Iako se kroz Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti godinama bori za poštovanje najvišeg pravnog akta u zmelji, Savo Manojlović široj javnosti postao je poznat kada je njegovo udružnje skupilo 42.000 potpisa za promenu Zakona o elektronskim medijima.
Pa razgovor sa Savom Manojlovićem počinjemo pitanjem – šta se desilo sa tim potpisima?
- Ti potpisi su predati Narodnoj skupštini i sada čekamo njihovu obradu. Tačna cifra je – 42.842 potpisa. Pored Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, inicijator je bila i Srbija u pokretu, a učestvovao je veliki broj udruženja i pojedinaca iz Srbije. Voleo bih da istaknem da ovo nije akcija jednog čoveka i udruženja, već je svaki potpisnik peticije formalni predlagač Zakona. I kada taj Zakon promenimo, možemo reći da je svako od potpisnika učestvovao u promeni istorije u Srbiji u jednom malom delu.
Kakve su bile reakcije građana tokom akcije potpisivanja peticije? Jeste li uspeli da im objasnite šta se traži peticijom?
- Kao građanska inicijativa, koja je kampanju iznela sa nula budžeta, upotrebili smo neka svoja sredstva, studenti su trošili svoje džeparce, reakcije ljudi su bile izvanredne. Da smo imali veća sredstva, bolju infrastrukturu, stiglo bi se do100-200.000 potpisa.
Kako očekujete da teče skupštinska rasprava, s obzirom da u Skupštini Srbije sede poslanici od kojih su neki i sami bili učesnici rijaliti programa?
- Nam sam rijaliti program kao koncept nije problem. Problem je kršenje zakona. Imamo televizije sa nacionalnom frekvencijom, za koje se često kaže – to su privatne televizije. Da. Ali reč je javno-privatnom partnerstvu. Te televizije su dobile nacionalnu frekvenciju i imaju obavezu da imaju i naučni i obrazovni program, informativni, što još i imaju, i program za decu. Udeo obrazovnog programa, o čemu je govorio gospodin Herman, prema jednom istraživanju iz 2017. godine, sprovedenom na tri televizije sa nacionalnom frekvencijom je – nula. Nismo za ukidanje rijaliti programa. Prema sadašnjoj regulativi može da postoji rijaliti program, može da bude čak i edukativan, ali nikako ne može da bude kakav je sada. Ne možete imati afirmisanje nasilja, kada neko tuče žene u tom programu, pornografiju u periodu od šest do 23 sata, kada su deca i maloletnici izloženi… Scene oralnog seksa, što se nedavno dogodilo. To je kršenje sadašnje regulative. I poslanici će morati da biraju – ili će se poštovati vladavina prava i vratiti se konceptu kulturnog programa i zaštite maloletnika, ili ćemo iči ka konceptu sluđivanja nacije i kršenja svih pravila.
S obzirom na očiglednu spregu vladajuće stranke i televizija koje krše zakon, mislite li da je realno da inicijativa bude prihvaćena u Skupštini Srbije?
- Trenutnoj političkoj situaciji odgovara ovakva medijska slika. Ali ne odgovara građanima. A ova država je zasnovana na konceptu građanske i narodne suverenosti. Što je i ustavna definicija. I verujem da su ljudi moć. Kada se ljudi pobune, kada se dobro organizuju, mogu da iznesu pobedu. U Srbiji preko godinu dana traje pokret Odbranimo reke Stare planine, vidimo pobedu u Toplom Dolu, na mom Banovom Brdu ljude koji brane park od investitora… Studenti koji su ušli u Rektorat, uspeli su da vrate tu insituciju na kolosek vladavine prava.
- Kada je kampanja za ograničavanje rijaliti programa krenula, imali smo oko sto ljudi. U jednom trenutku u nju se uključilo preko 200 ljudi. Uz dobru organizaciju, verujemo da ćemo napraviti pritisak. Imamo niz malih pobeda koji vraćaju državu…
- Imali smo slučaj Aleksandra Obradovića, uzbunjivača iz Krušika. U procesu decenije, imamo slučaj srpskog Snoudena, ili Drajfusa, gde javnost 20 dana ne zna da je on uhapšen, njegova porodica, verovatno iz straha, jer joj je tako savetovano, ne obaveštava javnost. Problematična uloga njegovog dotadašnjeg advokata… Onog momenta kada je javnost saznala, twiter je odigrao veliku ulogu, Inicijativa žena Srbije organizovala protest, ljudi su se organizovali i počeli da se solidarišu.
Za javni servis sve to se još uvek nije dogodilo.
- To je tačno. Za većinu televizija to se tada uopšte nije dešavalo, a sada se bave perifernim aspektima. Ako su institucije razorene, mediji ćute, građani moraju da shvate da su oni poslednja linija odbrane svojih prava. Jer, ono što se desilo Aleksandru Obradoviću, može se desiti bilo kome od nas.
Pomenuli ste kampanju 2, kada je reč o zahtevu da se ograniče rijaliti programi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. O čemu je reč.
- Sada radimo na strategiji pritiska. Javna kampanja i organizovanje ljudi. Inicijalna grudva u pokretu Odbranimo reke stare planine okupila je lavinu ljudi.
Šta se dešava ukoliko poslanici u Skupštini Srbije ne podrže inicijativu?
- Voleo bih da mi neko objasni koji je drugi način. A ne vidim ga. Onog momenta kada nemate instiucije, koje rešavaju određene probleme, imate eksploziju nezadovoljstva, koje će eksplodirati na ulici.
Jednom ste izjavili da je – baviti se ustavnošću u Srbiji, isto što i biti vegetarijanac u klanici. Mislite li još uvek tako?
- Apsolutno! Analiza, koju smo radili, pokazala je da se dnevno krši 50 odredbi Ustava, a većina u nekom momentu. Kršenje jedne odredbe je katastrofa, a 50 procenata pravna kataklizma. Jedino udruženi građani, dobro motivisani, mogu da odbrane svoja prava. I sve ove pobede koje smo nabrajali pokazuju da to jeste moguće.