Siniša Kovačević, dramaturg i potpredsednik Narodne stranke, za Danas govori o svom predlogu da se u aprilu održi veliki opozicioni miting
- Ne mogu da shvatim da predsednik pokazuje neverovatan smisao za kompromis nudeći ga svakodnevno Zapadu i albanskim političarima, potpuno negirajući potrebu za kompromisom sa vlastitim građanima, prepotentno se izrugujući da nezadovoljnih može biti i pet miliona ljudi. Dakle kompletno biračko telo, ako napokon sahranite mrtve duše. Da li je situacija preuranjena ili se sa njom kasni, morate pitati ljude koji poetički i politički definišu ovaj protest. Ja bih ga i osmišljavao i vodio sasvim drugačije. A postoji li kritična masa koja treba da kaže nećemo gradove sa novogodišnjim ukrasima koji vise jedanaest meseci, nećemo da nam posečete sva stabla, devastirate sve kulturno-istorijske spomenike, železničke stanice i mostove, nećemo „Beograd na vođi“, nećemo kriminalce na čelu opština i gradova, nećemo ranokapitalistički odnos prema radniku u pelenama, nećemo da nam Vođa iscrtava trase pruga i auto-puteva, odlučuje o aflatoksinu, vadi zavejane iz smetova, sastavlja fudbalsku reprezentaciju, nećemo kradene izbore, neslobodu i strah, korupciju i partijsku svemoć i svevlast… Ako o ovome ne bude želje da se razgovara, 13. april treba da bude dan odluke. Ako za ovo što sam nabrojao ne postoji kritična masa, radujmo se jarmu, kaže za Danas Siniša Kovačević, dramaturg i potpredsednik Narodne stranke, odgovarajući na pitanje da li je sazrela situacija za „dan D i veliku dramu 13. aprila“.
Podsetimo, Kovačević je prvi, govoreći na demonstracijama u Čačku i Kostolcu, predložio da vlasti treba ostaviti rok do 13. aprila da prihvati zahteve demonstranata, i ako se to ne desi, tada organizovati veliki miting u Beogradu.
Verujete li da će Vučić, Brnabić, Gojković poslušati zahtev opozicije i podneti ostavku, ili će možda krenuti u još jaču kampanju „Budućnost Srbije“, sa još više autobusa?
- Nije problem u autobusima, njih ima dovoljno, svi su proizvedeni u Mercedesovoj fabrici koju je AV slavodobitno otvorio, ako se sećate. Problem je u majonezu koji se kanda dojeo i dojadio pa na mitinzima podrške, ograđenim žicom da niko nepozvan ne uđe. Ima sve manje ljubitelja ovog delikatesa i sve manje ovacija. Kao da se daje veštačko disanje davljeniku koji je četiri meseca bio u Dunavu. Iste reči, isti autobusi, isti vozači i isti sendviči. Nešto se mora menjati. Makar se počelo od salame. A što se tiče pomenutih dama, one nisu vlasnici ni svojih ostavki ni političke volje. Uradiće kako im Vođa kaže. A on će se ponašati shodno broju gostiju koji tog dana imaju nameru da ga posete.
Za razliku od Miloševića, čiju je smenu podržavao svet, Vučića taj isti svet danas podržava. Osim toga ne postoji nijedan konkretan povod za njegovu smenu, nije bilo izbora, nisu pokradeni, a on je na predsedničkim izborima ubedljivo pobedio.
- Nisam kod Vas ranije primećivao ovu dozu profesionalnog humora. Nisu pokradeni izbori, kažete. Naravno da nisu. Kako mogu biti pokradeni izbori u kojim svi bilbordi od Subotice do Vranja i od Vršca do Prijepolja pripadaju jednom čoveku, koji, uzgred, na svakoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom ima svoju garderobu, višesatne emisije kad god poželi, čiji aktivisti sa duplim biračkim spiskovima dežuraju na biračkim mestima, nisu pokradeni izbori sa hiljadama peglanih listića, izbori na koje se predsednik dovezao bugarskim vozom, izbori gde se glasovi kupuju za crvenu ili flašu pelinkovca, izbori koje nadziru tipovi iz džipova bez tablica, izbori u kojima su sve naslovne strane svih štampanih medija na dan glasanja posvećene jednom čoveku i jednoj stranci, gde poltroni svih poltrona slikaju svoje lične karte pored njegovog zaokruženog imena, sa nesređenim biračkim spiskom sa milion mrtvih duša koje glasaju kako odgovara Vođi, bez dijaspore koja ne glasa a ima ih više nego u matici. Interesantna opservacija. O licemerju, kako ga vi zovete, „sveta“, ne bih trošio previše reči. Tom svetu je on obećao da će im dati nešto što nije njegovo i oni ga sad drže za reč. Zato ima njihovu podršku. Čudi me da demokratski deo čovečanstva podržava nekog ko radi na vlastitom kultu ličnosti i vrlo uživa u njemu. Ne živi taj svet Zadrugu i Parove, Ćirilicu i Upitnik, strah i tlapnju, nelagodu i neizvesnost, kriminal i neznanje, nego ovaj svet ovde.
Do pre neki dan jedan od zahteva opozicije i građanskog protesta bio je stvaranje uslova za fer i poštene izbore, a sada potpisnici Sporazuma sa narodom traže izbore na svim nivoima. Da li je Vas iznenadio ovakav zaokret u zahtevima?
- Mene teško šta može iznenaditi. Čini mi da su demokratski i fer izbori uvek bili jedan od ključnih zahteva. Sa jednakim uslovima za sve. Oni su preduslov demokratije ka kojoj se teži. Vox populi, vox dei – glas naroda je glas Boga. Ako je na takvim izborima pobedio neko ko je na političkom spektru miljama udaljen od vas, morate sa gorčinom u ustima priznati poraz i čestitati. Ne razumem ljude koji u bilo čemu u životu iskazuju potrebu za varanjem. U načinu na koji se dolazi do diplome, doktorata, funkcije predsednika države ili ribolovačkog udruženja. Častan čovek odbiće da učestvuje u prevari bilo koje vrste. Jedna od stvari koja mora biti podrazumevana u izgradnji novog ne samo političkog nego i etičkog sistema, moraju biti čast, čestitost, poštenje, znanje…
S obzirom da je Srbija duboko podeljena zemlja, mogu li se 13. aprila očekivati incidenti onih koji su za i protiv Vučića?
- Ona je podeljena do omraze zahvaljujući Vučiću i njegovim sluganskim medijima. Nijednu priliku on ne propusti a da ne prospe salve uvreda na one koji mu ne kliču i ne obožavaju. To su lopovi, tajkuni, talog, ološ, lenjivci, kukavice, fukara…Što se tiče SZS, siguran sam da nijedna kamenica, nijedna gruba reče neće prva poleteti od strane pravdoljubivih i nezadovoljnih. Ali ne zaboravite da živimo političku inverziju u kojoj stanovnice javne kuće optužuju odlične studentkinje i lokalne vukovce za primitivizam i nepristojnost.
Ima li opozicija plan šta će dalje ukoliko državno rukovodstvo ne podnese ostavku?
- Ima li plana morate pitati one koji su sebi uzeli dužnost i obavezu da ga naprave. Lično mislim da ga mora biti. Hoće li ovo biti još jedna propuštena istorijska prilika, ne znam. Ne bih voleo. Zbog sjajne omladine, videli ste to na primeru pohapšenih golobradića. Voleo bih da joj ostavimo dobro sređenu, demokratsku državu koja se da voleti. Meni je ovo, verovatno, poslednja prilika i učiniću sve da se prilika ne propusti. Srbija je stekla pravo na samoodbranu.
Dragoljub Mićunović, jedan od učesnika mnogih sudbonosnih srpskih protesta, tvrdi da su ovi protesti, za razliku od onih iz 91. godine nehomogeni i bez energije, a da je opozicija slaba.
- Ne vidim slabost na licima hiljada ljudi po Srbiji, a obilazim je baš ovih dana. Naprotiv. Pre rešenost da se ide do kraja. Možda niko iz vođstva protesta nema politički potencijal Zorana Đinđića, ali ni Vučić nije Milošević.
Da li su neophodna prepucavanja navodnih organizatora protesta i čitava priča o prisvajanju protesta. Da li je to neophodno i zbog čega se tačno ne zna ko stoji iza građanskih protesta?
- Protesti pripadaju svima koji su na ulicama srpskih gradova, nezadovoljni tiranijom i negativnom selekcijom, kupovinom diploma i krađom doktorata, siromaštvom i nepravdama, nezavisno da li su pripadnici političkih organizacija ili ne. Pa ne mislite valjda da treba da se delimo na demonstrante prvog i drugog reda. I ova prebijena i pohapšena mladost nije birana ni po jednom drugom principu osim sto su protivnici režima…
I Vaš predlog o organizovanju velikog protesta u Beogradu 9. maja naišao je na neodobravanje vaših kolega uz komentare da svojatate protest.
- Kako ja mogu da ga svojatam kad je on moj od prvog dana. I ja njegov, naravno. Ne vidim baš nikog ko bi imao prava ili hrabrosti da ga više smatra svojim nego ja. Baš nikog!
Koliko istupi pojedinih opozicionih predstavnika, poput Sergeja Trifunovića, nanose štetu građanskim protestima?
- Sergej je sve samo ne propali glumac. On je čovek raskošnog dara. Ako bilo koja izjava jednog čoveka, bilo kakva i bilo kada data, može da uruši protest, onda on i treba da propadne. Podsetiću vas na Regana, Genca, Havela, svi su bili više nego uspešni političari. Sergejeve izjave mogu da škode njegovom pokretu i njemu lično kao što je i politička korist prvenstveno njegova. Kad gori kuća, svejedno je kakve je boje kofa kojom je gasite. Svi su dobrodošli. Samo neka kofe ne budu prazne.
Pojedini opozicionari za Vučića tvrde da je više nego dobar glumac. Šta Vi kao stručnjak kažete, da li bi prošao kasting, ili da glumi bar u nekom dokumentarcu o Kosovu i Metohiji?
- Za dokumentarce ne postoji kasting. Tu se poetička i narativna struktura formira oko autentičnog junaka. U igranoj formi je sasvim obratno. U svakom slučaju, bilo da ju je sam sebi dao, bilo da ga je neko odabrao, Vučić ovu ulogu ne može da odigra. Ona prevazilazi i njegov talenat i obrazovanje. Nažalost.