datum, 24. mart, ima veoma posebno značenje, navodi se u obraćanju javnosti Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu, čije saopštenje prenosimo:
Zlokoban zvuk zavijajućih sirena te martovske večeri pre dvadeset i četiri godine zauvek je ostao urezan u sećanje savremenika tih užasnih događanja, od kojih su u narednim danima, nedeljama i mesecima, činilo se, dužim nego ikada, mnogi izgubili svoje najmilije, ili prijatelje, poznanike, sunarodnike. Od kojih brojni i dan danas osećaju posledice po svoje zdravlje i živote, sopstvene ili svojih bližnjih.
Tako je to kad se „humanitarno interveniše“.
U besmislenom sedamdesetosmodnevnom bezdušnom bombardovanju gotovo, pa nebranjene zemlje koja u svojoj istoriji nikada nikoga napala nije. Koja od svih uslova koje su joj ultimativno postavili u nekom tamo francuskom zamku jedino nije mogla da pristane da se odrekne sebe, svojih korena, da izbriše zauvek sebe sa stranica malih, ali nimalo beznačajnih ili nebitnih evropskih naroda.
Zemlja i narod koj su u oba velika svetska rata bili na pravoj, sasvim ispravnoj strani istorije, dajući ogromne žrtve za slobodu koja je u srpskom etičkom kodu uvek imala neprocenjivo i najviše mesto i ogromnu cenu koju je ovaj napaćeni, ali ponositi narod uvek morao i bio spreman da plati. I ne samo sopstvenu slobodu, već i za one za koje je upitno da li su je i u kojoj meri zaslužili. O čemu srpska široka slovenska duša nikada nije umela ili želela da licitira. Jednostavno smo- takvi.
Ali, zaboraviti ne smemo, nikada!
Zato ćemo i ovoga 24. marta, s tugom se sećajući svih onih nevinih stradalnika, na najvećem godišnjem nacionalnom parastosu odati zasluženu poštu svim nevinim žrtvama, ujedinjeni u zajedničkom bolu, bez teških reči i nedostojnih tema, dostojanstveno i s pijetetom kako to i zaslužuju onih koje smo jedno vreme gotovo, pa zaboravili, nazivajući brutalnu agresiju kampanjom, udarima, intervencijom…
Sećanje i pijetet žrtvama je naš stalni dug stradalnicima.