U maju 1997. trogodišnji dečak sa upaljenim grlom, groznicom i kašljem primljen je u bolnicu Kraljica Elizabeta u Hongkongu, pošto se simptomi nisu povlačili šest dana.
Stanje dečaka se brzo pogoršavalo, ubrzo se borio za dah i uprkos tome što je bio zbrinut na odeljenju intenzivne nege nastupila je smrt.
Zbunjeni zbog brzine kojom se bolest razvila i na kraju odnela dečji život, lekari su poslali uzorke dečakovog ispljuvka na analizu u više zemalja i tek nakon nekoliko meseci, tačnije u avgustu, u Centru za kontrolu i sprečavanje bolesti u Atlanti je utvrđeno da je reč o virusu koji nikada ranije otkriven kod ljudi.
Bio je to H5N1 koji je otkriven dve decenije ranije, ali je prema dotadašnjim informacijama mogao da zarazi samo ptice. Naučnici su alarmirali ceo svet, a na inicijativu kineske vlade je ubijeno više od 1,5 miliona pilića uprkos protestima farmera. Zaraženi „ptičjim gripom“ su bili pod strogim nadzorom i izolovani.
Do kraja te 1997. je bilo 18 registrovanih slučajeva H5N1 kod ljudi, a šestoro je umrlo. Ove mere su ocenjene kao odličan odgovor na globalnom nivou na pojavu novog tipa virusa i H5N1 je nestao na nekoliko godina.
Kako primećuju stručnjaci, piše Atlantik, „ptičji grip“ je tada bio brzo suzbijen zbog izraženih simptoma koje izaziva. Prema njihovoj oceni, stopa smrtnosti je oko 60 odsto, što znači da je smrtni ishod veoma verovatan kod onih koji se inficiraju. Međutim, od 2003. od posledica infekcije virusom H5N1 je umrlo samo 455 ljudi. Nasuprot tome, od virusa koji izazivaju mnogo blaže simptome svake godine umre na stotine hiljada ljudi.
Zahvaljujući izraženim simptomima, ljudi koji se inficiraju virusom H5N1 se brzo identifikuju i stave u izolaciju ili umiru. Oni se dakle, ne kreću i ne „seju“ virus, ukazuju stručnjaci. Novi korona virus, poznat i kao SARS-CoV-2, izaziva oboljenje COVID-19. Svetska zdravstvena organizacija je nedavno saopštila da je stopa smrtnosti 3,4 odsto, što je mnogo više nego što je stopa smrtnosti od sezonskog gripa.
Pored H5N1 sa životinja na ljude se prenose i virusi koji izazivaju SARS i MERS i izuzetno su smrtonosni u ljudskoj populaciji. I kod njih su izraženi simptomi; bilo je svega nekoliko slučajeva gde su simptomi bili blagi ili ih isprva nije ni bilo. Da je bilo više takvih slučajeva, zaraza bi se sigurno raširila više, a SARS i MERS su na kraju ubili oko hiljadu ljudi.
COVID-19 je do sada na globalnom nivou usmrtio oko 4.300 ljudi dok je 118.322 zaraženo, pokazuju podaci SZO. Novi korona virus je opasan zato što ga nije lako otkriti, nepredvidljiv je i u pojedinim slučajevima ne izaziva nikakve simptome.
I dok je za identifikaciju H5N1 1997. bilo potrebno onoliko vremena koliko je sada bilo potrebno da se novi virus ne samo identifikuje, već i da se počne s nalaženjem vakcine, uspostavi mreža za razmenu podataka i znanja između zemalja, uvedu drastične mere za sprečavanje širenja, infekcija se ipak i dalje širi i proglašena je pandemija.
Još jedna razlika između „ptičjeg gripa“ i COVID-19 jeste ta što u prvom slučaju nema prenosa s čoveka na čoveka mada epidemiolozi i virolozi upozoravaju da postoji velika verovatnoća da dođe do promene u genetičkom sastavu soja, zbog čega bi mogao da postane prenosiv i među ljudima.
H5N1 se inače prenosi direktnim ili indirektnim kontaktom s pticama ili živinom, kao i s kontaminiranom vodom, hranom živinskog porekla, preko zagađene opreme i odeće, kao i vazdušnim putem. Virus u ptičjem izmetu ostaje aktivan i do tri meseca. U vodi može da preživi i do četiri dana na 22 stepena, a na 0 stepeni više od 30 dana. Ubijaju ga tek temperature više od 56 stepeni.
S druge strane, stopa smrtnosti kod „svinjskog gripa“ ili tzv. meksičkog gripa, čiji je uzročnik virus influence H1N1, je znatno niža u odnosu na COVID-19 i „ptičji grip“. Prema pojedinim statističkim podacima, U Evropi se na svakih 500 slučajeva zaraženih jedan završi smrtnim ishodom.
U najvećem broju slučajeva inkubacija traje od dva do pet dana, nekad i do sedam, a pored simptoma koji su tipični za grip, kao što je povišena telesna temperatura, u ovom slučaju oko 37,8, upala grla, kijanje, kašljanje, glavobolja, zamor, bolovi u mišićima, javljaju se i dijareja i povraćanje, ali i zapaljenje pluća. Iako se virus prenosi brzo i lako, bolest obično nije teška i komplikacije nisu česte.
Virus se prenosi kapljičnim putem među ljudima, kao i preko kontakta sa zaraženim svinjama ili sirovim svinjskim mesom. Kuvano ili pečeno meso na više od 70ºC je, međutim, bezbedno. Novi soj virusa gripa – tip A, podtip H1N1 identifikovan je u aprilu 2009. i pretpostavlja se da se prvi put pojavio u Meksiku kod četvorogodišnjeg dečaka, koji se, međutim, kasnije potpuno oporavio, a zatim u SAD. Pandemija je zvanično proglašena dva meseca kasnije.