Doba korone „pojelo” je još jednu, okruglu godišnjicu. Bez ikakve proslave, a i kako bi, prošlog meseca je „palo” tačno 20 godina postojanja i rada Službe kućnog lečenja i zdravstvene nege Doma zdravlja Kragujevac.
Služba je formirana u julu 2000. godine, nalazi se u okviru Ambulante broj dva u Palilulama i u njoj radi šest lekara dvadeset i dvoje medicinskih tehničara i sestara.
– Po rasporedu radimo u dve smene od sedam do 20 časova, svih sedam dana u nedelji svakog dana u godini. Imamo povećan obim posla od marta meseca jer su bolnički kapaciteti popunjeni obolelima od kovida i usmereni na lečenje pacijenta od od ove bolesti pogotovo u ova dva pika epidemije koja je zadesila ne samo nas već i čitav svet, kaže doktorka Radmila Obradović, načelnica Službe kućnog lečenja i zdravstvene nege.
Ostale bolesti ipak „ne stoje” već se i one šire i razvijaju.
– Dolazi do pogoršanja i akutizacije hroničnih stanja, akutnih problema sa bolestima, traumatologije… i sve se to sada kraće „radi” u bolnici a duže se leči u kućnim uslovima. Mnoge usluge koje su pacijentima pružane u Kliničkom centru su prebačene na nas poput previjanja hroničnih rana, zamene katetera…, nastavlja ona.
Ovo ilustrujuje činjenicom da su prošle godine imali 40.000 poseta ukupno a, ove, već do sredine avgusta obavili su oko šest i po hiljada poseta lekara na terenu i preko 30 hiljada izlazaka na teren samo tehničara bez lekara.
Pandemiju korone dočekali su spremni i od samog početka marta uveli princip da je svaki odlazak u kuću pacijenta „potencijalni izvor zaraze” i u skladu sa tim se već šest meseci ponašaju.
A, svaki pacijent znači novi par rukavica (ponekad zbog složenosti intervencija i više pari na jednom terenu) često u skafanderima a obavezno u nekoj od varijanti zaštitne opreme: maske, kape, rukavice, naočare ili viziri, kaljače i mantili… Posle svakog terena sve se to po propisima skida, odlaže i pakuje u „žute kese” za infektivni otpad.
– Mi nosimo maske i tražimo da pacijent kod koga idemo kao i oni koji vode brigu o njemu ih takođe obavezno nose. Štitimo njih od sebe i sebe od njih, jer ko će sutra da pruža zaštitu pacijentima ako se svi razbolimo. Dezinfikujemo se i presvlačimo u novu zaštitnu opremu. Nekada je to bukvalno na ulici ili u dvorištima pacijenta, zavisi i da li smo u gradu iili selu. Već smo navikli da nam se ljudi čude i gledaju nas „kao u pozorištu” ali u principu većina nas pozdravlja jer znaju sa čime se surećemo, ističe Radmila Obradović, napominjući da im sledi i obavezno presvlačenje i dezinfekcija i pre ulaska u prostorije službe po povratku sa terena.
Konačno izašli iz „jugića”
Sem opreme za rad i vozila posle svakog terena dezinfikuju svakodnevno i podove u samoj Službi i sve prostorije. Što se auto parka tiče do nedavno su imali samo tri „punta” i dva „juga”. Vozni park pojačan je pre dve godine za četiri nove fijat „pande” a za vreme epidemije Dom zdravlja je uz pomoć Skupštine grada obezbedio Službi kućnog lečenja i dve nove dačije „sandero”. Očekuju još i bar jedno terensko vozilo koje bi trebalo da (pri)stigne ovih dana.
– Do skora su nam vozila više bila kod majstora nego po terenima, tvrdi doktorka Obradović, prepričavajući anegdota kada im je sin jedne pacijentkinje u Erdogliji nedavno rekao: „Konačno da ne vozite više one ’jugiće’”.
Po njoj, sreća da je prethodna zima bila blaga jer imaju samo jednu ladu „nivu” koja može da im possluži kada su loši vremenski uslovi pogotovo kada pada sneg a oni se zapute na terene u nepristupačnim ulicama ili selima. Njihovih 13 vozila su svakoga dana na terenima u obe smene od jutra do mraka a samo jedna ekipa u toku smene „zna” da pređe i više od 100 kilometara.
– U vreme epidemije, kada se očekuje samo zaštitna oprema i osnovna sredstva za rad imali smo sreće da je grad prepoznao naše potrebe i obezbedio nam nova vozila, iskrena je naša sagovornica.
Mnogi i ne znaju da su njihovi tehničari istovremeno i vozači.
– Oni ne samo da izlaze na terene, daju terapije, obučavaju kako da oboleli zamene kolostome, urostome…, podučavaju kako se previjaju hronične rane, daje insulin…, vode računa o bezbednosti pacijenta i svojoj već i brinu o vozilima i njihovoj tehničkoj ispravnosti i voznom stanju. Oni su vozači, mehaničari, vulkanizeri, peru ta vozila i održavaju ih, ne libi se doktorka Obradović da kao neposredni rukovodilac pohvali svoje ljudstvo, indiskretno dodajući da su veoma često njihove ekipe na terenu još i „psiholozi” i „zamena za članove porodice”.
Tehničari heroji i bez pandemije
– Naši tehničari su stvarno heroji i to u svim vremenima ne samo u doba epidemije. Retke su neprijatne situacije na terenu, mada ih ima – niko nije savršen, ističe ona ne bez ponosa da su do sada radili „bez pritužbi kod zaštitnika prava pacijenata”.
A kada stignu sa terena tu se nihov radni dan ne završava. Sledi administracija (veoma komplikovana i koja oduzima dosta vremena) jer sve upisuju, uvode u protokole, unose u računarske baze podataka.
– Mnogi ne razumeju naš sistem rada jer mi nismo Hitna pomoć. Korisnicima naših usluga ne možemo da objasnimo da mi ne delujemo po pozivu i poput Hitne pomoći „sad i odmah”, za tri minuta… Mi smo kao služba samo produžena ruka opšte medicine i na terene odlazimo i primamo ih po uputu i nalogu izabranog lekara. Naravno oboleli od malignih bolesti imaju mogućnost da nas pozovu ali i oni znaju da mi ne možemo da izađemo smesta. Naš izlazak je u roku od 24 sata a dnevni raspored pravimo po prioritetima, pojašnjava on.
Služba na čijem je čelu usluge pružaja svim nepokretnim i slabo pokretnim pacijentima koji nisu u mogućnosti da odu kod svog izabranog lekara zbog svoje bolesti, nepokretnosti ili starosti.
– Takođe, usluge pružamo i mlađim pacijentima koje zbog trenutnog zdravstvenog stanja na određeno vreme imaju potrebe za lečenje u kućnim uslovima, kao posle teških operacija. Paleta naših pacijenata je široka. Odlazimo i kod svih pacijenata u terminalnim fazama. To nisu samo maligne već i kardiovaskularne bolesti, demencija, psihijatrijska stanja i svih akutnih koji zahtevaju mirovanje u određenom periodu, navodi naša sagovornica dodajući da su se ovih meseci (su)sretali i sa kovid pozitivnim pacijentima. Njih su slali na bolničko lečenje, i pratili (jer se uvek interesuju za svoje pacijente) i na žalost bilo je i loših ishoda.
Nisu Hitna pomoć – rade po nalogu lekara
– U vreme početka epidemije kada je bilo vanredno stanje i ograničeno kretanje vremenski i po godinama (stariji od 65 godina nisu mogli da napuštaju svoje domove) dali smo i tu mogućnost da nas kontaktiraju svi koji nisu mogli da dođu do svog izabranog lekara. Uveli smo stalna dežurstva pored telefona i tako dali olakšicu Kragujevčanima da ne moraju da brinu kako će do usluga zdravstvenih radnika, podseća doktorka Obradović kao i da su se po okončanju vanrednog stanja „vratili” na standardni način rada – po nalogu izabranog lekara za sve osim za one koji boluju od malignih bolesti.
– Nismo svemogući. Nismo bolnica ili Klinički centar ali se trudimo da im maksimalno poognemo u okviru naših mogućnosti. Iz iskustva znamo da i to naše „malo” što im svakodnevno pružamo pacijentima znači mnogo, zaklučuje ona po srdačnom prijemu od strane pacijenata i članova njihovih porodica kada izađu na teren.
Da je rad ove službe poprilično skrajnut od očiju javnosti (i u pandemiji i van nje) slaže se i Nataša Mijović, glavna medicinska setstra Službe kućnog lečenja i zdravstvene nege. Ova viša medicinska sestra na terenima je provela punih 13 godina a od prošlog novembra je na mestu glavne sestre. Priznajemo da je njena ideja bila da se konačno neko od medija „i njih seti”.
Po noj, pre svega Kućno lečenje čine ljudi od krvi i mesa, koji imaju svoje porodice kojima se svakoga dana vraćaju iako odlaze i kod COVID pozitivnih.
– To su ljudi koji dolaze na posao i nervozni, oneraspoloženi i sa svojim privatnim problemima ali sve to ostavljaju ispred Službe i na teren odlaze posvećeni pacijentima i svoj posao obavljaju krajnje profesionalno, pre svega ističe ona dodajući da se njihovi zaposleni pored svog posla svakodnevno bore sa kišom, suncem, snegom, voze automobile i u njima su svakog dana i na preko plus 40 i na zimskih 25 stepeni ispod nule.
Najteži posao u Domu zdravlja
I dok je načelnica Obradović hvali kako kao glavna sestra ima da obavi toliko papirologije, trebovanja, nabavki… pogotovo sada kada je akutno svakodnevno snabdevanje zaštitnom opremom…, ne propušta da naglasi kako i sestra Nataša uskače i na terene po potrebi.
– Mi i inače imamo uvek puno posla ali sada u pandemiji svi pacijenti sa teritorije Kragujevca koji su gravitirali ka kliničkom centru što se tiče previjanja, zamene katetera… su sada usmereni kod nas na opservacije. Ovo je najteži posao u Domu zdravlja, i ne tvrdim to iz ličnog ugla, nego realno. Jednostavno nije isto svakog dana raditi na terenu i „nositi glavu u torbi” a voziti i automobil. Naši zaposleni apsolutno sve rade sami i to, između ostalog, razlikuje ovaj posao od onog u ambulantama, ponavlja i ona reči svoje načelnice.
Oni imaju na terenima timove koje sačinjavaju lekar i tehničar ali su ovi drugi mnogo (barem 80 posto) češće sami.
– Veliki broj terena pokrivaju sami tehničari gde na licu mesta moraju da odluče i procene situaciju o vitalnoj ugroženosti pacijenata. Mnoge odluke su samo na njima i donose ih samostalno. Zato je ovo posao koji ne može da se radi rutinski, tvrdi Nataša Mijović.
Poštovanje se uzvraća poštovanjem
Oni imaju pacijente sa karcinomima i hronične kod kojih odlaze godinama ali…
– Nama se pacijenti iz dana u dan menjaju sa aspekata dijagnoza i tegoba koje imaju. Srećemo nove pacijente i ukućane. Stalno različite karaktere i temperamente, ulazimo svakodnevno u nove kuće… To je velika odgovornost, smatra ona, ponovo podsećajući da se njihov posao ne završava povratkom s aterena jer tek onda „kreće papirologija” sada dodatno uvećana i to baš.
A, sve to po mišljenju sestre Nataše Mijović ne bi bilo moguće da zaposleni u Službi kućnog lečenja nisu: vredni, pedantni, odgovorni i pre svega potpuno posvečeni svom poslu.
– Svi izuzetno lepo srađujemo među sobom i sa našim lekarima a drugačije ne bi ni moglo. Moj moto je: „poštovanje uzvraća poštovanje”, a na prvom mestu je da sav posao mora da se uradi, završava ona.
I, do sada im je to tokom ove dve decenije polazilo za rukom pa nema razloga da to ne bude i u trećoj.
Obavezno nošenje maski
Naše sagovornice iz Službe kućnog lečenja doktorka Radmila Obradović i glavna sestra Nataša Mijović naglašavaju da je mnogo napornije raditi u vreme pandemije jer vnredna situacija iziskuje veći oper, neprestano oblačenje i presvalačenje pre i polse svakog terena.
– Svaki potez može da bude velika greška što se tiče zaraze. Vodi se mnogo računa, kaže doktorka Obradović, napominjući da su do sada imali dva člana kolektiva obolela od ovida (zarazili se van radnih zadataka) dok su svi ostali u ustanovi zdravi.
Obe sagovornice podsećaju korisnike njihovih usluga da je sada tokom epidemije obavezno nošenje maski. Sem toga, u njihovom poslu se nije mnogo promenilo pa apeluju na pacijente i članove njihovih porodica da prilikom izlaska na teren ljudi iz Službe kućnog lečenja broj na kući bude jasno istaknut i obezbeđen prilaz kući, psi vezani i očišćene stazu od snega u zimkim uslovima. Takođe potrebno je obezbediti minimum higijene pacijenta i prostorije u kojima se obavlja pregled i daje terapija a obavezno je prisustvo i pomoć jednog člana porodice pacijenta prilikom pregleda i medicinskih intervencija. Korektno i civilizovano ponašanje pacijenata i rodbine prema medicinskom osoblju se valjda podrazumeva al’ da i to naglasimo kao i da je potrebna edukacija pacijenata i porodice u vezi sa aplikacijom insulina i niskomolekularnih heparinskih preparata (Fraksiparina, Kleksana…). Za sve ostalo pacijenti se mogu javiti na njihove telefone 323-140 i 501-151 ili u samoj Službi kućnog lečenja i zdravstvene nege na spratu Ambulante broj dva u Palilulama.
Zoran Mišić
Foto Arhiva Službe kućnog lečenja