Saopštenja kragujevačkih naprednjaka: Nek je živ preCednik i svako kuj ga glasa

Kao u naslovu, glasi šaljivi komentar na našoj fejsbuk stranici ispod saopštenja Gradskog odbora Srpske napredne stranke u kome se, po ko zna koji put u poslednjih par meseci daje podrška predsedniku države Aleksandru Vučiću.

A kragujevački naprednjaci, „na čelu sa članom Predsedništva i poverenikom Nikolom Dašićem„, što se uvek naglašava, podržavaju Aleksandra Vučića raznim povodima: zbog pisanja „Đilasovih medija“, izjava opozicionih lidera, nekada iz razloga njima znanim… Ali gotovo uvek na gomili skupljenim rečima kojima se veličaju nadnaravni napori lika, dela i pregalačkog rada šefa države.

Za dopisnika Danasa iz Kragujevca Zorana Mišića u pitanju je klasično šlihtanje („Mene ako se sete na Dan bezbednosti, sete se”). Pokušaj odbrane lika i dela, uma i tela, misli i zamisli, vizije i koalizije Aleksandra Vučića (ako to njemu uopšte i teba), podrška svakom, ma i najmanjem koračiću (ma, ni to mu ne treba) njegovom smelom maršu na stranice svetske (domaću je valjda već ispisao) istorije? Ma, jok. To je više ono klasično šlihtanje, toliko poznato na ovim prostorima, ocenjuje Mišić.

• Da nije žalosno, bilo bi smešno, a ovako kako je, u najmanju ruku je glupo. Ali, glupost ne može i ne sme biti opravdanje za ovakvu vrstu javnog samoponižavanja ljudi koji pretenduju da vode grad poput Kragujevca, makar ih nepristajanje na takve sinhronizovane i organizovane akcije podrške koštale i funkcionerske fotelje, kaže za Glas Šumadije kragujevački novinar Branko Vučković.

On ističe da takvi  „izlivi ljubavi prema voljenom vođi i postrojavanje u prve redove  odbrane njegovog  lika i dela“,  više liče  na saniranje štete nanete skandaloznim  upravljanjem, renoviranjem gradske Tržnice, pokušajem skraćivanja Velikog školskog časa i brojnim drugim promašajima koji su ozbiljno uticali na pad rejtinga  SNS, što su pokazali i rezultati proteklih izbora.

• Posebno su mi simptomatična ta mirišljava sentvalentinovska pisma overena crvenim  ružom i učestala oko Svetog Trifuna, zaštitnika vinograda i vinara upućena  najpoznatijem srpskom „enologu koji vino toči iz dekantera“ (lični poklon Donalda Trampa nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma) i odlučuje da li će zbog  rodne ravnopravnosti Kragujevac prvi put u istoriji  dobiti  gradonačelnicu, ili će o kandidatu odlučiti njegovo obrazovanje (intelektualci su nužno zlo) ili nečije junaštvo u osudi mrske opozicije, (svaki član Gradskog odbora može biti gradonačelnik Kragujevca).

Vučković kaže da sluti da bi uprkos empatičnih izliva zabrinutosti za njegovo zdravlje i bezbednost, i osude mrskih i podmuklih napada „šolak-đilasovske“ izdajničke, stranoplaćenićke opozicije i dušmanske Evrope i Amerike, odluke predsednika mogle biti vrlo iznenađujuće.

Mišića, pak, sve češća saopštenja Gradskog odbora SNS-a najviše podsećaju na stihove iz kultnog filma „Sok od šljiva”, socrealistički napev – „Lična karta našeg kombinata od samog je čelika jača”, neumrlog Iliju Čvorovića i legendarnog Batu Stojkovića i „Mene ako se sete na Dan bezbednosti, sete se”.

Naravno tu je i sindrom „svevazdaprisutnog” na ovim prostorima i „Pera, Pera pisar iz Administrativnog odeljenja” iz večne Nušićeve „Gospođe Ministarke”.

• Šta se njima konkretno postiže? Uglavnom – ništa. Ama, baš. Svi koji se bave medijima pouzdano znaju da stranačka saopšenja, ne samo SNS-a već sva, nemaju nikakvu čitanost (da, da, jeste, tako je i opozciona takođe). Ama, baš nikakvu. Njih, da se ne lažemo – ne čitaju ni oni koji su ih sastavili (da ne zloupotrebim izraz – napisali), smatra Mišić.

Po njemu, u toj su kategorij i, najčešće –  predponoćna (onako, dramatično, a?) saopštenja kragujevačkog SNS-a.

• Iako je reč o gradskom ogranku vladajuće stranke, mahom, po pravilu nemaju nikakve veze sa lokalnom politikom a tematikom još i manje (čast izuzecima rasprave oko izdavanja skupštinske sale ili reagovanja provodom „gostovanja” ProGlasa ili Srbije protiv nasilja). Ona su hipotetička, ničim izazvana, neka „visoka politika” koja u svakom smislu nadrasta sfere interesovanja lokalnih vlasti čija je (ili bi makar trebalo da bude) ingerencija i kompetencija komunalna tematika-problematika i svakodnevni, životni problemi (su)građana.

Mišić podseća da se lokalni SNS u doba Radomira Nikolića nije oglašavao nikako, pa ni saopštenjima. Kao i da se prvo tako pojavilo pre nešto malo jače od dve godine (predantno beležimo) – 20. decembra 2021. godine kada su lokalni „naprednjaci” podelili svoje razmišljanje o profesionalnoj, ličnoj i životnoj karijere reditelja Gorana Markovića, sa javnošću i medijima, po prvi put se uklopivši u opštu harangu svoje stranke „na bilo koju temu”.

• Od tada ih je bilo, s mene pa na uštap a u poslednje vreme su baš učestala. Čemu ta reagovanja na bilo kakvo pominjanje imena „najvećeg sina našeg naroda bez narodnosti” (ne, nije Tito) u bilo kom o od medija? Da li mora promptno da se regauje od Subotice do Surdulice na sve te: Davose, Bravose, gnjavose, udavose, EU-e, UN-ove, armije, armade, tablice, diklajmere, blokade, rokade…?

Utisak građanske aktivistkinje Bojane Vlajović Savić je da se kragujevački naprednjaci saopštenjima koja objavljuju uopšte ne obraćaju javnosti, već da ta njihova pisanija služe isključivo kako bi oni svom jedinom i neprikosnovenom lideru neprestano dokazivali svoju pravovernost, privrženost i divljenje.

• Mislim da na taj način pokušavaju da izgrade bolju poziciju u stranačkoj hijerarhiji i da se umilostive vođi koji, svedoci smo, često i nije bio previše blagonaklon prema njima, pa ih je u više navrata javno kritikovao i ovde u Kragujevcu. Verujem da u toj stranci vode vrlo preciznu evidenciju o tome ko se, kada i na koji način oglasio i sa koliko je žustrine stao u odbranu lika i dela predsednika Vučića i članova njegove porodice (pošto je to zapravo i najčešći povod zbog kog kragujevački odbor SNS-a objavljuje saopštenja). Već smo videli da predsednik zna i ne libi se da javno komentariše šta, na primer, neki voditelj RTS lajkuje na društvenim mrežama, pa sam sigurna da se pomno prate i aktivnosti stranačkih odbora po Srbiji, kaže Vlajović Savić.

Da je i pravi „tajming“ ono što se ceni u stranci  i da nema odmora (dok traje obnova😊) pokazuje i poslednje saopštenje koje se pojavilo u petak, kasno uveče, smatra Bojana Vlajović Savić.

• Reakcija kragujevačkih naprednjaka je zapravo sam parafraziranje izjave koju je nešto ranije predsednik Vučić dao Televiziji Pink, a povodom predloga za unapređenje izbornih uslova koje su izneli predstavnici inicijative Proglas. Zahtev da u nazivu liste ne sme biti ime onoga ko nije kandidat na izborima izgleda je najproblematičnije za naprednjake. A poslednji izbori su pokazali da je kampanjom apsolutno dominirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i da je, kako je saopštila Crta, čak 60 odsto građana verovalo da je on kandidat, što predstavlja obmanu birača.

Za Bojanu Vlajović Savić je razumljivo zašto bi kragujevački naprednjaci na lokalne izbore radije pod Vučićevim, nego pod imenom nekog od gradskih funkcionera i sa sopstevnim rezultatima.

• Ali je zaista neshvatljiva smelost i lakoća kojom vređaju i omalovažavaju predstavnike inicijative Proglas- akademike, profesore, glumce, sudije, novinare i druge nestranačke ličnosti, prepoznatljive u javnosti upravo po svom profesionalnom radu i dostignućima, zaključuje Vlajović Savić.

A možda, nije čak ni to. Po Mišiću, „gluposti je teško dati konkretan, logičan smisao“.

• Bilo kako bilo, daleko od toga da su učestala predponoćna SNS saopštenja nešto najzačudnije što smo videli za vakta Aleksandra Vučića i „naprednjaka”. Ma, kakvi. A, tek ćemo, vizionarski zaključuje dopisnik Danasa iz Kragujevca.

Fotografija: FB Nikola Dašić