Sećanje na Miću Knjižara

„Laguna” prihvatila inicijativu profesora Petra Stefanovića da legendarni kragujevački prodavac knjiga dobije spomen-ploču koja bi bila postavljena na objektu u kojem je nekada radila knjižara „Svetlost”Milić Marković, Kragujevčanima poznatiji kao Mića Knjižar, sa koleginicama (Foto lična arhiva)

KRAGUJEVAC – Ime Milić Marković većini Kragujevčana ne znači mnogo, ali nadimak Mića Knjižar mnogima govori sve. Jedan od njih je i poznati profesor Petar Stefanović, osnivač nevladine organizacije „Škola mira”, koji je u ime svoje generacije pokrenuo inicijativu da legendarni kragujevački prodavac knjiga dobije spomen-ploču koja bi bila postavljena na objektu u kojem je nekada radila „Svetlost”, poslednja gradska knjižara u društvenom vlasništu.

‒ Mlađi se možda ne sećaju, ali mi stariji dobro pamtimo da je „Svetlost” bila hram knjige, a Mića čuvar tog hrama u kom se nisu samo kupovale knjige već se i razgovaralo o literaturi. Mića je bio legenda grada. Kada nismo imali novca, knjige nam je davao na poček. To pamte svi nekadašnji gimnazijalci i studenti. Osim što smo s njim upoznali dela Tolstoja, Dostojevskog, Zole, Igoa, Dime i ostalih musketara svetske književnosti, Mića nas je učio plemenitosti i drugim istinskim životnim vrednostima koje danas nedostaju. Zato mislim da Kragujevčani treba da mu se oduže, a spomen-ploča je najmanje što možemo da učinimo za našeg Miću – kaže ovaj ugledni kragujevački pedagog koji je prosvetnu službu okončao u Politehničkoj školi.

Lokal u centru grada, u Ulici Aleksandra Prvog Karađorđevića 30, u kome je nekada radila „Svetlost”, nedavno je zakupila „Laguna”, koja je tu otvorila svoju knjižaru i nazvala je „Radoje Domanović”. Naš sagovornik, profesor Stefanović ističe da mu je izuzetno drago što je ova ugledna izdavačka kuća prihvatila njegovu inicijativu.

„Tradicija koju ovaj prostor ima i njegov značaj za grad Kragujevac je i bio jedan od važnih razloga za izbor lokacije naše nove knjižare”, stoji, između ostalog, u mejlu koji je profesoru Stefanovića uputila direktorka „Lagunine” maloprodaje Marija Čolović.

U odgovoru se navodi i da će „Laguna” rado proveriti šta može da učini povodom inicijative da Mića Knjižar dobije spomen-ploču, s obzirom na to da je za postavljanje jednog takvog obeležja potrebna saglasnost nadležnih institucija, kao i zakupodavca, to jest vlasnika prostora.

Knjižara „Svetlost” je otvorena 1953. godine. Uspešno je radila do početka devedesetih godina prošlog veka kada Trgovinsko preduzeće „Srbija”, u čijem se sastavu nalazila ta prodavnica knjiga, upada u finansijske probleme. Tada Mića Knjižar, zaštitni znak „Svetlosti”, dobija druga zaduženja. To mu je, kažu oni koji su ga poznavali, teško palo. Mića je umro 1992, u pedesetoj godini života. Knjižara „Svetlost” je kasnije menjala i vlasnike i imena, s tim da je 2008. godine bila zatvorena. Kragujevčani su zbog toga protestovali, tražeći da se kultni prostor grada zaštiti i da mu se ne menja namena.

‒ Mića je moju generaciju darivao i knjigama i dobrotom. Zato želimo da njegov lik otrgnemo od zaborava. Istovremeno, postavljanjem spomen-ploče želimo da ukažemo koliko je važno negovati kulturu sećanja, pre svega zato što se pokazalo da smo narod koji ponekad prebrzo zaboravlja ličnosti koje su odigrale važnu ulogu u istoriji – navodi profesor Stefanović.

Koliki je trag u Kragujevcu ostavio Mića Knjižar svedoče i divne reči koje mu je posvetio pozorišni reditelj Jovan Gligorijević. U knjizi „Bluz leve obale”o starom Kragujevcu , Gligorijević piše:

„Mića je nekako i vizuelno spadao uz knjige. Visok, mršav, poguren i sa debelim okvirima naočara visoke dioptrije. Bio je pasionirani čitalac knjiga koje nam je prodavao. Skrivao je to od mušterija glumeći da je isključivo trgovac, iako nikad nisam čuo iz njegovih usta reč roba. Na primer: ’Sutra mi stiže roba.’ Ne, uvek je to bilo: ’Stići će nešto novo ovih dana’ ili ’Stigao je novi Albahari’. Kao čitalac nije hteo da se javno izjednači sa svojim kupcima. Starovremenska etika knjižarskog zanata nalagala mu je da znanje o knjigama prepusti kupcu. Uvek je govorio da on te knjige čita tek da bi znao šta prodaje ljudima. Lagao nas je sve odreda – dakako zbog dobrih običaja zanata čije je tajne savladao do tančina.”

Piše: Brane Kartalović, Politika