Saopštenje Gradskog odbora Srpske napredne stranke, koje prenosimo u celosti:
„Iako se stalno busaju u svoja nejaka politička prsa sve kunući se u poštovanje institucija, sasvim je neshvatlјiv stepen ravnodušnosti prema do sada najozbilјnijoj bezbednosnoj pretnji.
Potpuno je neshvatlјivo da se u zemlјi u kojoj je u vrlo bliskoj političkoj prošlosti u bezumnom terorističkom aktu- političkom atentatu smrtno stradao predsednik vlade, sa neshvatlјivom ravnodušnošću komentariše informacija o vrlo pouzdanim i proverenim podacima o planiranju ubistva predsednika države.
I to pre svega od strane onih koji se, doduše, vrlo neuverlјivo, zalažu za pravnu državu i vladavinu institucija. Jer, ovde nije samo reč o ličnosti predsednika Aleksandra Vučića, već o instituciji predsednika države. Dakle, instituciji koja, objektivno i neupitno, ima najveći legitimitet, jer je jedina državna funkcija na koju se bira ličnost, imenom, prezimenom, ali i rezultatima, rečju, ugledom koji uživa u građanstvu i biračkom telu.
Pogotovo je teško objašnjivo da su baš oni koji se, navodno, zalažu za podizanje nivoa političke kulture, sa tolikom količinom ostrašćenosti prožete dubokom mržnjom i netrpelјivošću odmah „pouzdano znali“ da je priča o atentatu samo jedan marketinški trik kao šlagvort za blisku predstojeću predizbornu kampanju.
Oni koji imaju nešto duže i bolјe političko pamćenje svakako će se prisetiti da su se baš mnogi od današnjih aktera sa javne i političke scene sa sličnom indolentnošću odnosili prema upozorenjima da je ugrožen život tadašnjeg predsednika vlade. Da bi, samo par sati nakon tragičnog događaja koji se ipak desio, odmah napravili poternice s likovima osumnjičenih za direktno učešće u tom atentatu ili za logističku podršku u njegovom izvođenju. Što je kod brojnih trezvenijih lјudi proizvelo sumnje, ne baš bez osnova.
Da ne podsećamo kako su se, u maniru pravih političkih lešinara i plјačkaša grobnica, otimali nad kovčegom nesretnog Đinđića u nameri da kapitalizuju njegovu smrt.
Srbija danas nije ista država. Sviđalo se to nekom ili ne, uz sve probleme koje niko racionalan ne poriče, ova država ima daleko jače i organizovanije, sposobnije i spremnije institucije koje vode neuporedivo ozbilјniji lјudi. To se odnosi i na bezbednosni sektor koji ima visok nivo profesionalne saradnje sa službama širom Evrope i sveta. Gde je normalno da se bezbednosno interesantne informacije razmenjuju. Ali i dodatno proveravaju. Pa se tek onda s njima izlazi u javnost. Kao što je i sada bio slučaj. Jer građani mogu biti vrlo pouzdan izvor bezbednosno korisnih informacija. I to u prevenciji nemilih događaja, a ne nakon njih, kako su oni to radili pre 19 godina.
Mnogo je mogućih paralela koje se ovde mogu povući. Počev od rešenosti da se obračuna s organizovanim kriminalom, pa do moguće umešanosti stranih faktora. Čija najveća moć ne leži isklјučivo u njihovoj snazi, već u mreži saradnika koju su ovde godinama i decenijama stvarali. Koji se najsigurnije mogu prepoznati po permanentnom ruženju naroda i to sopstvenog. Naroda koji je rešen da na čelu države bude onaj kome najviše veruju. I to ne blanko, već onog koji je to poverenje svojim radom i rezultatima zaslužio. I koji ne veruju da su se sahranitelјi njegove budućnosti imalo promenili. Baš po onoj čuvenoj: „Vi ste se, mlada, pokazali!“ I kojima su za izborni fijasko sve i svi drugi krivi, osim njih samih.
April samo što nije!
Uostalom, živi bili, pa videli!“
Pa ko da vam veruje kad je do sada bilo sto izmišljenih atentata na Vučića? Onaj iz Informera (Vučićević) je bar jednom mesečno izmišljao atentate i pričao raznorazne gluposti o Vučiću. Pa zar posle takvih svinjarija može neko da veruje vama naprednjacima? Uvek kada se Vulin pojavi na TV očekujem neku lagariju ili budalaštinu, jer njega niko ne shvata ozbiljno. S druge strane ovakva informacija se ne plasira u medijima već policija i BIA odmah po njenom prijemu počinju operativni rad na otkrivanju mogućih počinilaca i sprečavanju izvršenja krivičnog dela. Tek se na kraju obaveštava javnost. Ovako se od jedne ozbiljne i verovatno tajne informacije napravio cirkus koji naprednjaci (kao ovi naši kragujevački) koriste da iskažu svoju vernost Vođi i da napadnu neke fiktivne neprijatelje u opoziciji (baš kao da smo u Severnoj Koreji). Ali to je uvek bio politički manir naprednjaka koji se ogleda u tri reči… nerazumno, drsko i glupo.
Ko li piše saopštenja ovim nesrećnicima? Osim veličanja lika i dela njihovog Vođe i maksimalnog uvlačenja u „auspuh“, kao i napada na neke neimenovane strane plaćenike „koji se najsigurnije mogu prepoznati po permanentnom ruženju naroda i to sopstvenog“, ništa smisleno i razumljivo nije rečeno. Ovo je poznata naprednjačka retorika čiji je jedini cilj pljuvanje po opoziciji i ljudima koji misle svojom glavom. Ništa više. Bitno je samo sačuvati pozicije stečene dugodišnjim laganjem i varanjem naroda. Naprednjacima u Kragujevcu (pa i u čitavoj Srbiji) stalo je do Vučića kao do lanjskog snega. Važne su im jedino njihove guz..c i stečene privilegije. Ali u jednom su u pravu. April samo što nije.