Promocije publikacije „Kako je jedna ceduljica srušila MUP”, autora Siniše Jankovića održana je ponedeljak 17. maja u Medijskom skloništu. Višegodišnje istraživanje fenomena korupcije i vladavine prava Siniša Janković pretočio je u studiju intigantnog naziva, o kojoj je u Medijskom skloništu razgovarao sa novinarima ovdašnjih redakcija: Radija „Zlatousti”, „Kragujevačkih” nedeljnih novina, Portala „Glas Šumadije”…
Izdavač knjige je pančevačka organizacija Institut za istraživanje korupcije „Kareja”, a publikacija je objavljena u okviru projekta Vladavina prava u Srbiji na primeru MUP-a, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Reč je o drugom delu edicije koju je otvorila knjiga „Oči u oči sa političkom korupcijom”, istog autora.
Siniša Janković je policijski inspektor u penziji. U MUP-u je radio duže od tri decenije, uglavnom na poslovima suzbijanja privrednog kriminaliteta, a bio je i član radne grupe koja je istraživala 24 sporne privatizacije u Srbiji. Urednik publikacije je dr Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), a stručni konsultant i istraživač Zlatan Vulić, nekadašnji sudija i inspektor privrednog kriminaliteta, sada advokat koji je takođe bio sagovornik novinarima na kragujevačkoj promociji.
Dakle, zaista, kako je jedna ceduljica uspela da srušu MUP?
– Najkraće rečeno, tako što je dozvolila da baš preko nju u MUP „uđu” ljudi koji ne što nemaju dovoljno znanja, jer manje-više ono se vremenom može i steći, već su to bili oni koji nisu imali nikakav moralni kredibilitet. Njihova imena su bila napisana na toj ceduljici doturenoj (predala mu je sekretarica) predsedniku Komisije za prijem pripravnika za stručni ispit sa naznakom „ovi moraju da polože”. On je pogledao i kada je video ta imena i prezimena bilo mu je jasno ko su ti ljudi. Neke je već bio oborio. Onda je on, pustio ljude sa spiska ali i sve koji su se uopšte pojavili na ispitu. I, tako smo mi u MUP „uveli” ljude koji su skloni tome da koriste i (zlo)upotrebljavaju „veze, poznastva i raznorazne uticaje”, kaže autor Siniša Janković, ponavljajući da oni „nemaju moral i etičke kvalitete” da odlučuju o „pitanjima o kojima odlučuju”.
U policiju su primani „preko ceduljica” ljudi koji ne da nemaju znanje već ni moralne i etičke kvalitete – Autor knjige Siniša Janković
Zbog toga, danas u MUP-u imamo takvu situaciju gde vidimo da policijski službenici „rade” ono što po zakonu ne bi smeli a da, na žalost, ne rade ono što bi morali. To se po njemu odražava ne samo na vladavinu prava već i na čitavo društvo. Zato se on aktivno uključio u projekat „Vladavina prava i političke korupcije” na primerima MUP-a, što argumentuje u svojim knjigama.
To je fokus istraživanja kojima je posvećen ne samo on, članovi Projektnog tima i organizacija koju su osnovali zajedničkim snagama i putem koje deluju a čiji je pun naziv „Institut za istraživanje korupcije”. Promovisana knjiga „Ceduljica koja je srušila MUP” je nastavak prethodnog Jankovićevog dela „Oči u oči sa političkom korupcijom” a čiji su koreni bili još 2010. godine pošto je autor još tada vodio beleške o slučajevima na kojima je radio ni ne razmišljajući da će one jednog dana biti predložak za knjigu.
– Ali, kako su se razvijali događaji, pogotovo od 2012. godine kada je došla nova vlast i sa osnivanjem „Radne grupe za 24 sporne privatizacije” odmah potom, a koja je dve godine doživela totalni fijasko, bilo je jasno da je nastupila „smrt za vladavinu prava” i zakonitost uopšte u Ministarstvu unutrašnjih poslova, ta želja je se u meni „sve više učvršćivala” a „rukopis” (i beleške) je postajao sve deblji, pojašnjava on.
Istraživanje i izdavanje njegove prve knjige podržala je Fondacija za otvoreno društvo Srbija (koja je stala i iza njegove druge knjige). Autor Siniša Janković već ima završenu i treću knjigu (koja je po njemu antipod prvoj) čiji je naziv „Žmureći sa političkom korupcijom”.
– To su satirične priče „o događajima koji se dogodili nisu, a može biti i da jesu”, duhovit je Janković, dodajući da su to novi i višestruki pogledi na političku korupciju i zloupotrebljenu političku moć.
Materijale i beleške za svoje knjige počeo je da prikuplja još pre 11 godina.
– Dolaskom nove vlasti (koju i dalje „uživamo”) 2012. godine i osnivanjem radne grupe za sporne privatizacije mi smo bili grubo ometani da završimo sve one predmete na kojima smo radili još od 2010. godine. Lajtmotiv moje prve knjige je nezahvalna situacija u koju sam doveden, kada mi je grubo i potpuno ogoljeno rečeno da predmet na kome sam bio angažovan „ne sme da se radi!”. Od tada sam počeo sve da evidentiram, ističe on uz šaljivu napomenu „da ne valja kada policajac ima papir i olovku a uz to je još i pismen”.
Ali, šta je mogao drugo da uradi?
– Samo sam pomislio: „E, neće moći ovo da prođe” i počeo da beležim činjenice, seća se on.
I, nije „prošlo”. Po njemu javnost i danas ne vidi kako je a kamoli koliko je ta Radna grupa i čitavo Ministarstvo zloupotrebljeno i stavljeno u puku funkciju vlasti. I pre zvaničnog penzionisanja Jankoviću je bilo zabranjeno „da se bavi svojim poslom”.
– Ta bitka protiv korupcije i zloupotrebe vlasti bila je izgubljena. Jedino mi je preostalo da o tome pišem, kaže on, kao jedan od retkih iz naše policije koji se usudio da nešto o svom poslu napiše, zapiše i objavi. A, kada je reč o njegovim kolegama bilo da su i danas u službi ili u penziji, jedini njihov komentar kada gu sretnu je. „Hrabro”, i to je sve.
Na promociji u Medijskom skloništu učestvovao je i Jankovićev prijatelj i nekadašnji kolega iz policije Zlatan Vulić, advokat iz Jagodine. Vulić, diplomirani pravnik, bio je i sudija, a potom je karijeru nastavio u policiji, prvo u Despotovcu a potom i kao višegodišnji šef odseka za privredni kriminal i rukovodilac u kriminalističkoj policiji Jagodine. Sa autorom knjiga Sinišom Jankovićem „prepoznao” se još pre skoro dve decenije.
– Interesi i motivi su nam bili precizno jasni. Podržavali smo se u predmetima koje smo zajednički radili da ih „isteramo do kraja” i da građani koji bi trebali da su „gospodari svih državnih činovnika” (a, ne obrnuto) što je suština demokratskog sistema imaju satisfakciju da je nešto dobro urađeno i čitavo društvo koje nas plaća ima od toga korist, objašnjava on vezu sa autorm knjige i njihovo prijateljstvo koje se nastavilo i po obostranom odlasku iz MUP-a.
Janković je penzionisan i otišao iz službe doživevši veliko razočarenje dok je Vulić pre četiri godine sam „istupio” iz redova policije i otišao u advokate. Po Vuliću i danas u policiji, pravosuđu i tužilaštvu ima puno ispravnih i nekorumpiranih ljudi, onih koji se drže pravila i propisa i poštuju sve postulate svojih profesija ali oni zbog opšte društvene klime ne mogu nikako da dođu do izražaja. takođe, Vulić ističe da je u demokratskom društvu nezamenjiva i uloga medija koji bi pravilnim, tačnim i nepristrasnim izveštavanjem trebali da pomognu građanima da samo odluče šta je dobro a šta loše i pogubno po njih same i društvo u kome žive i rade.
– Mi smo dostigli totalnu devijaciju društva, u svim oblastima. Ljudi koji su dokazano podložni korupciji i svim mogućim zloupotrebama i korupciji su na čelu svih oblasti. Oni su dokaz da: „Danas u Srbiji svako može sve!”. Potpuno je ovde izgubljena vera da na nekom javnom konkursu uopšte može da se izabere neko ko je najbolji i najkompetentniji. Na žalost kod nas na položaje i pozicije dolaze samo oni koji, ne da nisu dobri već su naprotiv i veoma štetni, besuslovni poslušnici vladajućih struktura ne libi se da naglasi Vujić.
Prve dve Jankovićeve knjige a gotova je i treća „Žmureći sa političkom korupcijom”
Prva promocija knjige „Kako je jedna ceduljica srušila MUP” ciljano je održana baš u selu Кukulovce kod Leskovca, koje je prošle godine postalo poznato kada su meštani zapretili da neće glasati na izborima jer godinama dobijaju lažna obećanja o izgradnji puta, nakon čega je asfalt ekspresno stigao u selo. Sem Kragujevca, knjiga je promovisana u Nišu, Novom Pazaru… i drugim gradovima Srbije a za jun je najavljena njena promocija u Beogradu – ako se, zbog njene delikatne tematike (pro)nađe adekvatna sala u glavnom gradu.