Slavoljub Milanović: Otvoreno pismo gradonačelniku Dašiću

Otac Bogdana Milanovića, poznatog kragujevačkog programera, koji je pre nekoliko godina preminuo od teške bolesti u Americi, uputio je otvoreno pismu gradonačelniku Kragujevca Nikoli Dašiću. Pismo mu je uputio usled dugogodišnjih obećanja da će zajedno sa njim dovršiti izgradnju Dečijeg odmarališta na Bešnjaji, koje bi nosilo ime njegovog sina.

Tekst pisma, koje je on podelio na društvenim mrežama, u nastavku prenosimo u celosti.

Od „najemotivnijeg i najvažnijeg projekta u tvom životu“ do ignorisanja.

Otvoreno pismo gradonašelniku grada Kragujevca, Nikoli Dašiću.

Gradonačelniče… Neću reći ni „poštovani“ ni „dragi“, jer niti te više poštujem, niti si mi više drag. Pišem ovo pismo da ostane neki trag, jer ono što nije zapisano i ne postoji, bilo, pa umrlo. Posle mene neće ostati nikakav trag, posle mene neće ostati ništa. I niko. Posle tebe trag ostaje. U vremenu i u ljudima. A kakav će tvoj trag ostati… dobro razmisli… i zabrini se.
Sve si me lagao, majstore. Sve. Od prvog dana kad smo se upoznali, pa sve do dana od kad mi se više ne javljaš i ne odgovaraš na telefonske pozive i poruke. Lagao si mrtvog čoveka, lagao si jednog oca koji je ceo svet video u tebi. Koji je samo u tebi i tvojoj ideji da Grad Kragujevac i ja izgradimo Dečje odmaralište na Bešnjaji, koje će nositi ime BOGDANA MILANOVIĆA, ime moga sina, ponovo video razlog da živi i preživi makar do kraja realizacije ovog projekta.
Pozvao si me u decembru 2020. godine i predložio da Grad Kragujevac i ja izgradimo objekat dečjeg odmarališta na Bešnjaji koje će „služiti na dobrobit svoj deci i svim ljudima Kragujevca i Srbije“ i koje će nositi ime mog sina. Molio sam te da razumeš da je ovo poslednja stvar koja me održava u mom jednom i besmislenom ostatku života i jedini smisao mog života. Sve sam dao tom projektu.
Nedoživljeni život mog sina, nasleđe mojih predaka, ceo život i ostatak budućeg života. Sve. Sve što sam nasledio od mojih dedova, od mog oca, od Mog Sina, sve što sam ja zaradio u životu, sve sam prodao da bih i poslednju paru uložio u ovaj projekat. Ja sam bivši sin, bivši brat i bivši otac, sada sam ništa. Kleo si se da me razumeš, da je moja sudbina „ne daj Bože nikom“ i da ćeš uraditi „apsolutno sve da ovaj projekat završimo“.
Govorio si mi da „nikada niko nije uradio ovako nešto za naš grad“, ne tražeći ništa za uzvrat. Saosećao si se sa mojim suzama i uveravao me da je ovo „apsolutni prioritet u tvom političkom mandatu i najemotivniji projekat u tvom životu“, da si otac i da ne smeš da zamisliš kako mi je. Lagao si me, majstore…
Molio sam te da sve zadržiš što dalje od politike i političkih igara bilo koje vrste, da ne ukaljamo zauvek i ime moga sina i moje ime. Obećao si, zakleo se… I slagao. Za tebe je sva moja muka, sav moj jad i očaj bila politička igra, prilika da se pokažeš da se dokažeš da si sposoban, preduzimljiv, emotivan i da radiš nešto za ovaj grad. Bilo ti je potrebno da plasiraš priču da „posle višedecenijskog urušavanja“ i propadanja zgrade odmarališta na Bešnjaji! Više neuspešnih pokušaja prethodnih gradskih vlasti da zgradu obnove ili izgrade novu, ti si uspeo… Ti ćeš da je napraviš. Odmah si pozvao medije „da objasniš da ljudi razumeju“, da će Grad konačno izgraditi odmaralište na Bešnjaji.
Svečano potpisivanje ugovora o zajedničkoj izgradnji Dečjeg odmarališta BOGDAN MILANOVIĆ, tvoje slikanje za televizije, izjave, priče… a nijedan jedini dinar Grad nije budžetom izdvojio za ovu namenu ni za 2021, ni za 2022, ni za 2023, ni za 2024. godinu. Nijedan jedini dinar nije bio obezbeđen budžetom Grada ni prilikom potpisivanja ugovora.
Tada te nisam znao, nisam te razumeo. A lepo su mi govorili da ja ne mogu da vas razumem, „zato što moj mozak funkcioniše na drugoj frekvenciji. Oni su baždareni na laž i prevaru“. Nikad ti nije bilo prioritet to odmaralište. Započeo sam izgradnju sam.
Mesec dana posle početka izgradnje, ti si samo organizovao svoje polaganje kamena temeljca, posle slikanja za televizije, šepurenje sa tvojim satrapima, velike reči, polaganje kapsule, osveštavanje… U svom nadahnutom i emotivnom govoru „da se nadaš da će Bešnjaja postati kragujevački Zlatibor zaslugom lokalne samouprave“, ni jednom nisi spomenuo ni ime moga sina ni moje ime, što te ugovor obavezuje, ako časti i obraza nemaš.
(Prilog TV Kragujevac od 6. oktobra 2023)
Ti to gradiš sam, majstore… U tvojoj predizbornoj kampanji za reizbor na mesto gradonačelnika Kragujevca, pravio si od mene idiota zahtevajući da ja, onako bolestan i mrtav, tri puta šetam tvoje satrape od prizemlja do krova odmarališta pokazujući gde će biti restoran, sobe, diskoteka, spomen soba moga sina. Sve uz budne oči televizija koje prate tvoju kampanju.
I opet… velike reči, obećanje da će „radovi biti nastavljeni i objekat stavljen u funkciju do proleća 2025“. I ponovo, majstore, kažeš da će ovaj objekat biti na ponos svoj deci i ljudima Kragujevca, i jedna od lepših stvari koje grad Kragujevac gradi… ne pominješ ime moga sina nigde, majstore. TI gradiš, ti postavljaš ploču na drugom spratu, ti „na proleće nastavljaš sa radovima“.
(Prilog TV Kragujevac od 13. decembra 2023)
Nikad ne bih saznao da postoje i takvi kao ti. To je za mene neki drugi nepoznat svet. Koji nisam želeo, a morao da upoznam. Majstore… poklonio sam ti Bogdanove stvari. Stvari koje sam njemu poklonio i koje su mi ostale posle njega. Na olovkama, tašnama, rokovnicima, piše: „Mom sinu Bogdanu, najboljem sinu na svetu“. Poklonio sam ti sva sećanja, uspomene na moga sina, jer si mi očinski obećao da će uspomenu na mog sina čuvati zauvek tvoja kuća i tvoja deca.
Verovao sam ti bez ostatka, lagao si me bez ostatka. Poklonio sam ti srce mog sina i moje srce, na dlanu, da ih isečeš na kriške i podeliš deci našeg grada. Ne tražeći ništa za sebe. Samo da ime i sećanje na Bogdana ostanu. Ti si ih uzeo, bacio u blato i izgazio. Temeljno. Do kraja. Misliš da možeš da ih uzmeš iz blata i da nam ih vratiš… Ne možeš, majstore. To se blato ne pere. U ovom životu.
Vidi, majstore… Ti si pljunuo na mog sina, na mene, na naše uspomene i sećanja. Iskoristio si za svoj politički opstanak sve što su zaradili moji dedovi, moj otac, moj sin i ja. Sve smo dali da sačuvamo sećanje na našeg Bogdana.
Iskoristio si na način da se „niko drugi ne ogrebe od Slave za neku donaciju“. Nedostojno čoveka. Ali, šta ja tebi pričam. Za vas je laž postala kao vazduh, svuda je oko vas i dišete je 24 sata. Dokle?
Posle 16. maja 2024. godine, kada sam gradu predao ukrovljeni objekat BOGDAN MILANOVIĆ na Bešnjaji, odbijaš svaku komunikaciju sa mnom. Hteo si da sve sačuvaš u tajnosti ne obaveštavajući nikog da sam ja objekat sazidao pre šest meseci, ali su mediji pokazali javnosti šta se dešava. Rekao si da ti se kosa digla na glavi kada si video TV ekipe. Pa zašto, majstore? Zar ovo odmaralište nije na ponos svima nama? Od 16. maja, zgrada zarasta u korov, ulaze krave i ovce. Ne mogu više da idem tamo, srce će mi pući. Neka ti je na čast, majstore. I neka ti je Bogom prosto. Ja, bivši otac, niti ti zameram niti ti opraštam. Ništa. Baš ono što za mene jesi. Ja odlazim… bez traga. A ti… ostaćeš u ovom našem gradu. Ostaće sećanja. I uspomene. Kako se gradilo Dečje odmaralište BOGDAN MILANOVIĆ na Bešnjaji. I ko ga je gradio. Pa onda pogledaj ljude u oči… majstore.

Želim ti… ništa ti ne želim.

Kragujevac, mart 2025.
Bogdanov otac
Slava Milanović