Narodni poslanik i potpredsednik Srbija centra prof. dr Slobodan Cvejić izjavio je da govor mržnje prema novinarima orkestrira onaj ko ima interes da građani ne veruju medijima i želi da uspostavi kontrolu nad medijima kako bi vršio svoju propagandu.
- To je centar političke moći, po pravilu u čvrstoj sprezi sa onim ljudima iz sveta biznisa koji traže državne privilegije koje centar političke moći može da im obezbedi. Najčešće organizatori kampanja mržnje i progona novinara nisu i direktni izvršioci, jer bi to urušavalo i njihov kredibilitet, nego to realizuju poslušnici: kvazianalitičari i nadrinovinari, rekao je Cvejić za Podrinske.
Prema njegovim rečima, napadi i targetiranja mogu biti anonimni (kampanja „poternica“ protiv novinarke Isidore Kovačević u Šapcu) ili otvoreni (napadi Sime Spasića na novinare u Beogradu).
- Nekada su i sami nadrinovinari direktni izvršioci napada, kao u slučaju direktora „Srpskog telegrafa“ Milana Lađevića koji je na ulici napao novinara „Radara“ Vuka Cvijića, a nekada i pripadnici centara politike moći lično, kao u slučaju osuđenog bivšeg predsednika opštine Grocka Dragoljuba Simonovića koji je orkestrirao paljenje kuće novinara „Žig info-a“ Milana Jovanovića.
Cvejić je istakao da se neki od najpoznatijih primera targetiranja i dehumanizacije odnose na novinarke.
- Setimo se slučajeva ubistva Dade Vujasinović, progona Brankice Stanković na navijačkim tribinama, po ulicama i žutoj štampi, Isidore Kovačević, konstantne hajke na Žaklinu Tatalović ili nedavnog bezumnog targetiranja Tamare Skrozza. Neću da preskočim ni napad na zaposlenu u TV „Pink“ u vreme protesta ispred zgrade ovog medija.
Cvejić je napomenuo da institucije u sferi medija u Srbiji postoje.
- Iako je bilo nekih rezultata u radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, slučajevi targetiranja i nasilja se ponavljaju, što ukazuje na problem kao i u drugim oblastima javne uprave – institucije se manje-više ponašaju pasivno: ne reaguju na vreme (ili nikad). A kada se jednom ta spirala uspostavi, onda je i policiji teško da fizički štiti one kojima se crtaju mete na čelu, rekao je Cvejić i dodao da se novinari organizuju sami.
- Pozitivan primer u domenu institucija je Savet za štampu, kao i udruženja novinara, UNS, NUNS i NDNV, koji u najvećem broju slučajeva iznose u javnost informacije o napadima na novinare i time formiraju prvu liniju zaštite. Njihove akcije se odnose i na novinare u elektronskim medijima, ali tu, nažalost, nema efikasnog samo-regulatornog tela, a formalni, ovlašćeni regulator REM mnogo više radi na sistematskom targetiranju određenih medija poput N1 i Nove S, nego na zaštiti novinara, zaključio je Cvejić.