Imam nekoliko pitanja za gospođu Brnabić kao premijera, odnosno premijerku, da budem rodno senzitivan u jeziku, i za gospodina ministra policije Gašića.
Prvo pitanje za gospođu Brnabić je da li je tačno da ni na jednoj od ovih 17 sahrana nije prisustvovao nijedan ministar? Dakle, ne grešim kada kažem da je bilo 17 sahrana, znam da je bilo 18 mrtvih dečaka, devojčica, momaka, devojaka, jer je iz kuće Panića u Mladenovcu tog dana su izneta dva bela sanduka.
Dakle, ponavljam, da li je tačno da u takvom odsustvu pijeteta nijedan od mnogobrojnih ministara nije prisustvovao nijednoj sahrani?
Postaviću pitanje svima nama, retoričko, naravno, gde se izgubio pijetet, gde se izgubilo saučešće, gde se izgubila ta potreba da se podeli bol, da se podeli tuga sa ljudima koji su do te mere i tako silno i strašno unesrećeni?
Ja zaista ne mogu da verujem da je tog dana postojalo bilo šta važnije od toga, dakle, ne mogu da verujem da je nešto u državi bilo važnije od toga, hajde da budem malo patetičan, skupova tuge i bola, koji su bili tu, dakle, poštovani prijatelji i poštovana predsednice vlade, u neposrednoj blizini Beograda, dakle, u neposrednoj blizini Beograda.
Ako se imalo toliko pijeteta da se pređe 4.000 kilometara do Londona i nazad da se upiše u knjigu žalosti povodom smrti jedne stare gospođe i da se, dakle, u dubokoj crnini ode na tu sahranu, ne vidim razlog da se ne od na neku od tih sahrana u Beogradu.
Čak, naprotiv, ubeđen sam da je to bila sveta dužnost svih tih ljudi koji tvore i čine temelj ili krov ove zemlje, kako god hoćete.
Dakle, da ne bih svu težinu odgovora prebacio na gospođu Brnabić, postaviću i pitanje gospodinu Gašiću. Pod pretpostavkom da je to tačno, a imam informaciju da je to tačno, šta ga je sprečilo da ne ode na sahranu 21-godišnjeg policajca, ponavljam policajca, i njegove dve godine mlađe sestre?
Tog dana su, ponoviću, iz dvorišta porodice Panić izneta dva bela sanduka, gospođe i gospodo, dva bela sanduka.
Ako gospodin Gašić misli da svojim prisustvom ne bi bio neka uteha toj porodici, onda on sedi na pogrešnom mestu.
Dakle, moje pitanje je bilo da li je to tačno, tako sam ga započeo.
Ako to nije tačno, ja ću se, dakle, sa ovog mesta javno izviniti svim onim ministrima koji su, dakle, tog dana bili na onom mestu na kojem su trebali da budu.