Ponedelјak, 12. decembar u 2100
Kontakt galerija SKC
Jazz Monday at SKC „Ti Fafa i Ja“
Ovog ponedelјka možete uživati uz autorske kompozicije našeg gitariste Mihaela Stojanovića Fafe i njegovog trija „Ti Fafa i Ja“
Trio čine:
Mihael Stojanović – gitara
Ivan Cvetković – bubanj
Aca Pejčić – klavijature, saksofon
i kao gost Filip Milanović – bas
Utorak, 13. decembar u 2000
Kontakt galerija SKC
Filmska projekcija – Hasanova zakletva
ULAZ SLOBODAN
Režija: Semih Kaplanoglu
Žanr: drama
Trajanje: 147’
Proizvodnja: Turska
U novom filmu Samiha Kapanoglua, jednog od najznačajnijih savremenih reditelјa, glavni junak Hasan je čovek koji živi u unutrašnjostu Turske i za život zarađuje baveći se voćarstvom na zemlјi koju je naledio od oca.
Kada primi vesti da na njegovoj zemlјi treba da se postavi električni stub i državni dalekovod, Hasan postaje zabrinut za svoj opstanak, međutim, ohrabren insistiranjem svoje žene Emine uzima zajam od banke i počinje da pregovara sa komšijom o kupovini susednog parčeta zemlјe po najnižoj ceni znajući kolika je visina komšijinog duga kod poverilaca. Kako im u jednom momentu zahtev za hodočašće u Meku biva odobren, ponosni Hasan mora da zamoli i za blagoslov svih o koje se ikad ogrešio u prošlosti. Komšija je svakako jedan od njih.
Hasanova zakletva priča je o borbi, grehu, iskuplјenju, nepravdi, lјudskosti, nasleđu, pitanju gde prestajemo mi kao bića a kreće čovečanstvo.
Film je premijerno prikazan u selekciji ”Un certain regard” Kanskog festivala 2021. godine.
Sreda, 14. decembar u 1900
Galerija SKC
Predstavlјanje zbirke pesama Riblјa kost, Suzana Džuver
Strukturalno načelo pesničke zbirke Suzane Džuver krije se u naslovu Riblјa kost, koji dodatno osvetlјava međusobne preplete vremeskih ravni, uticaja, sećanja i doživlјaja. Lirski subjekt predstavlјa svest kao stanje jedinstva, u kome Ja ne posmatra i ne analizira već živi sebe. U građenju svesti lirskog subjekta paralelno se identifikuju tamne formativne tačke prošlosti i senzacije sadašnjosti. U ovakvom oblikovanju jednako su važne i praznine (od rođenja sam osuđena na rupe) od kojih je najvažnija nedostatak figure oca čije odsustvo prati kretanje lirske junakinje. Ona osvešćuje sopstvenu dualnosti, opipava krajnosti, traga za svojim mestom od potčinjenosti do slobode, ne bi li, kao i sve nametnuto, ženski princip izvrnula naopačke i preciznije ga sagledala. Tako simbol riblјe kosti, preko metafore koja može biti višeznačna, postaje alegorija koja konceptualno povezuje sve nivoe pesničkog glasa Suzane Džuver.
Suzana Džuver rođena je 1996. godine u Kuli. Osnovne studije završila je na Odseku za komparativnu književnost sa teorijom književnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, gde trenutno pohađa i master studije. Poezija joj je zastuplјena u zbornicima Rukopisi 45, Tajni grad (PPM Enklava, 2022), kao i u zborniku pesama sa konkursa za pesničku nagradu Milo Bošković. Pesme su joj objavlјene i na književnim portalima Astronaut, Strane i Čovjek – časopis. Povremeno piše književnu kritiku za koju je osvojila drugo mesto na međunarodnom festivalu književnosti Bookstan u Sarajevu.
Sreda, 14. decembar u 2100
Radio televizija Kragujevac
SKC kvArt – Mera stvari
Nova epizoda SKC kvArta posvećena je knjizi „Mera stvari“ Amara Ličine koja je objavlјena kao Prvenac SKC. O knjizi i autoru govori Enes Halilović, književnik.
.
Četvrtak, 15. decembar u 2000
Kontakt galerija SKC
Izložba – To je bilo neko lepše i srećnije vreme, Dragan Teodorović Zeko
Publika, pogotovo ona naklonjena rokenrolu i njeno ponašanje, nije fenomen jednostavnog objašnjenja. Bilo da smo toga svesni ili ne, koncerti moderne muzike su zapravo svojevrsna religiozna iskustva. Na osnovu slične strukture kao i drevni rituali, oni omogućavaju slične senzacije.
Na početku lјudske istorije, okuplјalo se u plemenima. Veza između pojedinaca bila je presudna za opstanak te prve znane zajednice. Ljudi kao društvena bića moraju da osete prisustvo drugih lјudi – prijatelјa, porodice ili suplemenika. Da bi se ojačale takve veze, redovna masovna okuplјanja u obliku verskih rituala zadovolјila su potrebu naših predaka za uklјučivanjem.
Po čemu je to slično koncertima moderne muzike?
Naš daleki prethodnik nikad nije sam prisustvovao verskom ritualu. Okružen svojim susedima, sa kojima je delio vrednosti i uverenja, tu je mogao da oseti snagu zajedništva. Slično obučeni, govorili su istim jezikom i pevali iste religiozne pesme.
Zapanjujuće slično je koncertno iskustvo. Tu ste, uz omilјeni bend ili solistu, uvek okruženi lјudima koji uživaju u istoj vrsti muzike. U punim dvoranama, halama, arenama ili stadionima bukvalno se oseća prisustvo drugih živih lјudi, bilo da se u fan pitu ili u poslednjem redu trlјate sa njima, plešete, njišete, plјeskate ili horski pevate tokom događaja. Znaju se tekstovi nekih od pesama omilјenog benda, a zajedničko pevanje sa okuplјenima, samo je odraz suplemenika iz davnih vremena. Osećaj uklјučenosti i bratstva je snažna žudnja lјudi. Koncerti zadovolјavaju tu potrebu. Tokom koncerta, muzičari često preuzimaju ulogu šamana. Oni su, preuzimanjem vođenja kroz nastup poput brižnog pastira, odgovorni za kvalitet iskustva.
Muzički koncerti i verski rituali znaju da junak i muzika nisu dovolјni za osećaj zajedništva. Zato nastoje da utiču kroz što više čula. Vizuelni efekti rasplamsavaju emocije i strast. Stoga, reflektori i stroboskopi i video ekrani doprinose kompletnom raspoloženju. Naši preci su živeli u šumama i tu se molili svojim svetim duhovima i bogovima. A u šumi, verovatno ste primetili, sunčeva svetlost prodire kroz drveće i daje toplinu licu. Svetlost – blagoslov koji dolazi odozgo – još je jedan primer kako savremeni koncerti imitiraju drevne verske obrede.
Muzika je neodvojivi deo lјudske istorije. Sve kulture, bez obzira na njihov civilizacijski razvoj, verovanja ili lokaciju, stvarale su muziku. A religije i trendovi u muzici, uvek su znaci vremena.
Zato se koncerti moderne muzike nazivaju „naslednicima drevnih ceremonija”.
Možda imamo savršenu tehnologiju, internet i „hranu za nošenje”, ali duboko u sebi i dalјe smo samo meso i kost, još uvek smo smrtni lјudi. Kao takvi, imamo svoje potrebe i žudnje. Muzički koncerti i kulturni događaji popunjavaju prazninu posle religije. Daju osećaj zajednice i uklјučenosti stimulišući čula kroz muziku i njene ekskluzivne običaje, kao što su horsko pevanje, ples i zajednička radost.
Muzičari oličavaju našu kulturu znajući da je ona univerzalni jezik, a koncerti jedan od najbolјih načina da se lјudi okupe i uživaju.
Bob Dilan je pevao o ovim našim promenlјivim vremenima. Bora Đorđević se sa nostalgijom seća da je svirao Dejvid Bovi i Pauci s Marsa, da smo tad bili kao novi, a sada smo farsa. I mi i naša muzika doživeli smo ogromne promene, a sa njenom evolucijom dogodila se i evolucija publike kojoj je muzika važan sastojak života. A sa scene se i dalјe vidi okean glava, mahanje rukama i tačkice svetlosti sa telefona i čuje hor šarenih anđela.
Bez tog okeana, bez obala, ova muzika nema ni junaka ni smisla. Ni budućnosti!
Petar Peca Popović, izvod iz teksta u fotomonografji To je bilo neko lepše i srećnije vreme
Ko je Zeko?
Naizgled malog rasta i skromnog nadimka, Zeko iza sebe ima stotine hilјada pređenih kilometara, ko zna koliko hilјada koncerata, renomiranih i manje važnih, ali uvek odrađenih profesionalno. Zeko je bio ton majstor, majstor za svetlo, binski radnik, prodavac karata, organizator… i šta sve ne, ali uvek isto – profy!
Fotografije koje su ponuđene javnosti, ne odudaraju od njegovog profesionalnog pristupa svemu što radi ili je radio. Iskustvo u radu sa svetlom, prijatelјstvo sa bendovima, radoznalost i lјubav prema svemu što radi, doprineli su da nastane hilјade zaustavlјenih trenutaka koje Zeko sada nudi javnosti, ne samo kao izuzetna fotografska ostvarenja, već i kao bezbroj lјudskih priča.
Nјegove fotografije odišu ne samo autentičnim rok svetlom, sa svim njegovim efektima, već i specifičnom likovnošću, koja ne predstavlјa samo slučajnost zaustavlјenog delića sekunde, već nam Zeko na taj način otkriva tananost emocija koje neguje prema poslu i lјudima sa kojima radi.
I kad je tonac, kad radi svetlo i kada snima, Zeko je prava „raja”!
Branislav Cole Kovačević, Jesen 2006.
Dragan Teodorović Zeko
SAMOSTALNE IZLOŽBE: 2006. Narodni muzej, Kragujevac, Srbija; 2007. Galerija Kulturnog centra, Paraćin, Srbija; Galerija Macola, Mećavnik, Srbija; Opera Bastille, Pariz, Francuska; 2009. Srpski kulturni centar, Pariz, Francuska; 2010. Galerija L’Art Brut, Pariz, Francuska; LTG Galerija, Banja Luka, Bosna i Hercegovina; Galerija Macola, Mećavnik, Srbija; 2011. Galerija O3one, Beograd, Srbija; Art galerija SKC, Kragujevac, Srbija; Galerija Evropski kutak, Niš, Srbija; Nacionalni muzej kinomatografije, Lođ, Polјska; Galerija Dea Orh, Prag, Češka; 2012. Galerija Delle Colonne – Bioskop Edison, Parma, Italija; Galerija Orsai, Buenos Aires, Argentina; Galerija Kulturnog centra, Laktaši, Bosna i Hercegovina; Galerija Hotel de Vile, Delemont, Švajcarska; 2022. Galerija O3one, Beograd, Srbija; Galerija SKC i Kontakt galerija SKC, Kragujevac, Srbija.
ZAJEDNIČKE IZLOŽBE: 2008. 60 godina FKK Požarevac, Centar za kulturu, Požarevac, Srbija; Četvrta internacionalna izložba fotografije „Rock 2008”, Dom omladine, Zaječar, Srbija; 2009. Prva izložba FKK Kralјevo, Galerija Vladislav Maržik, Kralјevo, Srbija; Peta internacionalna izložba fotografije „Rock 2009”, Dom omladine, Zaječar, Srbija; Izložba FKK Kralјevo, Galerija SKC-a, Kragujevac, Srbija; 2010. Šesta internacionalna izložba fotografije „Rock 2010”, Dom omladine, Zaječar, Srbija; 2011. Trinaesta internacionalna izložba „Teatar u fotografskoj umetnosti”, Novi Sad, Srbija; Sedma internacionalna izložba fotografije „Rock 2011”, Dom omladine, Zaječar, Srbija; Prvi internacionalni salon fotografije „Čačak 2011”, Centar za kulturu, Čačak, Srbija; Druga izložba FKK Kralјevo, Centar za kulturu, Kralјevo, Srbija; Peti internacionalni salon fotografije „Banja Luka 2011”, Banja Luka, Bosna i Hercegovina; Drugi internacionalni sajam fotografije „Man and Work 2011”, Bor, Srbija.
FOTO – MONOGRAFIJE: Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (Dr studio / Srbija 2007); Time of the Gypsies (Palass / Francuska 2008; Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra – 10 godina (M. Factory / GMR, Srbija 2010); Sibirski prozori (Balkan production / Rusija 2014 Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra – 20 godina (Balkan production / Rusija 2019); To je bilo neko lepše i srećnije vreme (GMR / Srbija 2022)
KNјIGE: Rokopisi – Petar Peca Popović (Zepter Book World / Srbija, 2008); Uživo autobiografija – Miša Aleksić (Naslovna strana / Laguna / Srbija, 2011).
CD – DVD: Kemal Monteno i prijatelјi – Uživo Beograd (CD Music Star Production / Srbija, 2004); Live is a Miracle in Buenos Aires – Emir Kusturica (DVD, CD Warner vision / Francuska, 2005); Time of the Gypsies (CD / Decca / Engleska, 2007); Gladijatori u BG Areni / Riblјa Čorba (DVD, CD – Naslovna strana / City records / Srbija, 2007); Le Temps des Gitans (DVD – Naslovna strana / France Televisions Distribution / Francuska, 2008); The Best of Emir Kusturica & The No Smoking Orchestra (CD / Universal music / Francuska, 2009); Corps Diplomatique – Emir Kusturica & TNSO (CD – Naslovna strana / HYP / Francuska, 2018).
Četvrtak, 15. decembar u 2100
YouTube kanal SKC
SKC kvArt- DAMJANOV: ISKONI VĐ SLOVO
Sava Damjanov je pisac, književni istoričar, esejista i univerzitetski profesor. Kao
prozaistu, književna kritika ga smatra jednim od vodećih predstavnika
srpskog postmodernizma. Nјegova naučna istraživanja usmerena su pre svega
ka fantastičnoj književnosti, erotskim i jezičko-eksperimentalnim slojevima u srpskoj
tradiciji, teoriji recepcije, postmodernizmu, kao i ka komparativistici. Priređivao je
za štampu tekstove srpskih pisaca 18, 19. i 20. veka. Bio je urednik „Biblioteke srpske
fantastike", edicije „Novosadski manuskript", kao i antologijske biblioteke „Deset
vekova srpske književnosti“ kod Izdavačkog centra Matice srpske. Jedan je od osnivača i
prvi predsednik Društva novosadskih književnika (DNK). Predavao je na Filozofskom
fakultetu u Novom Sadu, gde je i diplomirao (1980. godine, grupa za jugoslovenske
književnosti i srpskohrvatski jezik), magistrirao (1986) i doktorirao (1996) pod
mentorstvom akademika Milorada Pavića. .
Nјegovi tekstovi prevođeni su na engleski, francuski, nemački, ruski, polјski, češki,
mađarski, slovački, rusinski, ukrajinski, bugarski, slovenački i makedonski jezik.
Zastuplјen je u antologijama savremene srpske proze.
Kao gostujući pofesor držao je predavanja na mnogim univerzitetima u Evropi. Učesnik
je međunarodnih književnih i naučnih simpozijuma u zemlјi i inostranstvu.
Petak, 16. decembar u 2100
Kontakt galerija SKC
Koncert – Promocija PRVI CD Fraktal
ULAZ NA KONCERT JE SLOBODAN
Fraktal je nastao sredinom 2020. godine na korenima različitih muzičkih pravaca i iskustava koje su doneli članovi benda unošenjem svojih ličnih uticaja. Fraktal pruža osećaj snažne autentičnosti i iskrenosti, originalnu viziju čiste energije koja spontano i neposredno pokreće svakog slušaoca. Fraktal je EP „Imaginarium“ iznedrio u sastavu: Aleksandra Rikanović, Ivan Ristić, Petar Radivojević i Lazar Avdić.
Prvi singl „Kraj“ objavlјen je decembra 2020. godine premijerom na stanici Radio 202. Tokom narednih nedelјa pesma je više puta bila Hit dana, da bi u januaru postala i Hit nedelјe čime je bila i u konkurenciji za Hit 2021. godine stanice 202.
Drugi singl, pesma na engleskom jeziku, „Your Fire“, objavlјen je marta 2021. godine i istog meseca postao Hit meseca emisije BUNT. Takođe, ova pesma je bila u konkurenciji i za Hit 2021. godine gde je zauzela drugo mesto.
Treći singl, pesma True Love, objavlјen je jula 2021. istovremenom premijerom na stanicama Radio Beograd 202 i Rock Radio 104,7MHz u Solunu.
Početkom maja ove godine,Fraktal je i od svog grada dobio prvo javno priznanje pozivom da sa poznatim kragujevačkim bendovima koji traju gotovo decenijama obeleži svojim nastupom Dan grada Kragujevca.
Fraktal je na krilima dobijenih emocija sa svih strana (publike, medija, organizatora) nastavio da vredno radi na promociji postojećih i stvaranju novih pesama kojima će probati da javnosti prikaže malo drugačiji muzički svet, koji je nazvan“Imaginarium“.