Na društvenim mrežama proširila se objava o smrti bebe u Kragujevcu, i to zbog gladi, kako se navodi. O pomenutom slučaju još uvek nema detaljnih informacija, a naš portal uputio je pitanja Centru za socijalni rad.
O ovoj osetljivoj temi razgovarali smo sa specijalnim pedagogom Borisom Hermanom, on navodi da ovako nešto može da bude povod da se skrene pažnja o pisanju na društvenim mrežama i iznošenju informacija za koje nismo sigurni da su sto posto istinite.
- I ako ste upoznati sa situacijom, možda ne treba da pišete po društvenim mrežama, već treba da pozovete državne institucije. Ljudi ne treba da okreću glavu kada vide slučajeve zanemarivanja ili nasilja.
Herman kaže da, iz iskustva koje ima iza sebe, od gladi u Kragujevcu niko ne može da nastrada, osim ako tu, kako ističe, nema drugih problema, pre svega misleći na psihološke. Hrane sada ima, ističe on, ljudi imaju kome da se obrate.
- Kao zajednica i društvo imamo odgovornost da ukoliko znamo za određene slučajeve, da od njih ne okrećemo glavu, nego da reagujemo. Da prijavimo policiji, Centru za socijalni rad ili da mi sami nađemo način kako da razgovaramo sa članovima te porodice, skrenemo im pažnju da to može da ima negativne posledice na dete, navodi sagovornik.
On dodaje da treba postaviti pitanje, kada je o ovom ili sličnom slučaju reč, gde su i nadležne službe, jer „dete je u nekom sistemu, kako je moguće da promakne i bude u teškom zdravstvenom stanju”.
Bilo koji vid nasilja potrebno je prijaviti, a kada je reč o nasilju nad decom, iz Policijske uprave Kragujevac izdvajaju:
- Građani koji imaju saznanja o nasilju nad decom, takva saznanja treba da prijave telefonskim putem pozivom na broj 192, dolaskom u najbližu policijsku stanicu
- ili putem mejl adrese nadležne policijske uprave ili stanice. Svako ko podnosi prijavu može da ostane anoniman, da se potpiše pod pseudonimom ili pod punim imenom i prezimenom. Prema zakonu, obaveza svih nadležnih organa i ustanova je da štite poverljive podatke lica prema kojima.
Oni još navode:
- Prema Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici prijava nasilja u porodici predstavlja osnov za hitnu intervenciju, tako da odmah po podnetoj prijavi, policijski službenici dolaze na adresu gde je događaj prijavljen i dovode mogućeg učinioca u policiju. Policijski službenik koji poseduje sertifikat za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici obavlja razgovor sa mogućim učiniocem nasilja, žrtvom nasilja, članovima porodice i eventualnim svedocima. Prema navedenom Zakonu policijski službenici mogućem učiniocu, kada se steknu svi uslovi, izriču jednu ili obe hitne mere i to meru privremenog udaljenja učinioca iz stana i meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, o čemu se pismeno obaveštava žrtva nasilja. Hitne mere koju izriče policijski službenik mogu trajati do 48 časova.