Gostujuća izložba, „Braća Musić” otvorena je 15. maja u prostoru Konaka kneza Mihaila u kragujevačkom Narodnom muzeju. Postavka spada u red propagandno-edukativnih izložbi, čiji je cilj upoznavanje publike sa rezultatima multidisciplinarnih istraživanja kulturnog nasleđa. Autor izložbe je dr Ljubiša Vasiljević, arheolog i muzejski savetnik u Narodnom muzeju Kruševac.
Izložba „Braća Musić” svojim konceptom predočava saznanja vezana za vlasteosku porodicu Musić, značajne ličnosti srpskog srednjeg veka. Posetioci mogu da se upoznaju sa rodonačalnikom porodice, čelinkom Musom i njegovom suprugom Draganom, sestrom kneza Lazara Hrebeljanovića.
Kao što sam naslov izložbe kazuje, posebna pažnja posvećena je sinovima Muse i Dragane, Stefanu i Lazaru koji su vojevali u Kosovskom boju uz rame sa svojim ujakom i, najverovatnije, obojica poginula tokom bitke. Na izložbi je predstavljen i život i rad trećeg brata Musića – Jovana, koji se odlučio za put crkve i monaštva i postao mitropolit toplički.
Nova Pavlica – Zadužbina vlastelinske porodice Musi
Publika ima priliku da detaljnije sazna o posedima porodice Musić, čuvenim gradom i župom Brvenik (u okolini Raške), koje su pod zanimljivim okolnostima dobili u zamenu za svoju raniju, još čuveniju baštinu grad Zvečan (zamena je izvršena sa velikim knezom Vojislavom Vojinovićem 1363. godine). Po autoru je zanimljivo da se u tom dokumentu koji je „potvrdio” ovu razmenu po prvi put u istorijskim dokumentima pominje budući knez Lazar. Postavka govori i o porodičnoj zadužbini Musića, manastirou Nova Pavlica, podignutom neposredno pored prednemanjićke crkve Stara Pavlica.
Iako po vokaciji antičar (i bavi se istaživanjima iz rimskog perioda) dr Ljubiša Vasiljević se za porodicu Musić zainteresovao još kao student pročitavši knjigu o njihovoj zadužbini Novoj Pavlici. Splet okolnosti pomogao mu je da produbi istraživanja o Musićima jer iako rođeni Čačanin našao se u Kruševcu.
– Ponovo sam obratio pažnju na Moravsku Srbiju čiji su Musići vrlo bitni predstavnici iako oni kao istorijske ličnosti i u svom stavrnom životu naravno nisu isti kao kada ih zamišljamo inspirisani narodnom epskom poezijom. Sa njima me je spojio spoj mita i legende ali i još nečega. Toga da je Moravska Srbija, ma kako da je mi stalno doživljavamo kao herojsku u okviru epopeje borbe protiv Turaka, zapravo bio pokušaj da se Srbija podigne na novim temeljima, smatra autor Vasiljević, napominjući da su ti „novi temelji” pre svega bili bazirani na ekonomiji, rudarstvu i razvoju trgovine.
Po njemu to je potpuno nov pogled na ovo doba na našem području. Tražeći poređenje sa antikom Vasiljević voli da kaže da je „knez Lazar hteo da stvori srpsku Atinu ali je sticajem okolnosti stvorio srpsku Spartu”.
Istraživanja je obavljao na terenu kao i iz literatture a pomoglo mu je što je Brvenik – baština Musića dobro proučen i obrađen od strane njegovog kolege dr Dejana Bulića sa Istorijskog instituta a Nova Pavlica je bila predmet proučavanja dr Branislava Cvetkovića iz jagodinskog Zavičajnog muzeja. Autor dr Ljubiša Vasiljević sa svojom postavkom objedionio je i neke svoje autentične, nove zaključke i potrudio se da na panoima iznese što više istorijskih podataka o samo Musi (rodonačelniku porodice) i njegovim sinovima Stefanu, Jovanu i Lazaru.
Za same Musiće vezane su još uvek brojne nedoumice, pre svega oko samog imena.
– Rodonačelnik „dinastije” Musić zove se Musa. Ostaje otvoreno pitanje tog, očigledno turskog imena. Sve je moguće ali da je baš i to, da se tako brzo i na toliko visoku poziciju uzdigne musliman koji je prešao u hrišćanstvo, pita se Vasiljević, konstatujući da je pre reč o nadimku nego o pravom imenu.
I najmlađi brat Lazar Musić po predanju poginuo u Kosovskom boju
U čuvenoj pesmi Kosovskog ciklusa „Musić Stefan” o njegovoj pogibiji u boju zabeležena je i još čuvenija „Kletva kneza Lazara”: „Ko je Srbin i srpskoga roda…”.
– U njihovo doba Brvenik je bio grad od kamena ali je zadržao staroslovenski naziv – kada je utvrđene bilo podignuto od brvana. U blizini su bili poznati rudnici i Musići su izuzetno bogata i ugledna porodica. Ne govori slučajno narodna pesma: „Stefan Musić iz Majdana, čisto srebrnoga”…, ističe autor.
Musići često sarađuju i posluju sa Dubrovnikom.
– Neposredno pre Kosovske bitke, početkom 1389. godine Stefan Musić iz Dubrovnika dobija na poklon izuzetnо vrednu bojnu opremu što znači da su se već pripremali za odlučujuću bitku na Kosovu, kaže dr Vasiljević, dodajući da kao oblasni gospodari značajno razvijaju svoju oblast.
U svojim zadužbinama ne predstavljaju kneza Lazara i potom njegovog sina despota Stefana kao vrhovne gospodare što po njemu jasno svedoči o njihovoj svojevrsnoj samostalnosti.
Stara Pavlica – Prednemanjićka vizantijska crkva u okolini Raške pored koje su Musići podigli novu, svoju zadužbin
Narodna pesma opeva pogibiju oba brata na Kosovu dok po dr Ljubiši Vasiljeviću postoji mogućnost da je mlađi Lazar preživeo (ili možda kao najmlađi, poput najmlađeg sina Vuka Brankovića nije ni učestvovao već ostao da čuva i štiti porodične posede) i da je posle on dovršio oslikavanje njihove zadužbine Nove Pavlice.
– „Slovo o knezu Lazaru” koje beleži prenos njegovih moštiju iz Prištine u Ravanicu beleži da su one „prepočinule” u Novoj Pavlici zadužbini Musića, pored grobova Stefana, Lazara i njihove majke Dragane što je posredan dokaz da su obojica poginula. Ima i drugačijih tumačenja, poput kolege Cvetkovića da Lazar Musić nije ni bio učesnik bitke. U posveti u Novoj Pavlici se kaže „Gospodin Stefan ktitor ovog mesta u vreme Svetog kneza Lazara”. Nije nesvakidašnje da se za vladara kaže „sveti” i za njegovog života ali ostaje pitanje da li je naknadno dovršeno freskopisanje ipak zaista dovršio Lazar Musić koji je bio živ još nekoliko godina posle Kosovskog boja, ostavlja otvoreno pitanje autor postavke.
Priprata Nove Pavlice podignuta je vek kasnije u drugoj polovini 15. veka. Podigao ju je Mihajlo Anđelović, upravitelj Srbije čiji je brat Mahmud (odveden zbog danka u krvi još kao dete u janjičare) stigao do mesta velikog vezira (preteča Mehmed paše Sokolovića) i koji je bio pretendent na srpski presto i jedan od tri namesnika posle smrti starog despota Lazara Brankovića.
Autor postavke dr Ljubiša Vasiljević – Moravska Srbija je bila pokušaj da se država bazira na novim temeljima, ekonomiji
Stefan Drugi Musić (najverovatnije sin Lazara Musića) i njegova majka Jelena pominju se poslednji put u istorijskim dokumentima 1403. godine u Dubrovniku i Ulcinju gde su izbegli zbog sukoba sa svojim srodnicima kneginjom Milicom i njenim sinom despotom Stefanom i od onda im se „gubi svaki trag”.
– Mnogo godina kasnije u grčkom Kosturu pojavljuje se još jedan Stefan Musić ali teško da bi to bio isti čovek, jer bi jednostavno bio previše star, zaključuje dr Ljubiša Vasiljević.
Izložba koja će u Konaku kneza Mihaila narodnog muzeja Kragujevac biti izložena tokom leta je do sada je već „gostovala” u dvadesetak gradova u Srbiji i Republici Srpskoj.