Danas počinje trodnevna sednica Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava na kojoj će biti saslušana delegacija države Srbije i dati komentari na Treći izveštaj Srbije o primeni Pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Grupa nevladinih organizacija pripremila je i Komitetu dostavila alternativne izveštaje.
Srbija je, za poslednjih osam godina, povećala budžetska izdvajanja za odbranu, vojsku i policiju a smanjila državna ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu. Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo je već dve decenije niži nego u zemljama istočne i centralne Evrope.
Najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, dakle najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja, država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u – budžet za odbranu i vojsku.
Da li će se neki od ovih podataka čuti na današnjoj sednici Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava?
Današnja sednica Komiteta važna je za građane jer na njoj delegacija države Srbije odgovara na pitanja članova Komiteta o stepenu poštovanja ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava građana Srbije.
Gore navedeni podaci deo su izveštaja koji je A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR) i koji sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, tj. od uvođenja mera štednje Vlade Srbije. Cilj Izveštaja je da pokaže koliko su, zbog tih mera, unazađena naša prava na lečenje, obrazovanje, socijalnu zaštitu, pravo na rad, pravičnu zaradu i druga prava iz ovog korpusa ljudskih prava. Izveštaj Inicijative A 11 i CESR deo je grupe alternativnih izveštaja koje su brojne organizacije civilnog društva prosledile Komitetu UN, pre današnje sednice, kako bi dale doprinos realnijem sagledavanju stanja socijalnih i ekonomskih prava u zemlji.
Šta pokazuje Izveštaj Inicijative A 11 i CESR?
Osam godina mera štednje najviše su pogodile najsiromašnije građane, prvenstveno one koji su korisnici mera socijalne zaštite.
Broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470 000 (6.8%) i taj broj se ne menja skoro deset godina. Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad (CSR) je, u istom periodu, porastao za oko 50 000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u CSR za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika.
Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.
„Zašto se odbrana i vojska osnažuju na račun najsiromašnijih građana? Država koja na ovakav način raspoređuje javna sredstva ne može se nazvati socijalno pravednom državom“, kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative A 11.
I obrazovanje i zdravstvo, dva sektora u kojima ostvarujemo neka od najbitnijih socijalnih prava prava – pravo na lečenje i pravo na obrazovanje – takođe su bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike. Za osam godina pala su ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020). Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, mi već godinama ulažemo 0,3 – 0,4 odsto. Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povukli smo još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu – ovo je 16. godina da taj proces traje.
Država plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke. Za deset godina Srbija je potrošila milijardu evra na kazne i penale, a samo 2020. godine taj iznos je bio oko 200 miliona evra!
„Mi smo zemlja koja deset godina ne smanjuje broj siromašnih, a nema strategiju za borbu protiv siromaštva, a pritom smo i zemlja koja je ukinula Tim za suzbijanje siromaštva i socijalnu inkluziju. Da li to znači da za našu državu siromašnih nema?“, dodaje Ćurčić.
Inicijativa A 11 i druge organizacije civilnog društva imale su uvid u izveštaj države o stanju ekonomskih i socijalnih prava građana Srbije i tokom ova tri dana pratićemo zajedno sednicu i izveštavanje državne delegacije. Početkom marta Komitet će dati svoje mišljenje i državi Srbiji izdati nove preporuke za unapređenje socijalnih i ekonomskih prava građana.
Inicijativa A 11 će u narednim danima i nedeljama svakako izvestiti javnost o toku sednice i o preporukama Komiteta. U ovom ciklusu izveštavanja Inicijativa A 11 je zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva učestvovala u pripremi i podnošenju ukupno tri alternativna izveštaja i oni se mogu pronaći ovde, ovde i ovde