Opozicioni odbornici u Skupštini Kragujevca, njih 36 podneli su poslednjeg dana aprila zahtev za održavanje vanredne sednice gradskog parlamenta, na kojoj bi se razgovaralo o gradskoj Tržnici, čija rekonstrukcija ulazi u petu godinu.
Opozicija traži formiranje anketnog odbora radi, kako je navedeno u zahtevu, „sagledavanja kompletne investicije“, „analizu višegodišnjih primedbi struke i utvrđivanje činjenica vezanih projektovanje, izvođenje radova…“.
Za predstavnika predlagača određen je Milan Milosavljević, odbornik pokreta Za Kragujevac – Znamo se, na čijem je čelu dr Miroslav Stojanović Džiga.
Ovo je druga tema koju, inicirajući sednicu po hitnom postupku traži opozicija u Kragujevcu, koristeći pravo da je, pored Gradonačelnika, Gradskog veća može sazvati i najmanje 1/3 ukupnog broja odbornika što je u slučaju Kragujevca 29.
Procedura sazivanja sednice po hitnom postupku definisana je u Poslovniku o radu Skupštine grada Kragujevca, i to u članu 202. koji kaže da predsednik mora zakazati sednicu na pisani zahtev i potpise odbornika u roku ne kraćem od 24 sata, ali u tom članu niti u ostalim članovima koji se bave sednicom po hitnom postupku se ne definiše najduži rok za održavanje iste.
- Ovo nas, primenom poslovnika vraća na definisane rokove za sednicu po redovnom postupku (takođe je 1/3 odbornika može sazvati), gde u članu 123. predsednik Skupštine mora zakazati sednicu u roku od 15 dana, od prijema zahteva. Iz svega ovoga proizilazi da se sednica Skupštine
grada po ovom zahtevu 1/3 odbornika mora sazvati, objašnjava odbornik u više mandata, Bojan Stojadinović iz Zajedno za Šumadiju.
Stojadinović kaže da postoje tri scenarija u procesu zakazivanja i održavanja sednice po hitnom postupku. Jedan, najmanje verovatan, je da odbornici opozicije i vlasti dođu na sednicu i da se sednica održi.
Drugi, što se dešavalo već tri puta u ovom sazivu, kada je opozicija tražila da se zakaže sednica na temu parcele kod Zastavinog servisa, je da da na sednicu dođe opozicija i predsednik Skupštine a odbornici vlasti da ne dođu. U tom slučaju predsednik Skupštine konstatuje da nema kvoruma za rad i odlučivanje
i sednica se ne održava.
Treća mogućnost je da da odbornici opozicije dođu a ne dođu ni odbornici vlasti, ni predsednik
Skupštine. Tada sednicu otvara jedan od potpisnika zahteva za sazivanje i konstatuje da nema kvoruma za rad i odlučivanje i sednica se ne održava.