Šta je medicina rada?
Medicina rada predstavlja esencijalni deo medicinskog sektora čija je svrha zaštita zdravlja zaposlenih. Ova grana medicinske nauke pruža neophodne lekarske preglede i izdaje lekarske sertifikate za različite svrhe, uključujući upis u školu i vozačke dozvole.
Medicina rada se fokusira na različita stanja i oboljenja koja su direktno rezultat radnih uslova, uključujući, ali ne ograničavajući se na, izloženost buci, radijaciji, vibracijama, hemijskim supstancama, elektromagnetnim zračenjima i drugim faktorima. Ova medicinska oblast je sveobuhvatna jer se ne bavi samo fizičkim, već i mentalnim zdravljem radnika. Njen cilj je očuvanje i zaštita celokupnog zdravlja radne populacije.
Dodatno, medicina rada igra ključnu ulogu u rešavanju problema radnika koji su privremeno ili trajno nesposobni za rad. Ova grana medicine ima presudnu ulogu u zaštiti zdravlja radnika i optimizaciji njihovog radnog okruženja. Njen multidisciplinarni pristup omogućava bolje uslove za radnike i pomaže u održavanju njihovog zdravlja sa medicinskog stanovišta.
Kako je struktuiran sistem medicine rada?
Struktura medicine rada definisana je prema Uredbi o planu mreže zdravstvenih ustanova i Zakonu o zaštiti Republike Srbije. Ova oblast pokriva zdravstvene usluge na primarnom nivou, pružene u domovima zdravlja ili privatnim ordinacijama, kao i usluge medicine rada na sekundarnom i tercijarnom nivou.
Instituti za medicinu rada u Srbiji, poput Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ i Instituta za medicinu rada Vojno medicinske akademije u Beogradu, su glavne ustanove koje pružaju usluge medicine rada na višem nivou. Listu svih medicinskih institucija koje se bave medicinom rada možete pronaći na web stranici Hipokratija.
Ova online platforma pruža podatke o svim medicinskim ustanovama, državnim i privatnim, širom naše zemlje. Ustanove su kategorisane prema specijalizacijama koje nude. Pored osnovnih informacija o medicinskim ustanovama, poput adrese, radnog vremena i broja telefona, možete pronaći i iskustva pacijenata o tretmanima.
Isto tako, možete videti kako drugi ocenjuju vreme čekanja, kvalitet usluge, higijenu određene zdravstvene ustanove. Ako želite, i vi možete deliti svoja iskustva sa drugima. Ceo proces je jednostavan i ne zahteva nikakvu registraciju ili popunjavanje složenih obrazaca. Takođe, možete oceniti i iskustva drugih, pomažući time drugima da razumeju relevantnost dobijenih informacija.
Koliko je važna procena rizika na radnom mestu?
Važnost procene rizika na radnom mestu je nemerljiva. Medicina rada je značajan deo sistema zdravstvene zaštite koji se bavi ovom tematikom, preporučujući mere za umanjivanje ili, kad god je to moguće, eliminaciju rizika. Cilj ove medicinske discipline je da smanji pojavu profesionalnih bolesti, spreči radne povrede, kao i da održava maksimalnu radnu efikasnost zaposlenih. Pored toga, medicina rada savetuje kompanije u pogledu procene rizika i izbora zaposlenih.
Važnost ove teme ilustruje činjenica da se u Srbiji u poslednjem periodu beleži porast broja radnika koji su nastradali na radnom mestu, sa više od 50 smrtnih ishoda u 2019. godini. Najviše smrtnih i teških povreda se dogodilo u građevinskoj industriji, industriji, poljoprivredi i šumarstvu, a glavni razlog je nepridržavanje propisa o zdravlju i sigurnosti na radu.
Inspekcija rada je prošle godine izvršila 982 inspekcije i podnela 42 krivične prijave, kao i više od 1.300 zahteva za prekršajne postupke u vezi sa povredama na radu. Prekomerni rad i iscrpljenost radnika povećavaju rizik od povreda, te je od suštinskog značaja da poslodavci i zaposleni preduzmu mere kako bi se situacija popravila i broj povreda na radu smanjio.
Ko određuje koja su lica privremeno ili trajno nesposobna za rad?
U Srbiji su postavljeni strogi kriterijumi za odlazak u invalidsku penziju, što nije uobičajeno za druge evropske zemlje. Ova pravila su postavljena kako bi se smanjio broj invalidskih penzionera i sprečila zloupotreba sistema. Prema ovim pravilima, pravo na invalidsku penziju mogu ostvariti samo oni građani koji su 100% nesposobni za obavljanje bilo kakvog posla.
U prošloj godini, nešto više od trećine podnetih zahteva za invalidsku penziju je odobreno. Najčešći uzroci invalidnosti su oboljenja krvotoka, tumori, mentalni poremećaji, bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva. Lečenje ovih stanja je u nadležnosti lekara koji rade u medicini rada. Ovaj proces je složen i uključuje mnoge preglede i prikupljanje velike količine dokumentacije.
Da biste ostvarili pravo na invalidsku penziju u Srbiji, mora se utvrditi potpuni gubitak radne sposobnosti. Ako je invalidnost rezultat povrede na radu ili profesionalne bolesti, dužina radnog staža nije relevantna. Ali, ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede koja se dogodila van radnog mesta, neophodno je imati najmanje pet godina osiguranja. Izuzetak postoji za osiguranike kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života – u ovim slučajevima, uslov dužine osiguranja se ne primenjuje.