Potpredsednik Narodne stranke Siniša Kovačević izjavio je danas da u pregovorima o izbornim uslovima uz posredovanje EU nema mesta onima koji „nisu izdržali moralnu probu i polakomili se“ na smanjeni izborni cenzus i izašli na „falsifikovane izbore“ u junu prošle godine.
- Upravo zato što nam je potreban svaki glas trebalo bi napraviti distancu prema njima. Duboko sam ubeđen, bar poznajući biračko telo Narodne stranke, da će biti daleko veći broj razočaranih koji će odustati od glasanja za udruženu opoziciju jer smo prihvatili one kojima je Aleksandar Vučić skupljao potpise, a Aleksandar Šapić overavao, rekao je Kovačević u emisiji „Utisak nedelje“ na televiziji Nova S.
Kovačević je na opasku predsednika Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića da Pokret slobodnih građana i Nova stranka „nisu izgubili moralno pravo“, uzvratio: „Onda ih vodite ih sa sobom“.
- Uvažavam vašu hristijansku potrebu za oprostom. Praštajte, to je vaše pravo, ali nemojte nametati ideju o opštem oprostu kao opštu političku pragmu, rekao je Kovačević.
- Narodna stranka smatra da nama ta vrsta pronevere ne treba. Kako ćete verovati ako vas je neko već jednom neko proneverio? Mi imamo legitimno pravo da branimo svoju poziciju i da onima koji su pre 14 minuta izneverili dogovor kažemo ’hvala lepo’, dodao je Kovačević.
Kovačević je podsetio da je bivši predsednik PSG-a Sergej Trifunović u punoj sali Doma sindikata „pobrojao ovacije“ porukom Vučiću „da će se igrati sam i da mu ne pada na pamet da izađe na izbore, a onda je sutra ili prekosutra vukao na Zelenom encu ljude za rukav“.
- On je napravio proneveru i to ima političku cenu koja se mora platiti. Ja ne mogu da zaboravim proneveru, rekao je Kovačević, i dodao da onaj ko se „ogreši o tu vrstu moralnih normi napušta politiku, osim ako nije u državi poput Srbije i Moldavije“.
- Postoje situacije u kojima se mora držati do reči. Čovečanstvo i nebeski svod se drže na principima i na rečima, ni na čemu drugom. Ako imate potrebu da ljudima koji bi trebalo da glasaju za vas pošaljete poruku da ima nade zato što ima čestitosti i morala, onda držite reč, zaključio je Kovačević.
Kovačević je, upitan o svom zalaganju za revanšizam, odgovorio da neke reči vremenom potpuno menjaju značenja i da revanšizam u „Rečniku stranih reči i izraza“ Milana Vujaklije „moguće ima pežorativni predznak i označava nekoga ko teži odmazdi i osveti“, ali da on ne može da nađe bolji izraz.
- Pod revanšizmom podrazumevam to da, poštujući moralne i zakonske norme, svakom da onaj kaštig kakav je zaslužio. Da li neko ko ovog trenutka teško i naporno sedi i uči psihologiju, anatomiju ili armirani beton nije hendikepiran i nema pravo bar na neku vrstu male satisfakcije u odnosu na onoga ko je kupio diplomu i koji će mu sutra zauzeti mesto, a njega spakovati da pravi loše mostove koji će se sutra odronjavati, rekao je Kovačević.
- To znači kako kome – nekoga na robiju, nekome lustraciju, nekome staviti bedž koji će morati da nosi dve godine i na kojem će pisati ’ja sam ukrao diplomu’… Nemojte me shvatati bukvalno, to su augmentacije, čak nisu metafore, mada su u Tanzaniji morali dve godine da nose bedževe ’ja sam prepisivao doktorat’. Ja se obraćam svojoj ciljnoj grupi, ljudima koji hodaju ivicom sarkazma, koji su cinici i autoironični, objasnio je Kovačević.
Upitan da li će se ljudi „prestraviti kada čuju da će morati da nose bedževe“, Kovačević je odgovorio: „Ti koji bi trebalo da se prestrave, neka se prestrave“.
- Neka se prestrave Tomislav Nikolić, Siniša Mali, Aleksandar Šapić i svako ko je prepisivao doktorat. Neka se prestravi svaki kafedžija koji je u staničnoj restauraciji naplaćivao ’šta smo imali, konjak i pivo, i praznio limene pepeljare pune pikavaca, a onda kupio diplomu i postavo državni sekretar. Neka umre od straha, istakao je Kovačević.
- Šta treba da uradi onaj koji botuje danas za sistem, za Vučića, koji, dakle, participira u održavanju ove kaljuge, ove septičke jame u kojoj svi živimo, koja nam je, dakle, ovog trenutka otadžbina i koja nam je ovog trenutka taj politički ring, kavez u kojem treba da funkcionišemo… Ako neko ko, dakle, prima platu u nekoj javnoj instituciji ili javnom preduzeću prima platu da bi lagao, blatio pa čemu on da se nada? Čemu da se nada vlasnik tabloida koji će sedam puta večeras ili sutra mene provući… On treba da se nada nečemu što će podrzumevati određenu vrsti konsekvenci, rekao je Kovačević.
Kovačević je precizirao da to ne podrazumeva „ni kožne čizme ni bič u ruke ili repetirani ’nagan’ i kožne kapute kao što je rađeno 1944. godine i 1945. u Beogradu, nego podrazumeva da se konačno dođe do nečega što je pravda i jednom podvuče crta ispod političkih nepočinstava“.