Sada kada se korona već polako zaboravlja, (pitanje je da li bi trebalo) da podsetimo čitaoce „Glasa Šumadije” da je kragujevački Zavod za hitnu medicinsku pomoć među prvima reagovao kada je pandemija KOVID-19 u pitanju. Njihove terenske ekipe su bile spremne i opremljene a, takođe su imali osmišljene i sprovedene mere zaštite i prevencije još pre pojavljivanja zaraze na našim prostorima. Kada je naš portal objavljivao pre skoro tri meseca fotografije timova i vozila ZHMP potpuno opremljene i prilagođene radu u vanrednim okolnostima, mnogima je to tada delovalo „nadrealno” (i nerealno) i „futuristički”… Ali, situacija se ubrzo promenila a kragujevačka Hitna pomoć ju je dočekala potpuno spremna i opremljena.
Po rečima našeg prvog sagovornika iz ZHMP Kragujevac doktora Aleksandra Raškovića, specijaliste urgentne medicine njihovi „alarmi” su bili upaljeni znatno ranije pre „stizanja korone” kod nas, a kamoli proglašenja vanrednog stanja.
- Te, prve alarme smo „uključili” osluškujući vesti preko medija i sredstava javnog informisanja. Već smo na poslu vodili neformalne razgovore, ma koliko da se nekom činilo da je „Kina daleko”. Ipak, „pratili smo”, prvo „zatvaranje samog Vuhana”, potom čitave provincije, a kada smo sagledali razmere epidemioloških prevencija i protivmera u samoj Kini polako su nam bivale jasnije razmere epidemije. Kada je kovid počeo da se „javlja” u Italiji koja je nama poprilično blizu već smo to shvatili kao jasan signal da se pripremamo za rad u uslovima epidemije, kaže doktor Rašković.
Prvi slučaj u Srbiji je registrovan 6. marta.
- Iako nismo imali nikakvih zvaničnih dopisa i saopštenja mi smo već uveliko bili reagovali. Kod nas se već se okupio Stručni savet i razmatrali smo kako da se pripremimo i šta da radimo. Prikupljali smo sve informacije i osmišljavali šta nam je sve neophodno od zaštitnih sredstava da funkcionišemo u uslovima epidemije. Veliku stručnu i savetodavnu pomoć smo imali od Instituta za zaštitu javnog zdravlja gde smo koristeći službene kanale (ali i privatna poznanstva) maksimalno iskoristili njihova saznanja da bi se što bolje informisali i pripremili za koronu, nastavlja on i dodaje da su zbog prirode njihovog posla: nespecifične kliničke slike, terenskog rada, nemogućnost potvrđivanja (da li ili ne) dijagnoze na samom terenu… odmah postavili „mere” zaštite i informisali kompletno ljudstvo radi prevencije kako bi se zaštitili i oni sami i pacijenti.
Na svaki teren „kao na koronu”
- Suština priče je da smo mi u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć „postavili” premisu – svaki teren „idemo na koronu”… Da bi u korenu sasekli ono što je najopasnije „polu i dezinformacije” u okviru smena smo održali jasnu i nedvosmislenu edukaciju svih zaposlenih o važnosti i vrstama protiv epidemijskih mera u svrhu sprečavanja širenja zaraze, što je pomoglo da zaposleni u našoj ustanovi relativno lako i besprekorno prihvate poštovanje svih preporučenih i obaveznih mera. To je do današnjeg dana rezultiralo sa NULA pozitivnih i obolelih od korona virusa u našoj sredini, ističe, ne bez ponosa doktor Rašković.
Vanredno stanje je uvedeno 16. marta.
- Do tada je već naš Zavod iz sopstvenih sredstava i sredstava donacije uspeo da nabavi sva moguća sredstva zaštite za bezbedan rad, makar na početku i za kraći vremenski period jer niko od nas nije mogao da predvidi koliko će ovo da traje: zaštitne maske, rukavice, skafandere za jednokratnu upotrebu, kaljače, zaštitne kape, nepromočive mantile i pantalone, dezinfekciona sredstva poput asepsola, alkohola, pa čak i „domestosa”.., nabraja on.
Po proglašenju vanrednog stanja metodologija rada Zavoda za hitnu medicinsku pomoć je već bila uveliko izmenjena i potpuno prilagođena novonastaloj situaciji i uslovima.
- Počevši od samog prijema pacijenata u ambulantnom delu, koji je podrazumevao kontrolu temperature pre ulaska u objekat i kraći epidemiološki upitnik što je bila trijaža po kojoj smo potencijalno obolele odmah upućivali kod dežurnih epidemiologa. Uvedena je obavezna dezinfekciju ruku ali i obuće pre ulaska u ustanovu, obezbešene maske, rukavice i kaljače za pacijente. Pratnja ukoliko nije bila potrebna, ostajala je ispred, a samo je pacijent ulazio u čekaonicu. Ukoliko bi pacijent imao temperaturu za tu svrhu smo osmislili i organizovali prostor za izolaciju kod samog ulaza u kome se vrše pregledi. Ona je kompletno opremljena i napravljena isključivo i samo za tu svrhu. I u pedijatrijskom odseku postoji posebna prostorija u kojoj zbrinjavamo decu sa povišenom temperaturom. Posle svakog pregleda dezinfikuju se kompletno,a posle noćne smene prostorije, oprema, i uniforme se izlažu UV zracima, priča doktor Rašković, ponovo napominjući da je za svaki slučaj koji je bio „sumnjiv” ili sa nejasnom kliničkom slikom odmah konsultovana klinika za infektivne bolesti u našem Kliničkom centru ili dežurni epidemiolog u Institutu za javno zdravlje.
U jednom trenutku imali su improvizovanu spoljnu abulantu, a i sada koriste medicinski kontejner, donaciju Evropske unije.
Bile su i ostale obavezne mere zaštite svih zaposlenih u ambulantnom delu.
- One podrazumevaju po preporukama Ministarstva odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu (LZO), a sam Dispečerski centar je od samog početka pretrpeo značajne organizaciono tehničke izmene. Naravno, metodologija prijema poziva je ostala ista s tim da je u ulazak u Dispečerski centar bio najstrože zabranjen svim zaposlenima a kamoli nezaposlenima. Terenski izveštaji predavali su se u elektronskoj formi i takođe elektronskim putem su zavođeni u protokole terenskih intervencija i u tom segmentu rada svi su poštovali propisane mere lične zaštite, nabraja on samo deo njihovih preventivnih aktivnosti koje su sačuvale ZHMP.
Hronični bolesnici shvatali ozbiljnost situacije
Na svaka četiri sata u kragujevačkoj Hitnoj pomoći kompletno je obavljana dezinfekcija podova, radnih površina i prostorija.
Naravno, najveće izmene u radu su bile kod delovanja terenskih operativnih timova.
- Podrazumeva se da na takvom mestu svi ljudi imaju obavezne rukavice, maske, naočare i vizire. Članovi naših ekipa su nosili na terene potpuno nepropusna odela za sve nepotvrđene slučajeve, kompletno gumirana koja su se dezinfikovala nakon svake terenske intervencije rastvorom hlora, ističe naš sagovornik.
Podrazumeva se i dezinfekcija kompletnog vozila posle svake intervencije.
- Pranje vozila vršimo na temperaturi od 80 stepeni sa visokim pritiskom pomoću uređaja koji smo još pre početka pandemije nabavili iz sopstvenih sredstava. Naravno posle takvog pranja obavezna je negova dezinfekcija i pravilna dispozicija (odlaganje) svog otpadnog, infektivnog sadržaja u skladu sa zakonskim odredbama, pojašnjava doktor Rašković.
U slučajevima potvrđene korona infekcije njihovi timovi na terenu su nosili specijalne skafandere, dodatno obezbeđivanje zaštite disajnih puteva (specijalne, „jače” FMP maske) i vizire.
- Prevoz takvih pacijenata obavezno je bio kontrolisan od strane Dispečerskog centra. Transport obolelih je bio ugovoren u određeno vreme i dogovoren u koju određenu ustanovu će se vršiti bilo da je reč o Infektivnoj klinici, Respiratornom centru ili Grudnom odeljenje, kaže on.
U pauzi između terena njihovi timovi više nisu mogli da sede u društvenoj prostoriji već kao ekipe u celosti: vozač, tehničar, lekar su boravili u za to posebno određenim prostorijama bez ikakvog mešanja ili samo sa minimalnim neophodnim kontaktom sa drugim zaposlenima.
Po njemu došlo je do značajne redukcije redovnih terena.
- To se desilo iz prostog razloga što su i pacijenti zabrinuti za sopstvenu bezbednost poštovali preporuke, pa i hronični bolesnici poput astmatičara i onih, na primer sa visokim pritiskom su se trudili da izbegavaju sve dodatne i neproverene kontakte, što je ispravno. Mnogo stvari smo rešavali savetima preko telefona poštujući preporuke Ministarstva i naše standardne protokole koje radimo za prijem poziva, navodi on dodajući da je njihov Dispečerski centar tokom vanrednog stanja primao više poziva ljudi koji su imali anksiozne reakcije, bili u napetim stanjima ili jednostavno tražili psihološku potporu… sa čim su se takođe uspešno izborili. Stariji pacijenti su im se u početku obraćali i da bi dobili neke druge informacije, vezane za nabavku lekova, hrane, dolaska do lekara i slično.
Pomagali i oni a i njih pomagali drugi
- U svako doba dana i noći imali smo na raspolaganju i sve resurse ljudske, materijalne i tehničke Sektora za vanredne situacije, bilo da su u pitanju vatrogasci ili ljudi iz MUP-a koje smo pak mi u početku ispomagali određenim zaštitnim sredstvima do stabilizacije njihovih „linija snabdevanja”, podseća on.
Na njegovu priču se nadovezuje i njegova koleginica doktorka Gordana Đokić, v.d. direktora ZHMP Kragujevac koja ističe da je tokom pandemije ustanova ostvarila još veći stepen saradnje sa svim institucijama i organizacijama u Gradu: Energetikom, Elektrodistribucijom, JKP Kragujevac, Upravom i odeljenjem za vanredne situacije, Vojskom, Policijskom upravom, Institutom za javno zdravlje, KC Kragujevac, Domom zdravlja, Lekarskom komorom, Crvenim krstom Kragujevac, Centrom za socijalni rad, Centrom Kneginja Ljubica, Prihvatilištom za beskućnike…
- Članovi kriznog štaba na čelu sa gradonačelnikom, bili su 24 sata dostupni kako bi se problemi rešavali u najbržem mogućem roku. Izlazili smo u susret jedni drugima, i rešavali probleme skoro u istom satu. S naše strane pomoć je bila što smo deo opreme skafandera, maski, zaštitnih naočara, sredstava za higijenu, mogli da ustupimo kao prvu pomoć dok se snabdevanje nije organizovalo na drugi način, zbrinemo građane u stanju socijalne potrebe, obavimo prevoz pacijenata prema uputima Respiratornog i Kliničkog centra, ističe ona.
Po obustavljanju gradskog saobraćaja putničko sanitetsko vozilo i službeni auto stavljeni su na raspolaganje njihovim radnicima.
- Dva vozača su zaposlene vozili i odvozili do posla i nazad do kuće kako bi se smanjio rizik dolaženja u kontakt i mogućnost zaraze i našim ljudima omogućio olakšan i siguran dolazak na radno mesto i odlazak sa njega, kaže doktorka Đokić.
Oboje naših sagovornika naglašavaju i podsećaju da su veoma bitna stvar u prvom naletu epidemije i pribavljanju opreme bili lični kontakti. Takođe ne zaboravljaju pomoć naših sugrađana.
- Ta pomoć i donacije privrednika svih profila, mnogih pojedinaca od kojih je većina želela da ostane anonimna su bili od neizmerne važnosti, smatraju njih dvoje ispred svog kolektiva.
Oni im se zahvaljuju i ovom prilikom a biće to urađeno i zvanično sa zahvalnicama kada se za to steknu uslovi.
- Tokom najtežih trenutaka u vanrednom stanju neverovatno je koliko su ljudi bili zahvalni i solidarni. Dešavalo nam se da naručimo hranu ali nam se onda „filmskom brzinom” naniže još tri-četiri terena ali su nas ljudi uvek sačekali i posle više od tri sata sa toplom ili nanovo pripremljenim obrocima, ne zaboravlja ovakve gestove doktor Rašković.
Kako on kaže ljudi koji su nekada bili njihovi pacijenti a sa kojima su ostvarili prisni ljudski kontakt sami su nudili pomoć i donacije bilo da su u pitanju paketi vode i sokova, voće, rolne papirnih ubrusa, rukavice, sredstva za dezinfekciju…
- Pekara „Jevtić” je dežurnim policajcima, vatrogascima i nama donirala pecivo svaki dan jer su znali da u toku zabrane kretanja i policijskih časova u popodnevnim i noćnim satima nemamo gde da kupimo hranu pošto je sve zatvoreno… Gladan si, radiš satima a nemaš nigde ništa da kupiš, podseća on.
„Dobrobit” i pouke iz Doba korone
Po doktoru Raškoviću, ako se tako može reći postoji i „dobrobit pandemije korone”.
- Ona je ta što smo izuzetno uspešno sarađivali sa neurologijom i koronarnom jedinicom jer smo započete projekte „stemi i strouk mreže” uspešno realizovali i slanjem podataka i slika mobilnim putem GSM mrežom smanjili vremenski period do početka definitivnog lečenja kritičnih (neuroloških i kardioloških) pacijenata, zaključuje on.
Direktorka ustanove doktorka Đokić za kraj želi da istakne:
- Zaposleni u ZHMP Kragujevac su pokazali visok stepen odgovornosti, solidarnosti i spremnosti da učine i više nego što se od njih očekivalo za vreme vanrednog stanja. Činjenica da nema obolelih među našim radnicima kao i članovima njihovih užih porodica, a da su svi oni bili angažovani na svojim radnim zadacima kao i da su svi pacijenti bili blagovremeno i adekvatno zbrinuti je naš najveći uspeh, završava ona ne propuštajući da naglasi da se o kragujevačkoj „Hitnoj” na svim nivoima kao i u svim medijima govorilo pohvalno.
Naravno, iskusno, po doktorki Đokić iz svega ovog što se desilo treba izvući pouke kako bi se sledeći put (ako do slične situacije dođe) još bolje i još brže organizovali i reagovali.