Izvršni odbor Demokratske stranke u subotu je raspustio beogradski odbor i opštinske odbore u Beogradu, a potom i Omladinu koja je zbog toga blokirala centralu stranke. Deo članova Glavnog odbora Demokratske stranke napustio je sednicu GO u Beogradu, a jedan od njih, Branislav Lečić, kazao je novinarima da se demokratija „polako ukida u DS“.
U nedelju uveče (1. decembar) sa omladincima u stranci razgovarao je predsednik Zoran Lutovac koji im je, kako prenose beogradski mediji, tražio pisane zahteve.
Razgovor sa zamenikom predsednika Demokratske stranke Sašom Paunovićem i počinjemo pitanjem koje se od subote najčešće postavljalo – šta se dešava sa Demokratskom strankom?
- Demokratska stranka nalazi se u središtu borbe za jedinstven front opozicije. Grupa članova GO DS koja je u ubedljivoj manjini želi da DS napusti Savez za Srbiju kao najozbiljniju opozicionu organizaciju i da zatim izađe na izbore sa „srodnim“ „proevropskim“ političkim organizacijama, što je sve obična maska za razbijanje opozicionog fronta i diskreditaciju bojkota parlamentarnih izbora kao glavne pretnje po režim SNS-a u ovom trenutku.
Zbog čega je raspuštena Demokratska omladina?
- Predsedništvo je informisano da nije poštovana procedura propisana za izbore, a u tom pogledu na sednici predsedništva nije bilo drugačijih mišljenja. Prevagnuo je stav da se ne sme odstupati od principa poštovanja propisa prilikom izbora za bilo koji organ stranke zbog bojazni da će to biti korišćeno medijski od strane protivnika Demokratske stranke, što je bio argument onih koji su želeli da se odluka odloži.
Kako očekujete da se razreši situacija sa omladinom, čiji su predstavnici i u nedelju bili u prostorijama centrale u Beogradu?
- Ako je to omladina Demokratske stranke poštovaće odluke organa Demokratske stranke i potrudiće se da ponove izbornu proceduru na takav način da ne bude nikakve sumnje da je bilo kršenja stranačkih pravila i diskriminacije bilo kog člana Demokratske stranke. To se može sprovesti vrlo brzo i bez velikih problema.
Branislav Lečić Vas je optužio za „formalizam“, usled koga „ljudima uskraćujete reč“.
- „Optužen“ sam dakle za poštovanje procedura i poslovnika. Prihvatam takve optužbe, posao predsedavajućeg je da bude formalan i kad se to ne sviđa svima, tako se štiti red na sednici, red propisan poslovnikom koji smo svi prihvatili. Poručio bih g. Lečiću da se prosto drži poslovnika i neće biti razloga za varnice na sednicama.
Predsednik Vaše stranke Zoran Lutovac izjavljuje da je „Vučić aktivirao sve resurse“ u pokušaju da razbije bojkot izbora. Nije li preoštra ocena, s obzirom da su protiv bojkota dugogodišnji članovi i poslanici Demokratske stranke – Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Radoslav Milojičić Kena…
- Nije. Predsednik je veoma uzdržan i dugo je izbegavao da jasno kaže o čemu se radi. U ovom slučaju došlo je i do poklapanja interesa SNS-a i nekih dugogodišnjih profesionalnih poslanika. Oni prosto (i potpuno legitimno) žele da nastave da primaju poslaničku platu uz poslaničke obaveze, pa zato žele i Demokratsku stranku van Saveza za Srbiju i izlazak na izbore u „proevropskom bloku“. Bili bi mnogo iskreniji da prosto kažu da žele i dalje da budu poslanici po svaku cenu, umesto da vrte u krug priču o „nemogućnosti saradnje sa Dverima“ ili o „odstupanja od evropskih vrednosti“. Hoću da kažem da ne znači nužno da svi koji zastupaju ovakav pravac predstavljaju svesni „Vučićev resurs“, prosto im se interesi poklapaju.
Da li tačka razdora pitanje bojkota ili izlaska na izbore?
- Formalno, suština neslaganja je da li Demokratska stranka treba da bude deo širokog opozicionog fronta kakav je Savez za Srbiju i svakako pitanje izlaska na parlamentarne izbore. A u stvarnosti suštinsko pitanje za one koji tenzije podižu je da li će Demokratska stranka imati poslanike i još mnogo, mnogo važnije, da li će baš oni biti ti poslanici.
Ne bi li za učešće na izborima trebalo najviše da se zalažete Vi i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović, pošto neizlaskom predajete Paraćin i Šabac bez političke borbe?
- Lokalni izbori nisu izgleda bitna tema ni za vlast ni za veći deo opozicije, pa su u tom kontekstu lokalni izbori u dve jedinice lokalne samouprave, od 167 koliko ima opština i gradova u Srbiji, i koje predstavljaju 2.36% stanovništva Srbije, potpuno marginalna stvar.
