Kako piše RTS, uprkos suši i sve češće redukovanoj zaštiti zbog uštede, šljiva je dobro rodila, ali 40 dinara za prvu klasu šljive ove godine teško da pokriva i troškove repromaterijala.
RTS podseća i na dnevnicu za berače, u proseku, 3.500 dinara. Put do evropskog tržišta je, uz ispunjavanje „Global gap standarda“, jednostavniji nego do ruskog kupca usled ukrajinske krize, ali ove godine Nemci žele šljivu u malim kartonskim pakovanjima umesto gajbi.
Zoran Maksimović iz sela Čumić za RTS priča da se isplati ali da zahtev za manjim pakovanjem otežava posao.
- Četrdeset do četrdeset pet nadnica nam ode za kamion kako bismo sve spakovali po kilogram i dva, dodaje Maksimović.
Izvozi se najviše stenlej sorta koja stiže na branje. Čačanska lepotica mahom je obran, na redu su italijanske i nešto kasnije sorte. Osim skupog transporta do inostranih marketa na putu šljive stoji i činjenica da se poslednjih godina traže krupniji plodovi, što je teško postići u sušnim godinama. Naučnici, istovremeno, rade na novim sortama.
Ivan Glišić sa Poljoprivrednog fakulteta u Čačku za RTS navodi da se od dominantno novih sorti šire čačanska nada sa Instituta za voćarstvo, a od stranih grose felicija.
- Ali moramo reći da se stare sorte zadržavaju i sve više vraćaju, ističe Glišić.