Razumemo se u celom svetu
Ušao je slučajno u „vode” esperanta kao internacionalnog jezika, a onda je to znanje preneo na scenu, kao profesionalni glumac i to traje već tri decenije. Učesnik je svetskih kongresa esperantista, u čijim revijalnim delovima redovno nastupa i sa svojim predstavama
Piše Elizabeta Jovanović
Malo ko zna da u radnoj biografiji pedesetpetogodišnjeg profesionalnog glumca Saše Pilipovića stoji i 31 godina trajanja na esperantskoj sceni, dakle pet godina više nego što ima glumačkog staža u Knjaževsko srpskom teatru, gde je od 1991. godine u stalnom radnom odnosu.
Što se tiče esperanta prvu predstavu je odigrao 1987. godine. Obišao je 35 zemalja sveta igrajući predstave na tom univerzalnom jeziku sa raznoraznim saradnicima iz Poljske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Litvanije i mnogo drugih zemalja.Naravno, i sa saradnicama iz Kragujevca, kolegama Milićem Jovanovićem, Slavicom Radulović, jedne godine i sa operskom pevačicom LJubicom Gašparović – Jevtović.
Na ideju da započne karijeru na esperantu došao je sasvim slučajno, dok je još živeo u Zagrebu i radio na kontroli letenja na aerodromu „Pleso”. U to vreme bavio se amaterski pozorištem, bio je član Društva „Goran Kovačić”. Radio je i jednu predstavu u „ITD-u”, igrali su Čehovljevog „Medveda”. Prišao mu je reditelj i pitao da li bi igrao predstavu na esperantu. Rekao je „zašto da ne”. Tada je u Zagrebu postojalo, i još uvek postoji, Studentsko esperantsko kazalište i napravio je prvi kontakt sa tom pozorišnom grupom. Pripremali su predstavu koja se zvala „Život insekata” – Karla Čapeka i to je bila prva Sašina predstava na esperantu. Imali su potom turneju po Evropi i njome su se predstavili u Krakovu 1987. na jednom Omladinskom svetskom kongresu. Prvi Svetski kongres esperanta bio je još 1905. godine u Bolonji i od tada se svake godine održavaju kongresi.
Lako učenje tekstova – problem probe
– Mi koji se bavimo umetnošću imamo pravdanja, prijavljujemo se za kongrese esperantista, oni nas pozovu i to tako traje. Ja trajem od 1987. godine i odigrao sam preko 20 predstava za 31 godinu. Ove godine sam u Portugalu bio jedini predstavnik Srbije, napravio sam koncert ciganskih pesama na esperantu i sa tim pesmama jako dobro sam bio primljen u Lisabonu, kaže glavni junak ove priče.
Inače, u Kragujevcu je štampan i prvi udžbenik na esperanto jeziku, još 1908. godine, a čovek koji je napisao udžbenik bio je Jovan P. Jovanović, koji je posle bio predsednik opštine od 1910. do 1914. godine. Od tada datiraju prvi podaci vezani za esperanto. Posle je u Kragujevcu, između dva rata, postojalo Radničko esperantsko društvo, a nakon Drugog svetskog rata esperantsko društvo koje je nosilo naziv nekog heroja, čijeg imena ne može da se seti Pilipović.
Onda je bilo prekida, posle sedamdesetih godina, da bi on osnovao Udruženje „Espero” sa željom da preko tog udruženja privuče mlade ljude da uče jezik i da osete čari putovanja i druženja sa esperantistima sveta.
Saša Pilipović koji kaže da je jedini profesionalni glumac esperantista u svetu, objašnjava da mu ne predstavlja nikakav napor spremanje predstava na esperantu u odnosu na one na maternjem jeziku. U suštini, njemu je to isto. Međutim, pošto sarađuje sa ljudima iz celog sveta, problem su probe. Kad neko živi hiljadu kilometara dalje, pa onda se sastanu na sedam dana, naprave probe, bilo da oni dolaze kod Pilipovića ili on odlazi kod njih, to nije dovoljno. Objašnjava da je za jednu premijeru potrebno 40 proba, ili nekih mesec, mesec i po dana, što oni ne mogu da ostvare.
– Bio sam u Južnoj Koreji pre godinu dana, tačnije u Seulu je održavan naš kongres, odakle sam preuzeo zastavu i preneo je u Kragujevac za kongres koji sam radio ove godine. Napravio sam tada saradnju sa jednom australijskom glumicom koja ima 74 godine. Kada sam joj poslao tekst predstave „Otvarač”, koju smo radili Milić Jovanović i ja, ona ga je naučila, ja sam došao u Seul, tri dana smo imali probe i predstava je održana. Bila je na zavidnom nivou i ljudi su je lepo prihvatili, objašnjava Saša Pilipović, dodajući da nije uopšte lako praviti takvu vrstu teatra da bi to bilo na visokom profesionalnom nivou, ali je bar na zadovoljavajućem.
S druge strane, esperantska publika je skupljena sa svih strana sveta i uvek je dobronamerna.
Saša najviše sarađuje s prijateljem iz Poljske Jiržijem Hazlikom, piscem na esperantu, kantautorom i poslovnim čovekom, s kojim je osnovao svoj teatar, koji se u prevodu zove „Zelena banana”. Od 2010. odigrali su svoje predstave u 25 zemalja sveta. Hazlik je napisao dve predstave na esperantu koje su odigrali zajedno. Sada igraju „Kredit” ili „La kredito” špansko-katalonskog pisca i s njom su nastupali u 20 zemalja.
Od nečega treba živeti
Kragujevac je, inače, pre mesec dana bio domaćin 91. Svetskog kongresa esperantista. Došli su predstavnici iz 23 zemlje sveta. Oni su želeli da i na sceni čuju esperanto, sa zadovoljstvom priča Pilipović, koji se kroz razgovor baš fokusirao na tu veštačku tvorevinu jezika i sve drugo što uz to ide.
Međutim, iako se profesionalno „razbacao” na više strana, on ne napušta svoje matično pozorište. Trenutno, igra dve predstave, „Kir Janju” i „Gospođu ministarku”. Sa žaljenjem kaže da se drugih pet predstava koje je igrao više se ne igraju. Bio je angažovan i u Kruševačkom pozorištu u predstavama „Prokleta avlija” i „Teatar čudesa”. Nada se da će već od septembra-oktobra, kada počinje nova sezona, i ovde zaigrati u nekoj novoj predstavi, ali zato je angažovan u filmu „Otac” Srdana Golubovića.
– Nisam maksimalno zaposlen. To zavisi od repertoara. Sada se radi predstava „Ko nema u vugla gugla”, to radi Slađa Kilibarda, i to je omladinska predstava, namenjena tinejdžerima i onda su izabrali mlađe glumce, što je i normalno. Postoje periodi kada maksimalno radite i onda dođe neki period kada imate pauzu, tako da sada imam neku pauzu iako sam angažovan u dve predstave, kaže Pilipović.
I kod esperanta je trenutno pauza. Uglavnom gostuje. Pozvan je krajem septembra u Poljsku sa predstavom „Kredit”, takođe i u Berlin oko Nove godine. Sledeće godine spremaju se nove priče, nove ideje… Očekuje ga i Svetski kongres u Finskoj.
– Stalnose nešto dešava i nije dosadno, kaže kratko i jasno Saša Pilipović.
On, kao i većina, od svog umetničkog rada ne može da preživi ukoliko paralelno ne radi tri posla, pored ovog profesionalnog u kragujevačkom pozorištu. Na sreću, dosta je angažovan u gradu i nastupa kao voditelj raznih programa.
– Imam i svoj teatar koji se zove „Pozorište komedije”, koji je proizveo sve predstave koje sam već pomenuo – „Otvarač” i „Zvrčka”, „Nova zvrčka” i predstavu „Alo kabare”, koje je napisala moja koleginica Ana Todorović Dijalo. Igramo Milica Majstorović, Jasmina Dimitrijević i ja, tako da se ne miruje, kaže Pilipović, uz komentar da od nečega mora da se živi.
Saša Pilipović tvrdi da mu polazi za rukom da još uvek usklađuje sve svoje privatne i profesionalne obaveze, česta putovanja i gostovanja, odlaske od kuće. Sada mu je i malo lakše jer su tri sina odrasla. Jedan je pravnik, drugi ekonomista, a treći je sedmi razred osnovne škole i sve to savršeno funkcioniše.
– Čovek i kad radi dosta, ima vremena za sve. Stalno si u poslu, ali stižeš i za porodicu, da odeš na pijac po sir svake nedelje. U suprotnom ne bih mogao bez tolike angažovanosti da funkcionišem.
U pauzama sebi pravi odušak tako što negde otputuje. Drugog hobija nema. Posle kragujevačkog kongresa je otputovao u Split, gde je takođe bio angžovan oko dana preobraženja za KUD „Prosveta” iz Splita.To je bila i neka vrsta rada, jer je pozvan kao umetnik.
Glumac je ostao bez odgovora na novinarsko pitanje na koji način puni baterije, mada bi, kaže, voleo da ga ima.
ŠTA JE ESPERANTO
Univerzalni jezik za celi svet
Esperanto je nastao od istoimene engleske reči. NJegove osnove postavio je Ludvig Lazar Zamenhof (1959-1917) priznati poljski lekar,koji se smatra i tvorcemesperanta. On je 1887. godine objavio prvi udžbenikna tom jeziku – takozvanu „Prvu knjigu esperanta“.
Cilj esperanta nije zamenjivanje postojećih jezika, već njihova dopuna. To je planski kreiran jezik predložen za međunarodni, koji ima svoje standarde. Predstavlja veštačku tvorevinu više jezika, uglavnom evropskih, upakovanih u jedan univerzalni, koji bi pomogao boljoj komunikaciji svih ljudi u svetu, jer postoje hiljade jezika i ljudi se među sobom slabo ili uopšte teško sporazumevaju.
Esperanto, dakle, nije potekao od jedne „velesile” ili jednog naroda, koji bi svoj jezik nametali drugim narodima. Naprotiv, on je planski pravljen, za razliku od nacionalnih jezika, te je potrebno znatno manje vremena da se nauči.
Esperanto se zalaže za zadržavanje tih jezika, uz određivanje jednog zajedničkog koji će ih sve povezivati.Moguće je da je esperanto bolje rešanje od engleskog, kineskog ili bilo kog drugog nacionalnog jezika, imajući u vidu da je etnički neutralan, a lagan za učenje.
Danas je esperanto u upotrebi u raznim sferama duštvenog života, uključujući putovanja, dopisivanje, kulturnu razmenu, književnosti… U nekim školama se uči fakultativno.
Govorna zajednica esperanta postoji već više od stotinu godina, a čine je brojni govornici i simpatizeri okupljeni u hiljadama klubova, grupa, udruženja, strukovnih i nacionalnih saveza na svim kontinentima
Zamenhof je postavio i temelje gramatike u 16 pravila. Ova gramatika je ušla u sistem dokumenata poznat pod imenom„Osnovi esperanta“, koji je po odluci Prvog Svetskog esperanto kongresa iz1905.obezbedio kontinuitet razvoja jezika.
Jezička struktura esperanta podržava prirodni tok ljudskog razmišljanja i logičniji je od spontanih (nacionalnih) jezika. Reči u esperantu potiču iz različitih jezika. u najvećem delu iz najpoznatijih evropskih jezika – uglavnom iz latinskog, francuskog, nemačkog i engleskog.
Inače, broj ljudi koji govore esperanto je nepoznat. Moguće su samo procene, a i one variraju između nekoliko stotina hiljada i nekoliko miliona. Najznačajnija esperantska organizacija je Svetski esperantski savez
Esperanto poseduje literaturu i književnost (što originalnu što prevedenu). Na esperantu se štampaju časopisi i novine, emituju radio emisije. Postoji esperantska muzika i esperantsko pozorište. Esperantisti se okupljaju jednom godišnje na Svetskom esperantskom kongresu, koji ima značaj i festivala, na Svetskom omladinskom kongresu, Svetskom radničkom kongresu i na mnogim drugim stručnim skupovima i posebnim prigodama.
Kod nas, od Subotice do Vranja, ima svega stotinak aktivnih esperantista, kaže Saša Pilipović.