Osam dana pred početak nove školske godine okončana je neizvesnost kako će se odvijati nastava u osnovnim i srednjim školama, dok broj zaraženih u Srbiji ponovo raste.
Svi đaci će od 1. septembra ponovo sesti u školske klupe, časovi će trajati uobičajenih 45 minuta i neće biti podeljeni po grupama.
Na sednici Kriznog štaba usvojen je nedavno izneti predlog Ministarstva prosvete da se ove školske godine odluke o modelu nastave ne donose na republičkom, nego na nivou lokalnih samouprava.
Ministar prosvete Branko Ružić izjavio je da će se na nedeljnom nivou razmatrati situacija u svakoj lokalnoj samoupravi i u skladu s tim će se primenjivati tri modela nastave.
U pitanju su zeleni, narandžasti i crveni model o kojima će se odlučivati na osnovu ukrštenih podataka iz lokalnih samouprava o broju vakcinisanih i zaraženih, kao i na osnovu izveštaja kako se primenjuju mere prevencije u školama.
- Šta je đacima u Srbiji donela škola sa televizije
- Škola i korona: Nastavnicima teško, roditeljima teže, prvacima najteže
- Izolacija izolovanih: Kako u zabačenim selima Srbije izgleda učenje na daljinu
Takozvani zeleni, odnosno model u sigurnom okruženju podrazumeva redovnu nastavu za sve učenike u odeljenju istovremeno.
Đaci će nositi maske samo dok razgovaraju ili odgovaraju, a vakcinisani nastavnici ne moraju da nose masku sve dok ne priđu učeniku na rastojanju bližem od 1,5 metara.
Drugi model je kombinovani, odnosno narandžasti i on će da važi za učenike sedmog i osmog razreda, kao i za srednjoškolce.
Nastava će jedan dan da se odvija onlajn, a jedan neposredno u školama.
Ovaj model po potrebi može da se primeni i na učenike petog i šestog razreda.
Treći, crveni model, sprovodiće se u najugroženijim jedinicama lokalne samouprave u kojima je veliki stepen rizika po zdravlje stanovnika.
U tom slučaju će se nastava odvijati na daljinu – od prvog do četvrtog razreda časovi će trajati pola sata, a đaci će biti podeljeni po grupama.
Učenici od petog do osmog razreda pohađali bi nastavu kombinovano – jedan dan onlajn, drugi neposredno u školama, a srednjoškolci bi u potpunosti prešli na nastavu na daljinu.
Oformljen je takozvani „tim za škole“ koji čine predstavnici Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut i Ministarstva prosvete koji će imati ovlašćenje da na osnovu nalaza lokalnog kriznog štaba i preporuke školske uprave donesu odluku o promeni modela nastave.
Oni bi o tome obavestili škole, koje potom do petka do 12 časova o tome informišu roditelje.
„Nijedna škola neće zavisiti od druge škole“, kaže Slobodan Brajković iz Sindikata radnika u prosveti Srbije za BBC na srpskom.
Škole se otvaraju
Iako su ovakvi predlozi mogli da dođu u junu ili julu, a ne sad – dobro je da je napravljen neki sistem, ocenjuje Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije.
„Tako se radilo u Sloveniji i Austriji, dobra je stvar što postoji bar neki plan da se škole otvore i da počne rad.
„Predložena je decentralizacija, što znači da neće Ministarstvo naložiti da škole prelaze na onlajn generalno u celoj Srbiji, već će se ići po pokazateljima sa terena“, kaže ona za BBC na srpskom.
Kako objašnjava, sve će biti prebačeno na lokalni nivo – Školskih uprava.
Školske uprave su teritorijalne organizacije, svaka je zadužena za nekoliko opština i ima ih 18 u Srbiji.
„Direktori škola će morati svakog utorka da šalju izveštaje o situacijama po školama i na osnovu toga predlog je da se primenjuju različiti modeli – zeleni, narandžasti ili crveni, svakako uz poštovanje epidemioloških mera.
Odeljenja će biti razdvojena u nekom od modela, napominje i Brajković.
„Neće kao prošle godine da idu jedne nedelje pre i popodne, nego će da menjaju dane jedna grupa ponedeljak, sreda, petak, druga utorak i četvrtak, da bi deca više videla nastavnike i da bi bila u toku sa gradivom.
„Ovako sedam dana ne rade ništa, zaborave to što su naučili i rezultati su loši“, ističe Brajković.
Klasičnu nastavu ne može da zameni nijedan model, uveren je on.
„Nema dobre nastave, bez redovne nastave.
„Nastava na daljinu je nužno zlo“, kaže Brajković.
- Izolacija izolovanih: Kako u zabačenim selima Srbije izgleda učenje na daljinu
- Šta je matematika: Između brojeva i stvarnosti
- Kuća mudrosti – mesto nastanka savremene matematike
Šta kažu lekari?
I članovi Kriznog štaba prethodnih dana davali su izjave koje idu u ovom pravcu.
„U svakom slučaju ćemo dati prednost normalnoj nastavi, onlajn nastava ne može kvalitetom i kvantitetom da zameni regularnu nastavu.
„Međutim, u mestima gde ima više zaraženih ili ako su deca iz porodice pozitivnih, onda će tamo morati da bude kombinovana nastava“, istakao je epidemiolog Branislav Tiodorović.
Epidemiolog Predrag Kon se posebno zalaže za vakcinaciju dece.
„Insistiram na tome da je vakcinacija dece u situaciji kada imamo pandemiju nešto što je najvažnije“, poručio je Kon.
Prema podacima Valentine Ilić, vakcinisano je između dve i tri hiljade dece, od 850.000 đaka u Srbiji.
Kakvi su dosadašnji rezultati?
Povratak u školske klupe ove godine je posebno važan jer su od početka pandemije đaci dosta izgubili u kontinuitetu rada, smatra Valentina Ilić.
„Godinu i po dana je jako veliki period, pokazalo se da su izgubili i motivaciju, te nešto mora radikalno da se promeni“, ocenjuje Ilić.
Ove godine u prvom upisnom roku ostalo je slobodnih mesta i na budžetu za neke fakultete, poput Medicinskog fakulteta u Beogradu.
„Deca nisu položila prijemni, kažu da je to prvi put da se tako nešto desilo, jer je loš kvalitet znanja koji su dobili u ovom periodu“, dodaje ona.
- Korona virus: Moguće dugoročne posledice po mentalno zdravlje
- Život posle korone: „Anksioznosti među decom će biti – ali to je prirodno“
- Koncentracija opada kada je život pun neizvesnosti, kao što je u pandemiji
Pad znanja može uticati i na manje plate
Na vrhuncu pandemije, 45 zemalja u regionu Evrope i centralne Azije zatvorilo je škole, što je uticalo na 185 miliona učenika, podaci su Svetske banke.
Uprkos naporima da učenje na daljinu bude što bolje, pojavljuje se sve više dokaza koji pokazuju da je zatvaranje škola dovelo do brojnih negativnih posledica.
„Istraživanja su još u toku, ali rani rezultati iz Belgije, Holandije, Švajcarske i Velike Britanije ukazuju i na manjak usvojenog znanja, ali i na povećanje nejednakosti“, navodi se na sajtu Svetske banke.
Prema njihovoj računici – gubici u učenju neće se loše odraziti samo u učionicama, već dugoročno mogu uticati na blagostanje mnoge dece.
Odavno je poznato da je smanjenje rezultata na testovima povezano sa budućim padom zaposlenosti.
Nasuprot tome, veća učenička postignuća dovode do značajnog rasta budućih prihoda, kao i dodatne godine školovanja koje su povezane sa povećanjem zarade od 8-9 procenata tokom života.
Možda će vas zanimati i ova priča
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
