Školska zvona širom Srbije označila se 1. septembra početak nove školske godine, a đaci su se ponovo vratili u klupe posle više od godinu dana brojnih iskušenja i izazova zbog pandemije korona virusa, onlajn nastave i učenja na daljinu.

Učenica trećeg razreda osnovne škole Ema Marinković iz Beograda, bila je prvi razred kada je počela pandemija korona virusa.

„Ne sećam se kako izgleda škola bez korona virusa“, kaže ona za BBC na srpskom.

Povratku u školske klupe, iz različitih razloga, obradovali su se i đaci i nastavnici, ali već posle dve nedelje u velikom broju opština osnovci prelazi na kombinovani model nastave, dok će većina srednjoškolaca časove slušati na daljinu.

• Uzbuđenje, himna, sreća i briga: prvi školski dan u Srbiji
• Do sada vakcinisano 52 odsto nastavnika, u nekim mestima u Srbiji đaci neće krenuti u školu
• Korona virus i škola u Srbiji: Kako sam opet pošao u prvi razred

Za razliku od mlađih osnovaca, koji su prošle godine mahom bili u klupama, osim tokom karantina – stariji osnovci i srednjoškolci nastavu su pohađali kombinujući časove uživo i na daljinu.

„U početku mi je bilo super, svi smo bar jednom pomislili kako bi bilo dobro da ne idemo čitave godine u školu.

„Ali poželela sam da šetam, idem na odmore sa drugarima, družim se, čak i da pričamo tokom nastave“, kaže osmakinja Nataša Jokić iz Osnovne škole „Đorđe Natošević“ u Novom Sadu.

Profesorka srpskog jezika i književnosti Branka Bubanj kaže da je proteklih godinu i po dana bilo veliko iskušenje za prosvetne radnike.

Prema zvaničnim podacima broj novozaraženih korona virusom u Srbiji raste iz dana u dan – više od 5.000 novih slučajeva šest dana za redom.

Do sada je od posledica virusa preminulo više od 7.000 ljudi, dok je, prema zvaničnim podacima, obe doze vakcine primilo je više 2.800.000 ljudi, a treću dozu primilo je približno 300.000 ljudi.

Sreća zbog povratka u klupe

Nataši se ostvarila želja.

U većini gradova u Srbiji, u zavisnosti od epidemiološke situacije, nastava je 1. septembra krenula uobičajeno.

Jedino je muči što časovi više nisu skraćeni.

„Škola je u poslednjih godinu dana trajala tri-četiri sata, a sad sedimo šest sati.

„Odvikla sam se od toga“, kaže.

Prethodni prelazak na onlajn nastavu joj je „lakše pao“.

„Bilo je čudno, ali navikla sam se već posle nedelju dana. Tad je bilo lako zato što niko ništa nije učio, imali smo onlajn testove za koje isto nismo učili“, priseća se.

Ipak, dok je trajala kombinovana nastava imala je osećaj da je sve „nagurano“.

„Svaki drugi dan smo išli u školu – jedan čas nastavnici predaju, drugi čas imamo odgovaranje ili kontrolni zadatak“, kaže.

Više ne bi želela da se razdvaja od drugara.

• Šta je problem onlajn nastave u vreme korona virusa
• Nastava na daljinu u Srbiji – da li je udaljila učenike od škola
• Šta je đacima u Srbiji donela škola sa televizije

Povratak u klupe obradovao je i Stevana Kobiljskog, učenika sedmog razreda Osnovne škole „Đorđe Natošević“.

„Časovi ponovo traju 45 minuta, nastavnici nam objasne čitavu lekciju, a mi imamo više vremena da učimo“, navodi.

Duži časovi ga „malo nerviraju“, ali se nada da će se brzo navići.

„Onlajn časovi imaju prednosti“

Neki đaci su iskoristili slobodno vreme koje im je pružila nastava na daljinu.

Luka Smiljanić ide u dve srednje škole – Gimnaziju i stručnu školu „Nikola Tesla“ u Apatinu i Muzičku školu „Petar Konjović“ u Somboru.

Za njega onlajn nastava ima prednosti zbog obaveza i škola, jer je, kaže, „imao mnogo više vremena za sebe“.

„Profesori postave zadatak koji bi trebalo da obavimo tokom časa – ja to uradim za 15 minuta, a ostatak vremena imam slobodno da radim druge stvari“, kaže.

Semafor – kako se odvija nastava u Srbiji?

Na sednici Kriznog štaba održanoj pred početak škole, dogovoreno je da se ove školske godine odluke o modelu nastave ne donose na republičkom, nego na nivou lokalnih samouprava.

Modeli se dele na zeleni, narandžasti i crveni.

Zeleni podrazumeva redovnu nastavu za sve učenike u odeljenju istovremeno i primenjuje se u sigurnom okruženju.

Đaci su u obavezi da nose maske samo dok razgovaraju ili odgovaraju.

Narandžasti, odnosno kombinovani model, važi za učenike sedmog i osmog razreda, kao i za srednjoškolce – a po potrebi i za petake i šestake.

Podrazumeva nastavu koja se jedan dan odvija onlajn, drugi neposredno u školama.

Crveni model će se sprovoditi u najugroženijim mestima, gde je veliki stepen rizika po zdravlje stanovnika.

Nastava se u tom slučaju odvija na daljinu. Časovi za učenike od prvog do četvrtog razreda traju pola sata i podeljeni su po grupama.

Petaci i šestaci bi nastavu pohađali kombinovano, a srednjoškolci u potpunosti na daljinu.

O primeni modela i mogućoj promeni se odlučuje na nedeljnom nivou, na osnovu ukrštenih podataka iz lokalnih samouprava o broju vakcinisanih i zaraženih, kao i izveštaja o tome kako se primenjuju mere prevencije u školama.

Prema podacima Ministarstva prosvete u Srbiji ukupno ima 38.187 odeljenja u osnovnim i srednjim školama, a od ponedeljka, 13. septembra, u 40 lokalnih samouprava će se primenjivati drugi i treći model nastave.

Učenici sedmog i osmog razreda će u ovih 40 lokalnih samouprava u školu ići kombinovano, dok će srednjoškolci u potpunosti preći na onlajn nastavu.

Koje mere su na snazi u školama?

• Tim za škole, koji čine predstavnici dva ministarstva – prosvete i zdravlja i Instituta „Batut“ preporučio je 10. septembra da svi učenici nose zaštitne maske non-stop dok su u školi.
• Izuzetak su učenici koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da nose maske, ali za to je potrebno mišljenje lekara specijaliste.
• U dopisu obrazovnim institucijama od 10. septembra, navodi se da i vakcinisani i nevakcinisani nastavnici moraju da nose maske.
• Za učenika koji ima mišljenje lekara da iz zdravstvenih razloga ne može da nosi masku, škola je u obavezi da mu obezbedi boravak u školi bez maske, ali tako da se poveća distanca sa drugom decom.
• U prvoj nedelji nove školske godine, učenici su morali da nose maske dok ulaze u zgradu škole i dok idu do svog mesta.
• Čim sednu u klupu mogli su da ih skinu, ali su ponovo morali da ih stave kada odgovaraju, odlaze do toaleta, na veliki odmor.

Da li je korona pojela gradivo?

Časovi su bili skraćeni, a obim gradiva je ostao isti.

Branka Bubanj, nastavnica srpskog jezika i književnosti u Osnovnoj školi „Đorđe Natođević“ u Novom Sadu, kaže da je proteklih godinu i po dana bilo veliko iskušenje za prosvetne radnike.

„Kada su časovi trajali pola sata, a nastava bila kombinovana, deca su imala samo jednu trećinu časova uživo sa nastavnicima.

Za to vreme, dodaje, ne može se uraditi celokupno gradivo.

„Ostale su velike praznine u znanju kod dece“, navodi.

• Matematička gimnazija – škola za svetske šampione znanja
• Koje su najstarije gimnazije u Srbiji i kako su osnivane

Taj jaz Bubanj je pokušala da premosti radom na sopstvenom veb-sajtu, preko kog đaci mogu da uče potrebno gradivo kako bi nadoknadila propuštene lekcije.

„Gledala sam da na taj način deci olakšam predmet koji predajem, da nemaju praznine“, kaže.

Za nju je internet sredstvo zahvaljujući kom učenici mogu da steknu dodatno znanje.

„Đaci na pametnim telefonima imaju Aleksandrijsku biblioteku na dlanu. Neka nauče da koriste internet, neka potraže odgovore na pitanja“, navodi.

Učenicima se trudi da objasni kako da odaberu kvalitetne sajtove ili priloge.

„Učim ih kako da provere da li je to dobro na dva ili tri mesta, da uporede pa vide“, objašnjava.

Srednjoškolac Luka mišljenja je da uz dodatni trud đaka i profesora sve može da se prevaziđe makar i sve četiri godine bile onlajn.

Bilo je malo propusta, ali stigao je da „pohvata“ gradivo.

„Problem je jedino sa predmetima poput matematike, fizike i hemije“, kaže.

Stevan Kobiljski iz Novog Sada nema osećaj da je propustio gradivo zato što je radio kod kuće.

„Čitao sam na raspustu i nadoknadio sve što je trebalo“, navodi.

Ni Luka ni Stevan se ne plaše upisa na fakultet, odnosno u srednju školu.

Nataša kaže da ima tremu.

„Mogu da naučim gradivo, ali navikla sam da radim pola sata i to brzo. Nastavnici su bili popustljivi sa kontrolnim zadacima, davali su veće ocene i bodovanje je bilo blaže“, navodi.

Zbog toga se boji se da će, odjednom, sve da bude teško.

Roditeljski pritisak – pomoć ili teret?

Đaci koji su pred kraj osnovne i srednje škole mogu da osete dodatno breme – polaganje mature, odnosno prijemnog ispita.

Psihološkinja Educentra Jelena Vukičević kaže kod dece može da se očekuje preplavljenost.

Moguće je, objašnjava, da će učenici osetiti nedostatke u znanju od prošle godine.

„Pretpostavlja se da će zbog toga biti pritisaka roditelja zato što vide nedostatke u procesu učenja“, kaže.

Ipak, roditelje ohrabruje da budu podrška.

„Dete neće moći samo u potpunosti da se snađe u svemu“, navodi.

• Pet saveta za roditelje – kako da vas ne boli glava od početka školske godine
• Šta je Montesori metod obrazovanja i gde se primenjuje u Srbiji
• Pet zanimljivosti o školama u Finskoj

Kako se podrška ogleda zavisi od porodice do porodice – a najjednostavniji način je otvorena komunikacija sa decom.

„Roditelj bi trebalo da se na dnevnom nivou interesuje šta se dešava u školi, kako se detetu čini početak nove školske godine uživo, da li su mu neke stvari teže ili lakše“, kaže Vukčević.

Na taj način bi trebalo unapred da predvide koji je to sistem podrške koji će detetu biti neophodan do kraja školske godine.

„Poželeo sam da razgovaram oči u oči“

Onlajn nastava podrazumevala je odsustvo neposrednog kontakta.

Vreme koje je đaci trebalo da provode u školi, provodili su kod kuće.

Za Luku su društvene mreže korisne, ali kaže da takav način komunikacije ne može da se poredi sa razgovorom oči u oči.

„Razgovor preko društvenih mreža jednostavno nije to“, navodi.

Vukičević kaže da su se školarci sigurno uželeli drugara i druženja.

Mlađi osnovci su imali prilike u prošloj školskoj godini da budu u klupama.

„Međutim, pitanje je u kojoj meri su posle škole mogli da se druže sa vršnjacima“, kaže.

Pretpostavlja da će u novoj školskoj godini njima trebati pomoć i podrška u društvenom životu – da rade sve ono što bi inače radili da nije pandemije.

Kod starijih osnovaca je malo drugačije – oni su već tinejdžeri i pitanje je kako će se družiti i imati društveni život, dodaje.

„Radili su i živeli onlajn, a mnogi su našli društvo na internetu“, kaže Vukičević.

Navodi da su neki kontakti možda izbledeli i oslabili što se tiče vršnjaka u školama.

„Možda će starijim osnovcima biti potrebna podrška na polju učenja, organizacije obaveza, vraćanja dobrih radnih navika i postavljanja prioriteta“, kaže.

Slično je i sa srednjoškolcima.

„Pretpostavlja se da će oni sami morati da nađu novi način funkcionisanja i na društvenom i na obrazovnom planu“, zaključuje.

Neki mlađi osnovci ne bi želeli da napuste školske klupe.

Ema, učenica trećeg razreda, ne bi volela da doživi kombinovanu nastavu kao stariji đaci.

„Više mi se sviđa kad idem u školu, zato što mogu da vidim drugare, zbog učitelja i onda mi ne bude dosadno kao kad sam kod kuće ceo dan“, kaže ona.

Možda će vas zanimati i ova priča

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk