Utorak, 14. maj u 20 časova, Kontakt galerija SKC, Izložba – „Popisˮ: lice našeg vremena, Predrag Trokicić
Reč Marije Konjikušić, istoričarke umetnosti: Kao neko ko se kao istoričar umetnosti i fotograf, bavi dugogodišnjim proučavanjem fotografije kao umetničkog medija i sredstva komunikacije, a već neko vreme prati rad Predraga Trokicića, samoukog fotografa iz Negotina, koji svoje radove najviše publikuje preko interneta, a često ih objavljuju i na Peščaniku (https://pescanik.net/duboka-srbija/), odlučila sam da napravim selekciju i iskustosiram jedan foto serijal sa početaka njegovog aktvnijeg bavljenja fotografijom. Ovakva odluka da se bavim jednim ranijim radom desila se zbog neposrednosti i empatije kojom autor tretira jednu veoma bitnu temu, propadanje srpskog sela.
Od dugogodišnjeg, skoro svakodnevnog, fotografskog repertoara, ovde su izvojene fotografije nastale tokom 2015 godine, za vreme Popisa stambenih objekata za porez na imovinu Negotinskog kraja, uglavnom sela. Predrag Trokicić je tada kao anketar svakodnevno posećivao sela iz okoline Negotina, imajući tako direktan pristup domaćinstvima koja su mu susretljivo otvorila vrata. Predrag fotograf ovakvu šansu nije propustio, usput je beležio svaki prizor koji mu se činio vrednim da ga sačuva u memoriji fotoaparata.
Fotografije napuštenih sela nisu retkost, prestavljaju često inspiraciju fotografima koji žele da uhvate čar, ili češće očaj, napuštenih i sve više zapostavljenih mesta. U tom broju različitih pristupa, od dokumentarnih, socijalno angažovanih, krajnje realističnih izdvojile su se ove fotografije, koje kao da ne pripadaju ni jednoj od ovih kategorija a opet se mogu svrstati u svaku od njih. One iako prestavljaju dokument stanja na terenu, poseduju krajnje ličan pristup nekoga ko je i sam potekao iz takve sredine. Predrag intimno doživljava zatečeno stanje, približavajući nas subjektu, koristi snagu fotografskog medija kao objektivnog zapisa stvarnosti kako bi nas uvukao u priču i istakao one prizore koji najjasnije izražavaju zatečene društvene odnose.
Fotograf-Anketar nam pruža čitav niz insajderskih opservacija koje se umnožavaju i čine zbir svega viđenog, popisanog i grupisanog. Prizori su centralno kadrirani u formi intimnih portreta, uglavnom kvadratnog formata po izboru samog fotografa, na taj način je svaka fotografija dobila poseban značaj i može se posmatrati kao zaseban dokument, iako jedino kao deo celine dostiže svoj narativni potencijal. Popisani su ljudi, životinje, enterijeri i eksterijeri, seoska arhitektura, sve ono što bi se moglo nazvati selom danas. Skoro kataloški zavedeni po nazivima mesta gde su fotografisani, podsećaju nas na nekadašnje obimne projekte nemačkih fotografa ranog dvadesetog veka, koji u svojoj tradiciji imaju arhivarski pristup fotografiji.
Badnjevo, Bračevac, Brestovac, Vratna, Dušanovac, Jabukovac, Karbulovo, Kovilovo, Popovica, Prahovo, Plavna, Rajac, Rečka, Rogljevo, Sikole, Smedovac, Tamnić, Trnjane, Čubra – zvuče kao neka dečja zbrajalica, nazivi su sela koja pripadaju Negotinskoj krajinini, a koja su deo ove arhive.
Predrag ne nameće svoj fotoaparat u prvi plan kada fotografiše portrete, on ga usputno vadi, često i neprimetno, trudeći se da ne ugrozi svoju poziciju anketara. Nekada su fotografisane osobe svesne da su fotografisane i dobrovoljno učestvuju u ovom usputnom beleženju, mada nesvesne da su popisane i zavedene kao specifične jedinke jedne sredine, opisujući određenim stavom svoju poziciju u ovom projektu.
Konture nekadašnjeg sjaja i bogatstva ovih sela vidljiva su u detaljima arhitekture, koja polako već decenijama propada i sada nosi samo naznake nekadašnjeg velelepnog izgleda. Popisu građevina pridodate su i okućnice sa dvorištima koja povremeno nose trenutni odraz domaćinovog života, oplemenjena cvećem i voćkama, rasprostrtim vešom, ukrašenom kapijom i ponekom domaćom životinjom koja ušetava u kadar.
Ovakva arhiva svega viđenog, fotografski popisanog, dokaz je nekadašnje slave Negotinske krajine, koja sa svojom bogatom istorijom, i zanimljivim selima, kao i njena sve starija populacija tone u zaborav. Nezanimljiva vlastima da bi joj radi glasa glancala puteve, ali dok god ima ljudi i kakve takve infrastrukture i dalje vredna oporezivanja, ona i dalje odoleva potpunom kolapsu, dok god ima i poslednjeg žitelja koji je nastanjuje.
Ako fotografisati znači prisvojiti fotografisanu stvar, i postaviti sebe u određeni odnos prema svetu u Predragovom radu ne vidimo toliko položaj moći nad fotografisanim subjektom, koliko jedan saosećajan odnos prema svetu koji nestaje, a vredan je pomena.
Predrag Trokicić
Negotinski fotograf, restaurator nameštaja, anketar, učitelj…
Fotografijom se aktivno bavi poslednjih deset godina. Od 2015. stalni foto saradnik Peščanika i humanitarnog časopisa Liceulice.
Samostalne izložbe:
- „Susreti” , prostor/galerija Žak , Negotin
- „Zaboravljena zemlja”, Caffe galerija 16, Beograd
- „Idem i gledam”, Dom kulture Stevan Mokranjac, Negotin
- „Selekcija” , Caffe galerija Meduza, Beograd
Učestvovao na XIII Bijenalu minijature u Gornjem Milanovcu 2016. i na par grupnih izložbi u Beogradu, Negotinu, Nišu i Krku.
Izložbu će otvoriti Marija Konjikušić, istoričarka umetnosti.
Četvrtak, 16. maj u 18 časova, Kontakt galerija SKC, Promocija knjige – „Oživite crtežeˮ, Rastko Ćirić
Edukativno iskustvo iz oblasti animiranog filma „Oživite crtežeˮ je jedinstven, sveobuhvatan i zabavan priručnik za univerzitetske studente i radoznale osobe svih uzrasta. U njemu možete pomoću mobilnog telefona i dinamičke QR tehnologije neposredno da gledate animirane primere koji se pred vama kreću, kao i filmove iz istorije animacije.
Knjiga se sastoji od pet odeljaka, pet bazičnih animacijskih oblasti: Mehanika kretanja, Tehnike animacije, Proces izrade crtanog filma, Razvoj animacije i Animacija za mlađe, uključujući i srpsko-engleski rečnik termina iz oblasti animacije.
Rastko Ćirić (1955, Beograd) je profesor emeritus koji je predavao Ilustraciju i Animaciju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Godine 2006. osnovao je predmet Animacija na istom fakultetu. Bio je prorektor Univerziteta umetnosti od 2015. do 2021. Autor je 16 animiranih filmova, priredio je više od 50 samostalnih izložbi i dobio preko 90 nagrada. Njegov rad sakupljen je u monografijama Svaštara 1 (2005) i Svaštara 2 (2022). Osnivač je i art direktor festivala FESA (Festival evropske studentske animacije, 2012–2017). Oblasti delovanja su ilustracija, grafički dizajn, animacija i muzika.