Naplata takozvanog „školskog dinara“, počela je ovih dana u školama u Srbiji, a u zavisnosti od škole do škole ili grada do grada, od roditelja se traži da izdvoje od 500 do 2.000 dinara. Ipak, mnogi roditelji i dalje ne znaju na šta tačno škola troši taj novac, odnosno za šta se tačno daju pare.
Kako objašnjava predsednica Unije sindikata radnika Srbije (USPRS), Jasna Janković za Kurir, svaka škola koja ne objasni taksativno i tranparentno za šta se novac koristi, dovodi u opasnost instituciju školskog dinara, jer se to onda može smatrati zloupotrebom. Kako objašnjava, škole nemaju svoj novac, te se školski dinar sakuplja za potrebe koje ne pokriva ni država ni lokalna samouprava,
- Ministarstvo prosvete isplaćuje zarade zaposlenima u osnovnoj i srednjoj školi, dok je lokalna samouprava zadužena za materijalne troškove osnovnih i srednjih škola, odnosno lokalna samopurava finasira kupovinu dnevnika, tabli, kreda, sunđera, administrativnih potrepština – papira, tonera… Međutim, postoje određene stvari koje ne finansira ni republika ni lokal, kao što je, na primer, popravka računara, kupovina zavesa za učionice, obezbeđenje koje je obavezno u srednjoj školi i koje radi u dve smene, kupovinu, primera radi, baletskih cipelica za baletsku školu, kaže Janković.
Prema njenim rečima visinu školskog dinara određuje Savet roditelja, a njeni članovi odnosno roditelji, bi nakon svakog Saveta trebalo da obaveste roditelje u svojim odeljenjima, za šta je novac opredeljen. Kako Janvkocić kaže, do problema dolazi jer se u praksi to ne dešava.
- Roditelji treba da znaju da mogu vrlo aktivno da učestvuju u životu škole. Oni imaju puno pravo na to da pitaju i znaju gde ide njihov novac, zaključuje Janković.