Poslednji ugovor Krušika i firme GIM, koju u pregovorima sa domaćim vojnim fabrikama, prema dostupnoj dokumentaciji, neretko zastupa Branko Stefanović ,otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, a kojom je predviđena isporuka ukupno 267.000 razornih mina raznih kalibara, još nije realizovan u potpunosti. Odnosno nije to bio do 13. januara, do kada su radnici Krušika bili na dvonedeljnom zimskom kolektivnom ugovoru.
Krušik je GIM-u do sada,u okviru poslednjeg ugovora sa tom oprivatnom kompanijom, isporučio tri lota sa nešto više od 200.000 mina, a ostalo je da isporuči još oko 60.000 mina raznih kalibara. U valjevskoj fabrici se špeklusalo da bi tih 60.000 mina GIM-u moglo da bude isporučeno tokom minulog zimskog kolektivnog odmora, dok radnici nisu u pogonima. Da li je tako bilo, pouzdano se još uvek ne zna. Indikativno je,medjutim, da je u Krušiku tokom minulog odmora bilo angažovano 40-tak radnika, čiji je zadatak bio da hitno završe proizvodnju kontingenta mina od 120 I 80 milimetara, da bi mogle da budu isporučene kupcu.
Podsetimo da je firma GIM 3. oktobra 2018., sa Krušikom potpisala treći i poslednji ugovor u toj godini (28/13-GIM-KV/20183) o kupovini i izvozu mina u Saudijsku Arabiju. Dva meseca ranije, potpisan je predugovor u vezi sa tim poslovnim aranžmanom kojim je predvidjeno da Krušik GIM-u isporuči ukupno 267.000 mina, od čega 60.000 mina od 60mm, 150.000 mina od 81mm, 50.000 mina od 120 mm i 7.000 mina od 82 mm. Prema ugovoru sa predstavnicima Sudijske Arabije, GIM je Krušikove mine toj zalivskoj zemlji trebalo da isporuči u četiri lota. Prva dva isporučena su avionom: jedan krajem novembra prošle, a d rugi u martu o ve godine. Treći lot je, u junu ove godine,put Arabije krenuo brodomiz Luke Burgas.
GIM je mine od 60mm Krušiku plaćao 45,20 dolara po komadu (fabrička cena definisana na 52,40 dolara),odnosno za 6,70 dolara manje od Jugoimporta, a one od 120 milimetara čak 22 dolara manje od državnoog preduzeća. Kad se onih 60.000 mina od 60mm pomnoži sa 6,70 dolara i 50.000 mina od 120 mm sa 22 dolara, koliko iznosi razlika u cenama u koristi firme koju zastupa otac ministra inutrašnjih poslova u odnosu na Jugoimport, dolazi se do cifre od oko 1,5 milion dolara za koliko su Krušik I Jugoimport SDPR štetovali u samo jednom poslu valjevske fabrike sa privilegovanim trgovcima oružjem.
Glas Šumadijeje je u više navrata o situaciji u Krušiku pokušavao da razgovaraja sa nadledžnima u toj fabruci, najpre sa generalnim direktorom Vladanom Lukićem,a potom i sa predsednikom Nadzornog odbora, potpukovnikom Veljkom Petrovićem. Tim povodom obraćali smose i Ministarstvu odbrane, tražeći da dozvoli pukovniku Petroviću da govori za naš list. Od tog obraćanja Ministarstvu odbrane prošlo je gotovo mesec dana, ali odgovora nema.
Predsednika NO Krušika hteli smo, izmedju ostalog, da pitamo: da li su i zašto su GIM, firme Slobodana Tešića i arapska kompanija Internešen golden grupa, koje valjevskoj fabrici,na ime isporučene robe, duguju više od sedam miliona evra, povlašćeni kupci mina I granata. Zatim,da li je tačno da su dugovi I gubici Krušika dostigli više desetina miliona evra(pominje se I svih 100 miliona evra), te da li je tačno da je u Krušiku prekobrojno više stotina radnika, kao i zašto fabrika radi tek sa deset do 20 odsto kapaciteta.
Piše: Zoran Radovanović