Kragujevac dobija novo pozorište. Nakon novog pozorišnog festivala BašTeatra, osnovanog prošle godine, grad dobija i novu profesionalnu pozorišnu scenu.
Pri Domu omladine osnovano je novo pozorište – Savremeno pozorište Kragujevac. O samoj ideje o osnivanju pa sve do rada na prvoj predstavi, planovima, daljem radu, ambicijama, razgovarali smo sa direktorom Doma omladine, ujedno i pokretačem cele ideje, Đorđem Đokovićem.
Prošle godine osnovali ste prvi po redu BašTeatar, festival profesionalnih pozorišnih trupa i nezavisnih produkcija, koji je imao jako dobar odjek u javnosti, kakav je plan za dalji razvoj fetivala?
Prvi BašTeatar je postigao uspeh izvan naših očekivanja. Iako smo znali da je festival jedinstven po svojoj formi, dok nije počeo nismo znali koliko značajnu stvar radimo jer nismo imali uvid u pravo stanje nezavisne produkcije u Srbiji, a ono je prilično loše. Entuzijazam i energija koji su postojali za vreme festivala i među učesnicima i među publikom obavezali su nas da unapređujemo BašTeatar svake godine. Festival je imao finansijsku podršku Skupštine grada Kragujevca, ali ona je bila više vetar u leđa novom projektu nego ozbiljna materijalna baza za organizaciju festivala. Nakon vrlo uspešnog prvog izdanja, sada je ta podrška mnogo značajnija, što nam omogućava da BašTeatar sada dobije i svoj prateći program, bilten i ostale stvari koje ozbiljan festival treba da ima. U toku je i izdrada zajedničkog sajta BašTeatra i Savremenog pozorišta koji će sadržati sve potrebne informacije o propozicijama festivala, kao i olakšati apliciranje, jer ambicija je da BašTeatar postane značajan festival za region, a i šire, nadamo se.
Da li je Savremeno pozorište Kragujevac prirodan nastavak tog sleda okolnosti?
Ideja o osnivanju pozorišta nastala je upravo na prvom BašTeatru. Energija koja je vladala za vreme festivala bila je istinski pozorišna i želeli smo da uradimo nešto kako bismo omogućili da se to dešava češće, a ne samo pet dana godišnje. Logičan sled je bio osnivanje pozorišta koje će na taj način komunicirati sa publikom. Umetnost zahteva interakciju i želimo pozorište koje će slušati svoju publkui ići u korak sa njenim potrebama.
Šta je to što nedostaje u pozoršnom životu grada pa ste osetili potrebu da je došlo vreme za osnivanje nove savremene scene?
Kada smo razgovarali o osnivanju pozorišta, nismo razmišljali samo o potrebama grada, niti je naša ambicija lokalno delovanje. U pitanju je neinspirativan pristup pozorištu u našoj zemlji uopšte. Pozorište mora da ide u korak sa savremenim umetničkim tendencijama i u korak sa urbanom kulturom. Ako želimo mlade ljude u pozorištu moramo da se trudimo da posmatramo svet njihovim očima, da čujemo i vidimo šta se njima nudi kao vrednost, pa da im, ako nam se to ne sviđa, ponudimo nešto drugo. Ako ignorišemo stvarnost ne bavimo se pozorištem na pravi način. Danas su sadržaji svuda, dovoljno je uzeti telefon u ruke. Klasičan pristup pozorištu je trom. Moramo ga ‘’osavremeniti’’, ubrzati i prilagoditi dinamici života današnjih generacija.
Da li samo ime Savremenom pozorištu Kragujevac, nagoveštava kakvu će repertoarsku politiku voditi to pozorište?
Savremeno je, nažalost, epitet koji se svakojako shvata. Kod nas ima uglavnom lošu konotaciju jer je često sinonim za pomodno. Delom su umetnici za to krivi jer tim pridevom pokušavaju da opravdaju neopravdivo, ali češće je to strah od novog i nepoznatog. Muzeji Savremene umetnosti su najživlji među muzejima. Odišu bujnom stvaralačkom energijom i ne plaše se da budu neshvaćeni. Pa neka i mi tim nazivom nabaksuziramo našem pozorištu sličan umetnički život.
Koliko je značajno za sam grad Kragujevac osnivanje nove pozorišne scene?
Rano je govoriti o tome. Ono što može za sada sa se kaže je da će Savremeno pozorište imati sasvim drugačiji repertoar od već postojećih pozorišta u gradu i, samim tim, privući drugačiju publiku. S druge strane, publika će birati način na koji će sudelovati u radu pozorišta. Biće im omogućeno i da sede i posmatraju, ali i da utiču na stvaranje ukoliko to žele. To je već dovoljno novo za našu publiku. Ambicija je velika I samo od nas samih zavisi u kojoj ćemo meri da je ostvarimo.
Koja je ciljna grupa pozorišta, to jest kojoj publici prvenstveno želite da se obratite?
To je pitanje koje se manje-više provlačilo kroz sva prethodna. Pozivamo sve mlade ljude koji vole pozorište da uzmu učešće u radu Savremenog pozorišta. Posla ima za sve. I za one koji se bave umetnošću i za one bez takvih aspiracija. Želimo da omasovimo ovu ideju jer jedino tako možemo da postignemo svoj cilj, a to je dinamično, interaktivno I moderno pozorište.
Recite nam nešto više o planu rada? Na čemu trenutno radite i šta je to što možemo očekivati u budućnosti?
Trenutno je u pripremi predstava Nacija. Dramski predložak nastao je po motivima drame Čekajući Godoa u kombinaciji sa poznatim distopijskim romanima. Premijera će biti u martu i označiće zvaničan početak rada Savremenog pozorišta. O ostalim planovima je rano govoriti. To zavisi i od finansijske konstrukcije, ali pre svega od toga u kojoj će meri naš rad da odjekne. Ako zainteresujemo ciljnu grupu, vrlo brzo ćemo početi sa realizacijom ostalih projekata. Pozorište mora da ima svoju publiku i naš rad će isključivo zavisiti od toga kolika bude potreba za pozorištem kakvim mi želimo da se bavimo. Zato još jednom pozivam sve mlade ljude koji žele da budu na neki način uključeni u rad Savremenog pozorišta, bilo kao publika, volonteri ili stvaraoci, da se jave i budu slobodni da izraze sebe na bilo koji način.