Utorak, 17. novembar u 1900
Kontakt galerija SKC
Izložba – ZEMLjA NIJE MOJ DOM – Nenad Marić
Tragedija čovečanstva je u tome što je napustilo nevinost. Ova izložba ne predstavlјa kulturološki dekor društva spektakla i zabave, već predlog da se lјudi sretnu, dodirnu, obnove emocije i da na taj način izađu iz svojih mentalnih zatvora i sebi organizuju život zasnovan na društvenoj solidarnosti. To je predlog da zajedno prestanemo održavati ovaj lažni svet i odemo u sopstvene samoodržive i od sistema nezavisne zbegove.
Nenad Marić zna putokaz kako i gde se može preparkirati srce. Poznavajući književnost, muziku i likovnu praksu on isijava kao oslonac preciznosti. Nјegovi crteži su zasnovani na prvim koracima čovečanstva i zato ne objašnjavaju vreme, već govore o večnosti. Iskustvena bol nije evoluirala u mržnju nego se artikulisala u bluz.
Poetska jednostavnost kao deo sociološkog reagovanja, predstavlјa bunt protiv tehnološko alijenirane epohe i zbog toga naziv izložbe predstavlјa etičko i estetsko određenje autora da ne pristaje na ovakav svet, kritički se baveći i savremenim pitanjima.
Danas je tragedija stvarnosti veća od tragedije umetnosti. Zato treba tragati kao pojedinac, oslobođen esnafskom pripadnošću kroz osvešćeni utopizam za nove mogućnosti svečanosti života. Potrebna je obnova lјudskosti naših odnosa kroz susrete, a ne festivali, institucije zabave i fabrike iluzije slobode. Neophodni su zajednički eksperimenti, uzajamna edukacija, druženje, razgovori, debate između nas samih, bez posredovanja i nadžora programskih menadžera.
Crteži na izložbi su naše ogledalo. Plašimo se osećaja da smo živi, bežimo od svoje duše. Život smo zamenili lažima i strahom. Svuda se oseća emocijalna razjedinjenost, ali lјude zato povezuju bankarski operateri. Podignimo glavu, uspostavimo vertikalu i odmah ćemo biti jači i u većini. Važno je afirmisati lјubav, ali ne kao romantičarsko-utopijski zanos, već kao najdublјi smisao života.
Samo slobodan čovek je srećan čovek. Proizvodnja privida da je sve isto i da su promene nemoguće počiva na pasivnosti i uverenju da ovaj način života može organizovati samo neko drugi. Moramo se naučiti da sami odlučujemo o svojim životima i menjati se da bismo ostali isti. Ova izložba nije medijska manipulacija o bolјem životu, već predlog za oporavkom smisla i vraćanjem sebi, ne zbog sebičnosti, već da bismo čuli svoja srca kako kucaju i da kroz jednostavnost i osvešćeni utopizam tragamo za lepim trenucima.
Umetnost dolazi iz dubine. Zato crteži Nenada Marića izgledaju kao da nisu njegovo delo, već su deo opšteg stanja kosmosa. Leptiri ne umiru, nego padnu umorni od leta, zaćute, sakriju se pa opet polete ali druge boje.
Svako biće ima svoj zvuk, a on boju. Skup tih zvukova pravi muziku koja dolazi iz srca koje je centar sveta. Istorija sveta je notni list trajanja. Boje koje nastaju iz muzike su najlepša slika čežnje za životom.
Nenad Marić rođen je u Čačku 1979. godine. Diplomirao je slikarstvo 2006. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu.
Samostalne izložbe:
- izložba crteža 2006. godine u galeriji DKSG u Beogradu,
- izložba akvarela 2012. godine u galeriji A u Batajnici,
- izložba akvarela 2013. godine u Likovnom salonu Doma kulture u Čačku,
- izložba crteža „Zemlјa nije moj dom” 2019. godine u galeriji Doma omladine u Beogradu,
- izložba crteža „Zemlјa nije moj dom” 2019. godine u galeriji Doma vojske u Vršcu.
- izložba crteža „Zemlјa nije moj dom” 2020. godine u galeriji Muzeja u Smederevu
Kolektivne izložbe:
- multimedijalna izložba „Tempo, Tempo” u galeriji FLU u Beogradu 2009. godine,
- 2, 3, 4, 5, 6 međunarodno bijenale akvarela galerije A u Batajnici,
- Međunarodna izložba akvarela „Fabriano Aquarelle” u Fabrijanu u Italiji 2017. godine.
- Od 2001. godine se bavi kantautorskim radom a od 2004. godine se u javnosti pojavlјuje pod pseudonimom Kralј Čačka. Krajem 2016. godine u okviru izdavačke kuće Lom objavio je zbirku poezije Na margini, u kojoj su se našle pesme, crteži i muzika, a zatim i debitantski album Zemlјa Snova, kao zajedničko izdanje Odličnog Hrčka i Pop Depresije. Krajem 2018. godine objavio je svoj drugi album Spusti svetlost na put. Živi i radi u Beogradu.
Sreda, 18. novembar u 1900
Kontakt galerija SKC
Novi lјudi – Saša Ćirić
Ovom knjigom autor svojevolјno izlazi iz „žanrovskog okvira” književno-kritičkih prikaza, koji su dominirali u njegove dve prethodne knjige: Užici hermeneutike (2009) i Ne uzimaj me u usta – kritika zajedlјivog uma (2016). Iako je i u ovoj knjizi manji deo tekstova izvorno pisan kao prikaz, tačnije kao suma utisaka o knjizi, ponekad i bez namere da bude objavlјen, trebalo bi da bude očito njihovo nastojanje, prisutno i kod ostalih tekstova, da se umesto analize knjige kao „jezičko-umetničkog dela” i ocene njene vrednosti „istražuje” njeno tzv. kontekstualno značenje. Do takvog značenja dolazimo preko detektovanja dominantnih fenomena u tekstu izabranih knjiga, kakvi su: pitanje identiteta (nacionalnog, grupnog i individualnog), odnos prema tzv. drugom (figura drugog), pitanje istorijskog revizionizma (novi pogled na kolektivnu prošlost) ili „književno-istorijske” pojave kakve su savremena egzilantska, eksperimentalna i distopijska proza. U knjizi Novi lјudi svesno je napravlјen još jedan korak dalјe, „korak” tematske obuhvatnosti. Ovaj autor je od samog početka bio sklon da upozna i prati tzv. regionalnu, ili (post)jugoslovensku književnu scenu, da bi sada, pod uticajem profesionalnih obaveza, interesovanje proširio, skromno ali konzistentno, i na prevode balkanskih autora. Ispostaviće se da nije tek postkomunističko tranziciono iskustvo ono što vezuje balkanska društva, već to čine i dileme identitetskog samoodređenja u uslovima suženog i često prividnog pluralizma, a koje se odnose na ponovno tumačenje prošlosti ili na odnos prema Evropi i Zapadu.
Saša Ćirić (1975, Pirot), završio je Filološki fakultet u Beogradu, Grupu za srpsko-svetsku književnost. Radi na Radio Beogradu 2, gde prati postjugoslovenske i balkanske književnosti. Književni kritičar tjednika Novosti iz Zagreba od 2009. godine. Bio je urednik u Betonu, dodatku dnevnog lista Danas, od početka juna 2006. do kraja 2018. Objavio knjige kritika Užici hermeneutike (2009) i Ujed istorije (2009), knjigu drama Tri radio drame (2015) i knjigu negativnih kritika i komparativnih analiza Ne uzimaj me u usta – kritika zajedlјivog uma (2016). Časopis SIC! iz Sarajeva objavio je na svom portalu kao PDF izdanje poemu Norveška koliba (2017), dok je portal Eckermann objavio radio-dramu Mala noćna radio-drama (2017). U ediciji TonB KPZ Beton objavio je knjigu drama i radio-drama Dalekovod (2017). Živi u Beogradu.
Četvrtak, 19. novembar u 1900
Kontakt galerija SKC
Otvorena proba
Izolacione vežbe
Otvorena proba je kratka kolaž-forma kojom se prikazuju tehnike i usvojena znanja iz svih sfera pozorišnog života, ali i tradicionalni vid prvog predstavlјanja svih novih članova Akademskog pozorišta SKC-a.
Ovoga puta, u skladu sa nastalom situacijom, pred polaznike Dramske sekcije Akademskog pozorišta SKC-a postavlјen je zadatak prikazivanja teatra u uslovima izolacije. Ovogodišnju Otvorenu probu čini grupa vežbi nazvanih „izolacione vezbe”, koje asociraju i na očuvanje fizičkog, ali i mentalnog zdravlјa pomoću različitih tehnika prilagođenih za samostalni rad. Pred polaznicima je zadatak da, kroz kratak performans, glumačkim vežbama izraze svoj stav prema novonastaloj situaciji u društvu, da prikažu načine formiranja novog umetničkog izraza, ali i da promisle o budućnosti takozvanog virtuelnog teatra.
Takođe, odabir tekstova za tumačenje i prikazivanje povezan je sa temom kuge, pripovedanja u izolaciji i straha od smrti i samoće, te je tako kao tekstualna osnova odabran Bokačov „Dekameron”, upotpunjen citatima iz Pekićevog „Besnila” i Manove „Smrti u Veneciji”. Pored proznih, iskorišćeni su i citati iz poezije sa sličnom tematikom, ali i dečje poezije sa temom higijene i borbe protiv bolesti, čime se i jedna ozbilјna situacija stavlјa u kontekst dečje igre.
Otvorena proba je ujedno i idealna prilika za sve zainteresovane, potencijalno nove članove naše Dramske sekcije, da se upoznaju sa radom i atmosferom koju Dramska sekcija SKC-a nosi.
Ulaz je slobodan. Usled poštovanja propisanih mera, broj mesta je ograničen, a svi zainteresovani moći će da rezervišu svoje mesto putem telefona 060 0335027.