Danas, (sreda, 26. avgust) tačno u podne predstavljena je selekcija ovogodišnjeg 15. Međunarodnog pozorišnog festivala Joakimfesta koji će se odvijati u uslovima pandemije korone.
Festivalski repertoar predstavio je selektor i umetnički direktor smotre Slobodan Savić, pozorišni kritičar i novinar RTS-a.
Ove godine, ukoliko se epidemiološka situacija ne pogorša, Joakimfest će biti održan od 8. do 13. oktobra. Na repertoaru će biti šest predstava, četiri inostrane i dve domaće. U čitavom nizu strukturalnih promena koje je u poslednje dve godine inicirao umetnički direktor i selektor Slobodan Savić, najnovija je da festival od ove godine menja ime u Joakimfest (ranije Joakim Inter Fest). Kao i prošle godine, Savić ostaje privržen evro-regionalnom konceptu i predstavama modernog, savremenog pozorišnog senzibiliteta i recentnog pozorišnog izraza, podjednako na planu estetike i tematike.
Ovogodišnji 15. Joakimfest biće održan pod sloganom „Pozorište u izolovanom društvu”. Osim o selekciji, tematskom i estetskom konceptu, na konferenciji je bilo reči i o epidemiološkim merama koje će biti primenjene tokom Festivala zarad bezbednosti publike i pozorišnih ansambala koji dolaze u Kragujevac.
Po odabiru selektora festivala repertoar 15. Joakimfesta je sledeći:
POZORIŠTE U IZOLOVANOM DRUŠTVU
Svet je i pre pandemije virusa Covid 19 bio polarizovan i podeljen. Na bogate i siromašne, na velike sile, globalne vladare i male narode, na velike i male kulture… Danas je svet podeljen, uz sve nabrojane i nenabrojane podele, na zdrave i bolesne od virusa Covid 19…Podnaslov ovogodišnjeg festivala (Pozorište u izolovanom društvu), na prvi pogled, referira na tešku situaciju u kojoj su se našli svet, umetnost i pozorište u vremenu pandemije. Ali to je samo prvi sloj, prvi nivo značenja. Ono što je još važnije, birao sam predstave koje na relevantan pozorišni način tematizuju život u izolovanom društvu. Sve jedno da li smo izolovani zbog bolesti, siromaštva, uskraćenih ljudskih prava, unutar sopstvene porodice (kao Ibzenova Nora), unutar mikro totalitarne zajednice kpoja implicira društvo u celini (Životinjska farma), u virtuelnom i viralnom svetu (Zapravo, prelepo je), u svetu post istine (Filoktetova rana), kategoričkog imperativa napretka i uspeha (Zašto je poludeo gospodin R?) ili kao jeftina, manipulacijama podložna radna snaga čiji je protagonista tzv. mali čovek (Gustav). Mi koji živimo na Balkanu, i u Srbiji, vrlo dobro znamo kako je živeti u izolovanom društvu: izolovanom ekonomski, politički, kulturno…iza zatvorenih granica, iza spuštenih rampi.
Pozorište koje na umetnički i estetski referentan način tematizuje različite vrste izolacije u središtu je moje ovogodišnje selekcije. To je suština. Covid 19 je samo jedna od referenci.
Uprkos teškoj, neizvesnoj situaciji, Joakimfest i ove godine slavi i neguje estetski sofisticirano, društveno odgovorno, subverzivno i emancipatorsko pozorište koje se hvata u koštac s gorućim problemima i fenomenima vremena i sveta u kojem živimo.
– H. Ibzen, LUTKINA KUĆA, Državno mađarsko pozorište, Kluž, Rumunija, režija Botond Nađ
Nora živi izolovana u (lutkinoj, porodičnoj, barbikinoj) kući, zatočena u braku i porodici kao osnovnoj ćeliji društva. Kada govorimo o podnaslovu ovogodišnjeg Festivala (Pozorište u izolovanom društvu), on referira i na ovu predstavu, ali i na većinu ovogodišnjeg repertoara.
Lutkina kuća je predstava izuzetne dramske snage, moderne pozorišne estetike, koja kontekstualizuje klasično delo u okvire savremenog, današnjeg sveta u kojem čak i supružnici, otuđeni i emocionalno izolovani jedno od drugog, komuniciraju sms porukama. Vizuelno sofisticirana predstava sa elementima muzičko-scenskog izvođenja. Nešto poput sajber Nore.
– R.V.Fazbinder, ZAŠTO JE POLUDEO GOSPODIN R ?, Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd, Srbija, režija Bobo Jelčić
Gospodin R. ima svoje ambicije, svoje brige i sećanja koja gaji. Dobrog je zdravlja i zdravog ljubavnog života. Međutim, jednog lepog dana, Gospodin R iznenada….
Zašto Gospodin R. poludi? I zašto ga mi, koji ne živimo u Zapadnoj Nemačkoj početkom sedamdesetih godina prošlog veka, tako dobro razumemo?
Mali čovek u čeljusti velikog sistema i medijski posredovane stvarnosti u kojoj je stalna trka za napretkom nešto poput kategoričkog imperativa. Predstava izuzetnih glumačkih dostignuća.
– FILOKTETOVA RANA, po komadu Hajnera Milera, Pozorišna laboratorija „Sfumato”, Sofija, Bugarska, režija Boris Krastev
Projekat inspirisan komadom Hajnera Milera Filoktet. Predstava pokušava da poveže savremene političke duhove, uključujući koncepte post-istine, lažnih vesti i debata o migrantskoj krizi u celoj Evropi i mitu o drevnom heroju – Filoktetu. Predstava nastoji, kroz vrlo fizičku izvedbu, da pronađe i predstavi pokušaj svakog aktera koristeći silu glasa oblikuje i osvaja tela drugih.
– ZAPRAVO, PRELEPO JE, Nemačko državno pozorište, Temišvar, Rumunija, tekst i režija Volker Šmit
Zapravo, prelepo je nastoji da sagleda odnose generacije koja beži od obaveza, uvek tražeći „nešto bolje”. Predstava o ljudima u tridesetim godinama, dobro obrazovanim, koji prelaze sa jednog privremenog posla na drugi, uvek u pokretu, koji žive u polunameštenim stanovima, ali koji svoje profile na društvenim mrežama stalno ažuriraju i održavaju. I oni su izolovani u virtuelnom svetu, zapravo samoizolovani.
– GUSTAV JE KRIV ZA SVE, po mađarskom crtanom filmu „Gustav”, koncept i režija Kokan Mladenović, Pozorište „Kostolanji Deže”, Subotica, Srbija
U središtu predstave je Gustav, poznati lik iz mađarskog crtanog filma. Sivi činovnik, građanin, radnik, koga eksploatišu, idealista, sluga režima. To je sve Gustav. Tada i danas. Postavlja se pitanje: u kojoj meri je on odgovoran za promene ili stagnaciju u društvu u kojem živi. Društveno, politički vrlo aktuelna predstava, koja se metaforički odnosi na stvarnost koju živimo. Veoma karakteristično za rad reditelja Kokana Mladenovića.
– Dž. Orvel, ŽIVOTINJSKA FARMA, režija Ljupčo Georgievski, Narodno pozorište „Anton Panov”, Strumica, Severna Makedonija
Predstava Životinjska farma je primer izolovanog društva par ekselans. Šta je danas demokratija: korupcija, totalitarizam, manipulacija, demagogija, propaganda, ispiranje mozga, kontrola. Već decenijama živimo pod kontrolom i to nam je postalo normalno, nova normalnost kako se to kaže rečnikom Kovida. Onaj koji kontroliše sadašnjost, takođe kontroliše prošlost, koja se stalno menja u zavisnosti od dnevnopolitičkih interesa vladajuće elite. A onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše i budućnost. To je taj vrli novi svet.
Slobodan Savić umetnički direktor i selektor Joakimfesta