Kao što ovoliko nasilje koje danas svedočimo svuda nije nastalo dekretom, tako je potrebno vreme i da se prevaziđe. Setimo se, samo, devedesetih godina kada su deca nosila kašikare u školu. Mi smo narod koji je izmrcvaren: bili smo u ratovima, pod sankcijama… Pa smo tražili sebe i sada imamo ovu vlast, koja svojim ponašanjem propagira veliki količinu agresivnosti. Ako se tome dodaju i svetski trendovi, potrebno je dosta vremena. Mi kao odgovorne generacije danas bi trebalo da sadimo stabla ispod čije će hladovine sedeti neki drugi ljudi, rekla je Snda Rašković Ivić u emisiji Ponedeljkom u podne Glasa Šumadije.
Imali smo na televiziji sa nacionalnom frekvencijom drogiranje uživo.
I svi mogući tabloidi su to preneli. S jedne strane borimo se protiv tog užasnog zla, nigde u Evropi droga nije tako jeftina kao kod nas. Uz tu nisku cenu svih mogućih cena narkotika, imamo u rijaliti programu prenos uživo drogiranja.
Vlasnik te televizije hvali se visokom gledanošću tog programa.
Ljudi gledaju nešto što je senzacionalno. A ta vrsta senzacionalizma je maligna, opasna. Taj program udara na najniže žice, najniže nagone, opačine, koje svako od nas ima ali nastoji, što vaspitanjem, načinom ponašanja, razmišljanja, sublimacijom, da prevaziđe.
S druge strane institucije nisu reagovale ni na napade na profesora Danijela Sinanija, koji su se pre svega odnosili na njegovu nacionalnu pripadnost i prezime, a stizale su sa televizija koje koriste nacionalnu frekvenciju.
Tu je trebalo da reaguje više institucija sistema. Pre svega, trebalo da reaguje REM, koji se, izgleda, oglasi samo kada se Vesiću smanji ton. Tim napadima se crta meta na čelo čoveku koji nije Srbin, ali se usudio da izrazi drugačije mišljenje i da, u konkretnom slučaju da podršku studentima u Rektoratu (studenti koji su blokirali Rektorat BU, prim. GŠ). I tu bi moralo da reaguje Tužilaštvo. U 21. veku, u zemlji koja želi u Evropsku uniju, proziva se i poziva na linč čovek koji nije Srbin. A različitost i pravo na različitost vere i nacije je Kopenhagenski kriterijum koji je trebalo odavno da ispunimo i da se o tome više ne razgovara.
Utisak je da je ljudima svejedno. Zašto je to tako?
I ja imam taj osećaj. Postoji velika količina prostakluka, lažnih, senzacionalističkih vesti. Ljudi su se navikli. A to nije odlika demokratije. Jer, u demokratiji imate pravo na različito mišljenje, ali i obavezu poštovanja i pristojnog ponašanja.
Jednom ste, na pitanje da ocenite vlast Aleksandra Vučića, rekli, otprilike, da to za vas nije političko, već medicinsko pitanje. Nakon sedam godina vlasti Srpske napredne stranke, da li ste promenili stav?
Danas sam uverenija nego onda u ono što sam rekla. Ima jako puno patologije u načinu vladanja. Na velika vrata ušao je kult ličnosti, gospodin Vučić vlada na problematičan način, neguje visok stepen narcizma i oko sebe ima te male narcise, koji ga bodre. Imamo sindrom pobednika bez takmaca. Kao da imate mačevaoca, koji se kostimira mačevalačko odelo i imitira pokrete kao da se mačuje, a ovi iz njegove okoline viču – bravo! Sve do 10:0, a nigde protivnika. I to je jako opasno. Lažni problemi, lažni uspesi… I to je suština narcizma – da se jedan čovek izdigne, da se obožava … Što je nezdravo i kontraproduktivno za moderno evropsko društvo 21. veka.
Kakvi su odnosi između partija, članica Saveza za Srbiju? Funkcionerka Dveri Marija Janjušević izjavila je da – vlast svađa opoziciju.
Tačno je da vlast svađa opoziciju u traži razlike među nama. Određene stvari nas zaista razlikuju. Mišljenje o gej paradi je različito, a na tome se insistira. Mi smo se dogovorili da nećemo insistirati na onome što nas razlikuje, već na svemu onome što nas spaja. U vreme kada se formirao Savez za Srbiju je objavio 30 tačaka koje nas spajaju i na tome radimo. A to je pitanje ekonomije, Kosova, odlaska mladih, demografije, dostupnosti medicinske pomoći, obrazovanja… I to čini život građana: koliko ćete plaćati grejanje, dokle će nam biti država, da li će nam deca otići… To se tiče svakodnevnog života.
Sve partije, članice Saveza za Srbiju, u ovom trenutku su čvrsto na stanovištu da će bojkotovati izbore.
Poštujemo to što je Evropski parlament zainteresovan za događaje u Srbiji. I dolazak evropskih parlamentaraca je velika pobeda opozicije. Podsetimo da je pre sedam-osam meseci Aleksandar Vučić rekao da neće ispuniti ni jedan uslov, niti razgovarati, i da dođe pet miliona. A danas Srpska napredna stranka razgovara sa opozicijom, umešao se Evropski parlament. Videli smo kritike Evropskog parlamenta i kada je reč o vladavini prava i slobodi medija. Mi ćemo, svakako, raditi na poboljšanju uslova za fer izbore. Jer, mi danas sadimo drveće ispod čije hladovine generacije. Jer, i ako ne radimo nešto za mart-april, radimo za buduće generacije. I u tome je naša pobeda.
Može li bilo šta da se promeni, pa da opozicija okupljena u Savezu za Srbiju učestvuje na izborima koji bi trebalo da se održe na proleće naredne godine.
Ako se ispune sva 42 zahteva i ako vidimo da su sprovedeni na terenu, izaći ćemo na izbore. U ovom trenutku to je naučna fantastika.
