Tragom najave predsednika Aleksandra Vučića da će u Šumadiji uskoro da otvor i “čudo od fabrike“
Predsednik Aleksandar Vučić ponovo se tu nedavno hvalio uspesima Srbija na investicionom planu i u tom kontekstu najavio da će, eto, već „u decembru da otvori čudo od fabrike koja će da podigne i drži Šumadiju“. Poslovično tajnoviti i suzdržani predsednik Vučić ni ovoga puta, a sve po Alanfordovskom principu “ i umreću, ali priznati neću…”, nije otkrio naziv tog „čuda od fabrike“ koje će u Šumadiji da pusti u pogon već za nekih mesec dana, preciznije početkom decembra, ali poznavaioci (ne)prilika na šumadijskoj privrednoj sceni, osnovano pretpostavljaju da se radi o nekom od pogona koji se grade u novoj kragujevačkoj Industrijskoj zoni „ Sobovica – Lužnice“, u kojoj je, inače, već duže locirana nekadasšnja kompanija „Milanović inženjering“, koju je početkom godine i zvanično p reuzeo nemački SIMEN S, te se od skora zove SIMENS mobiliy.
Kako u „Sobovici“ , kompanija “Milanović Industries Group”, od 12. aprila uveliko gradi industrijsko – tehnološki kompleks pod nazivom Majnd park”, čiji prvi objekti, prema proletošnjim najavama, treba da budu gotovo tokom ovog i(li) narednog meseca, to se u delu upućenije šumadijske javnosti špekuliše da će predsednik Vučić sedmog decembra u “Sobovici” da otvori ili Milanovićev, ili SIMENSOV pogon…
Ovde se s ovim u vezi špekuliše zato što Milanovćeva i kompanija SIMENS se gotovo autistično kriju od javnosti, kao da, ne daj Bože, u Šumadiji grade radni logor, a ne industrijski kompleks koji bi u dogledno vreme, opet prema ranijiim nezvaničnim najavama, trebalo da zaposli više hiljada Šumadinaca, i u kojem bi, pred proizvodnih pogona i razvojnog centra za proizvodnju železničkih vagona i tramvaja marke “ SIMENS”, trebalo, kako su svojevremeno javnost obavestili iz kragujevačke Direkcije za urbanizam, da budu izgradjeni i stambeni, zdravstveni, ugostiteljski i ostali uslužni objekti, ali i poslovni aerodrom, interna železnica , u šta Šumadinci, s obzir om na već rečeno ponašanje “Milanovića” i SIMENSA počinju sve ozbiljnije da sumnjaju.
Putevi sagrađeni u vreme Kraljevine ili Titove Jugoslavije
Šta će od toga zaista da bude izgradjeno,ostaje da se vidi, kao što ostaje da se vidi i kako će predsecfnik Vučić, navikao da do destinacija na kojima otvara nove pogone i fabrike dolazi novosagradjenim autostradama koje je prethodno on otvorio, da stigne do SIMENSA u “Sobovici”, do kojeg se, kao i u slučaju Fijata, stiže putevima sagradjenim još u vreme Kraljevine ili Titove Jugoslavije. Fabrika SIMENSA se, naime, nalazi kraj starog puta koji od Beograda, preko Kragujevca, vodi prema Nišu i dalje prema Solunu i Turskoj, i koji se trenutno, zbog SIMENSA, rekonstruiše, odnosno proširuje za “čitav” jedano metar, jer za više – nema para. Para nije bilo ni da država ispuni obavezu prema Fijatu, pa se do jedne od najmodernijih Fijatovih fabrika na svetu, od koridora 10 stiže pre više od 30 gopdonama projektovanim i nikada završenom auto-putem.
O sve izraženijoj i, blaže rečeno, nerazumnoj infrastrukturnoj marginalizaciji Kragujevca, uprkos činjenici da je centar regije (Šumadijsko – pomoravske ) koja jedina u Srbiji godinama unazad ostvaruje sufcit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom, u Šumadiji počinje sve glasnije da se govori. Tako se u “Kragujevačkim novinama” oglasio bivši direktor kragujevačke Dirkcije za urbanizam dr Aleksandar Rudnik Milanović koji tvrdi da je Kragujevac, kad je izgradnja savremenih auto-puteva i železničkih koridora u pitanju, “Skrajnut političkom voljom ili nemarom”.
Poznavaoci aktuelne društvene zbilje smatraju da je po sredi ono prvo (politička volja). U prilog ovome i informacija da je delegacija kragujevačke gradske uprave svojevremeno prisustvovala promociji državnih infrastrukturnih projekata, te da na karti Srbije kojom su ilustrovani ti planovi Kragujevca nigde nije bilo. Njegovog imena nije bilo ni u delu te mape u kojem je grafički prikazan putni pravac koji Kragujevac vezuje sa koridor om 10. Zgranuti članovi kragujevačke delegacije ipak nisu smeli ni da šuknu, jer im je, kako su docnije svedočili, bilo jasno o čemu, odnosno o čijoj se političkoj (zlo)volji tu radi.
A gde su južna i severna obilaznica oko Kragujevca?
U kragujevačkim medjjima pojavila sei informacija koja, “crno na belo”, svedoči o tome šta je ministarka gradjevinsrstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, 25. jula 2016. odgovorila tadašnjem direktoru Direkcije za urbanizam Aleksandru Rudnik Milanoviću na njegovo pismo – upit o “planovima i projektima radi pokretanja infrastrukturnog razvoja grada Kragujevca”. Ministarka Mihajlović je je u odgovoru, izmedju ostalog, navela da je “Ministarstvo saobraćaja i infrastruture preduzelo sledeće mere, i to: Izrada planske i tehničke dokumentacije za koridor Lapovo-Batočina – Kragujevac-Knić-Čačak/Kraljevo (auto-put kroz Kragujevac – veza koridora X iXI). Ministarka je, tom prilikom, najavila i izgradnju južne i severne obilaznice oko Kragujevca, od kojih je ona prva ugovorna obaveza države prema Fijatu.
Gotovo dve i po godine docnije, koridor Lapovo, Batočina, Kragujevac, Čačak/Kraljevo niko, čini se, ne sme ni da pomene. Ćute i ministarka Mihajlović, kao i uplašeno i u vremenu i prostoru zagubljeno rukovodstvo Kragujevca, koje ne sme da pita ni kad će i da li će ikada da bude završena put do Batočine, koji je, takodje, ugovorna obaveza države prema Fijatu. Naravno da ni obilaznice oko Kragujevca više niko ne pominje.