Od kada je osnovana u martu prošle godine odlukom Uprave za slobodne zone pri Ministarstvu finansija, Slobodna zona „Šumadija” u Kragujevcu već je dva puta povećavala površinu na kojoj se prostire. Prvo je septembra 2019. povećana sa pet na 10 hektara, da bi u novembru ove godine došlo do još jednog povećanja na 16,1 hektar.
Reč je o izlaženju u susret zahtevima za sada stranih kompanija, i to u ovom momentu kineskih, da ovde izgrade i otvore fabrike, kao i da započnu poslovanje u režimu slobodnih zona. Slobodna zona može biti bilo koja fabrika u našoj zemlji koja dobija odobrenje od Ministarstva finansija da posluje u slobodnom režimu, sa olakšicama, ali mora da bude posebno ograđena i obeležena i u njoj mora da postoji carinski referat i poseban prostor za carinske službenike.
Ovo zbog toga što firme koje rade u ovom režimu imaju oslobođenje od carine na svu robu i delove koje koriste u proizvodnji za izvoz, kao i oslobođenje od plaćanja PDV-a za svu robu i usluge, do računa za vodu i grejanje, na primer. Ukoliko deo gotovih proizvoda plasiraju u Srbiji na to će platiti carinu. Podaci govore da kod nas 90 posto robe firme iz Slobodnih zona izvoze.
„Jangfeng” dao impuls
Za nastanak slobodnih zona obično daje impuls neka velika globalna kompanije koja je zainteresovana da otvori pogon u konkretnoj sredini. Tako je za Slobodnu zonu „Pirot” pokretač bio „Mišlen”, za kruševačku Slobodnu zonu „Trajal”, a za Slobodnu zonu „Šumadija” može se reći da je inicijator bio kineski „Jangfeng automativ inferiors”. Ta firma važi za globalnog lidera u proizvodnji enterijera za automobile raznih svetskih marki, sa sedištem u Šangaju, i ima 111 pogona u 120 zemalja sveta.
U Kragujevcu je otvorena fabrika za izradu delova enterijera za „Mercedes” i druge marke vozila, koja se prostire na 18.500 kvadrata, a kompletna hala sa okruženjem zauzima oko pet hektara. Predviđeno je da u 2023. godini ovo preduzeće zaposli 800 radnika, a u naredne četiri godine vrednost proizvodnje treba da bude 76 miliona evra, kako je rečeno na otvaranju.
Početak rada ove fabrike bio je zapravo start Slobodne zone „Šumadija” u okviru koje kinesko preduzeće radi jer je dobilo dozvolu da proizvodi sa nabrojanim carinskim i ostalim olakšicama. Da bi to funkcionisalo mora da postoji formirana slobodna zona koja će upravljati celim procesom olakšica i rada, pa je zato i osnovana „Šumadija”, kao druga slobodna zona u Kragujevcu.
Tako je Srbija dobila 15. po redu slobodnu zonu, a Kragujevac je jedini grad u zemlji koji ima dve ovakve posebne proizvodne zone.
- Grad je već imao Slobodnu zonu „FAS” koja je formirana za potreba fabrike koja se sada zove „FCA” Srbija i ona obuhvata matičnu lokaciju u bivšoj „Zastavi”, gde je „FCS” i još nekoliko komponentaša, kao i lokaciju u Grošnici, gde je još jedna grupa komponentaša. Kada se pojavilo interesovanje kineskog velikog proizvođača bilo je jasno da on ne može da se priključi slobodnoj zoni „Fijata” jer je ona samo za njihove potrebe. Zato je Uprava pri Ministarstvu finansija donela odluku da napravi izuzetak i Kragujevcu odobri otvaranje još jedne zone, kaže Marko Vujnović, direktor Slobodne zone „Šumadija”.
Neposredno pre puštanja kineske fabrike u rad gradska Skupština donela je odluku da se površina Slobodne zone „Šumadija” proširi sa pet na 10 hektara, jer, kako je rečeno, nije mogla da ponudi investitorima prostor slobodne zone dok ne napravi sopstveni kompleks.
Tako je ovaj novi prostor opremljen i spreman da bude ponuđen nekom novom investitoru, ako se pojavi i bude zainteresovan da posluje u režimu zone.
Širenje na zonu „Feniks”
I dok se još čekaju nove firme da popune taj prostor Slobodna zona „Šumadija” je početkom ovog meseca krenula da se širi na Radnu zonu „Feniks”, gde je odlukom Skupštine grada povećana za šest hektara. To je, po rečima direktora Marka Vujnovića, onaj prostor koji je zakupila holandska firma CTP Karra i na kome gradi hale za potrebe kineskih kompanija „Jangfeng siting” i „Šenči” koje su partneri i koje će ovde proizvoditi sedišta za automobile BMW, dakle za izvoz.
Investicije ovih kompanija biće 35 miliona evra, a predviđa se zapošljavanje 290 radnika u prvim godinama poslovanja. Otvaranje novih fabrika najavljeno je za prvu polovinu iduće godine. Direktor Vujnović kaže da su to velika preduzeća i da korona neće poremetiti planove za početak rada kada je najavljeno.
Priključivanje Slobodnoj zoni „Šumadija” placa od šest hektara na oko kilometar rastojanja pokazuje da u sklopu slobodne zone lokacija na kojima posluju preduzeća ne moraju da budu na jednom mestu, odnosno spojene, već se dozvoljava da budu fizički odvojene kilometrima, pa i da budu u različitikm mestima. Potrebno je samo da se poštuje zahtev sa početka teksta, fizičko ograđivanje i posebno obeležavanje. I glavno, da Uprava pri Ministarstvu finansija da odobrenje, što dalje podrazumeva prisustvo carinske službe u preduzeću.
- Na osnovu ove pogodnosti mi planiramo da proširimo zonu ne samo po gradu, na razne lokacije, već i po regionu. Već postoji interesovanje, pa je tako italijanska firma „Vibak” iz Jagodine, koja proizvodi trake, potpisala pismo o namerama da pristupi našoj zoni. Ima još interesovanja i mi očekujemo da ćemo se uskoro širiti, iako smo najmlađa zona u zemlji, kaže Vujnović.
Da bi Ministarsvo finansija dalo pozitivan odgovor na zahtev za pristup zoni potrebno je da strana ili domaća preduzeća, koja su takođe dobrodošla, ispune dva uslova. Ona treba u prve dve godine rada da investiraju milion i po evra i da zaposle 50 radnika u istom periodu. Naravno, kako napominje direktor Vujnović, sve se to podnosi Ministarstvu na odobrenje kroz elaborat o opravdanosti, gde se daje pregled lokacije gde će fabrika biti, njena infrastrukturna opremljenost i ostalo.
Zato je bitno da je grad ove lokacije opremio potrebnom infrastrukturom, saobraćajnicama i priključcima, kako bi bio spreman da odmah prihvati potencijalne nove zainteresovane. Marko Vujnović kaže da je otvaranje slobodnih zona veliki podsticaj za privredni razvoj jedne sredine, doprinosi povećanju stranih investicija i transferu tehnologije, koju naši radnici usvajaju.
- Slobodne zone rade tako da se njihov pozitivan uticaj preliva u sredinu u kojoj rade. Prvo, proizvodi iz slobodnih zona mogu se privremeno premestiti na drugu lokaciju radi dorade, što podstiče uključivanje komponenti iz okruženja u finalni proizvod. Zatim, neko te zone mora da opslužuje, kroz hortikulturno održavanje, kroz usluge keteringa, na primer, što su sve impulsi za razvoj i lokalne sredine, ističe Vujnović.
A da se slobodne zone poslednjih godina ubrzano razvijaju potvrđuju podaci iz Uprave pri Ministarstvu finansija. Tako u 15 zona posluju 204 kompanije koje zapošljavaju 35.000 radnika, prema podacima iz oktobra prošle godine.
- Firme iz slobodnih zona ostvaruju promet od pet milijardi evra godišnje, a izvoze proizvode u vrednosti od 2,2 milijarde evra, što je 14 posto izvoza Srbije, saopštila je vd direktora uprave za slobodne zone Jasmina Štambuk.
Po njemin rečima, u 2018. godini proizvodnja u zonama dostigla je 2,4 milijarde evra, što je devet puta više nego 2008, kada je Uprava za slobodne zone počela da radi.