SA PRVE LINIJE IZ ZAVODA „MALE PČELICE“

I dok se pandemija korone (barem se nadamo) polako bliži kraju sumiraju se rezultati borbe sa virusom. A neki su na svoje, ne bez razloga, izuzetno ponosni, poput kolektiva Zavoda za smeštaj odraslih iz Malih Pčelica na čelu sa njihovim rukovodiocem doktorom Vladicom Stanojevićem.

• Zašto je naš uspeh ovakav i ovoliki i treba ceo grad i država da budu ponosni na nas što sam ja rekao sto puta i ponoviću opet, zato što smo mi pre svih krenuli da sprovodimo mere predostrožnosti. Pre nego što su mere i proglašene, kaže doktor Stanojević koji je na čelu ove ustanove već sedam punih godina.

Vanredno stanje je u Srbiji proglašeno 15. marta a on je održao kolegijum sa radnicima u Zavodu nedelju dana ranije, 8. marta.

• Odmah sam svim zaposlenima predočio da ćemo „imati ogromnog neprijatelja” sa kojim ćemo „morati sami da se izborimo” jer nama tada još nikakav dopis ili dokument nije stigao ni od resornog ministarstva kao ni od države. A, mi kao Zavod smo najveća takva ustanova u Evropi jer imamo preko 900 korisnika i 300 zaposlenih na jednom mestu. Neki su mislili da preterujem ali sam ja smatrao da smo potencijalna „atomska bomba” ako korona „uđe” u našu ustanovu. Da je krenula epidemija u Zavodu, po meni bi u čitavoj Šumadiji, nastao masakr, i danas tvrdi on.

Odmah tog 8. marta pre svih zvaničnih obaveštenja o prevenciji su naručili 36 dezo barijera.

• Preko svojih veza i vezica, prijatelja i poznanika sam krenuo da naručujem i kupujem maske i rukavice, skafandere, kaljače, kape, naočare, dezinficijense, alkohol… Nismo pitali šta košta, samo da se nabavi… više tu nije bilo mesta za ona mudrovanja „koliko je nešto koštalo ranije” a „zašto sad košta ovoliko?”… iskreno, samo je bilo „ljudi dajte šta ima neka košta kol’ko košta”… Jer da bi zaposleni bili propisno zaštićeni nama treba dnevno dve hiljade rukavica, 300 kapa, 600 kaljača… a alkohola i natrijum hlorida to su hektolitri…, navodi naš sagovornik.

Poštovali mere i pre uvođenja istih

Po njemu krenuli su sami u, kako su to tada nazvali „put u nepoznato”.

• Kada nam je stigao prvi dopis iz Ministarstva 14. marta mi smo već uveliko bili u sprovođenju mera. Još šest dana ranije smo zabranili posete, kao i napuštanje Zavoda štićenicima. Hermetički smo zatvorili ustanovu, sem, naravno, tada zaposlenih koji su odlazili svojim kućama i vraćali se na posao jer tada još nije bio karantin. Zabranili smo pakete, odnosno uveli smo njihovo obavezno prskanje i rok koliko moraju tako „isprskani” da odstoje. Uveli smo obavezno „prskanje” i dezinfekciju naših vozila koja su izlazila i ulazila u krug… ako bi vozilo 15 puta tog dana napuštalo Zavod iz raznih potreba, svaki put bi ga ponovo dezinfikovali. Svim ostalim vozilima, koja nisu zavodska ne dozvoljavamo ulazak u krug. Tako da smo prvi uveli i sproveli mere u Šumadiji i spremni krenuli „u rat” kako kod nas vole da kažu i „taj rat” smo dobili sa nula zaraženih u Zavodu na današnji dan, ne bez ponosa ističe Vladica Stanojević.

A, po njemu da je bilo lako i nije.

• Pošto je korona krenula da uzima maha po ustanovama socijalne zaštite u Srbiji, počeo sam da se dogovaram sa ministrom Zoranom Đorđevićem o uvođenju karantina… ali je i njegovo i moje razmišljanje bilo, realno, da li je moguće sprovesti dosledan pravi karantin u ovolikoj ustanovi, jer bi mnogo ljudi, zaposlenih, moralo da uđe u njega. Kao drugo, ne znam da li ljudi razumeju kada čitaju i slušaju o karantinu „u ovoj ili onoj ustanovi” da su ti karantini potpuno dobrovoljni. Ne postoji nikakva zakonska ili radna obaveza koja na to može da vas natera, jednostavno ne možete vi nikoga na silu da terate da „uđe u karantin”. Bilo je opravdanih dilema „da li ljudi uopšte hoće da uđu u karantin?” i  da li će podržati tu ideju o njegovom „uvođenju”, priča doktor Vladica o dilemama koje su pratile ovaj korak.

Održali su ponovo kolegijum 12. aprila.

• Do tada smo već u uslovima vanrednog stanja prešli sa trosmenskog (od po osam satina) na rad u dve smene po 12 sati. Ja sam ljudima se otvoreno obratio: ako želite da sačuvamo Zavod, sve naše korisnike ali i nas sve zaposlene i članove svojih porodica moj je predlog da uvedemo karantin. Ja prvi ulazim, dobrovoljno… a svako ko hoće „sa mnom” moraće da potpiše dobrovoljni pristanak… i „ulazimo” u totalan karantin od 15. aprila. I potpisao sam pred svima. Bilo je naravno, opravdanih pitanja: „kako tako brzo?” ili „gde ćemo da spavamo i živimo kada nismo na smeni?”… što je sve razumljivo a ja sam im rekao da ću sve da sredim za ta dva dana, od smeštaja i ishrane, odmora, zabave i rekreaciju kada su na pauzama, samo uz poštovanje socijalne distance i zaštitnu opremu. Samo sam ih zamolio da se odluče i odgovore mi ko hoće i ko neće, nastavlja on i dodaje da se kod nas „o tome ne priča” ali da je bilo kolektiva koji su uvodili karantine i da je kod njih bilo problema, jer mnogi njihovi zaposleni nisu hteli.

U karantinu svi dobrovoljno

 No to u Zavodu u Pčelicama nije bio slučaj.

• Mi smo od 115 ljudi koliko je bilo potrebno za prvi krug od 15 dana i 14 noći imali odziv 100 posto. Istog dana su svi bezuslovno potpisali, napominjem još jednom da nisu morali ili bili u obavezi. Niko iz te prve „tranše” kao ni iz druge nije rekao „kako ću da ostavim porodicu” a bilo je tu majki koje su kod kuća ostavljale baš malu decu, što je meni najveći vid poštovanja Zavoda, korisnika, profesije… pa i mene lično, kaže on.

Skromno veruje da je tom „odzivu” doprineo i njegov lični primer.

• Ni danas, ne mogu rečima da opišem taj osećaj kada u roku od pet minuta sa vama 115 ljudi dobrovoljno uđe u totalni karantin i hermetički zatvorenu ustanovu, iskren je i još uvek pod utiskom on.

U karantin ulaze paviljonski radnici, oni koji su u neposrednom kontaktu sa korisnicima: lekari, medicinski tehničari, negovatelji, spremačice…

• Pošto smo mi bukvalno „mali grad” morali su da se obavljaju i svi oni, drugi poslovi koji nemaju direktne veze sa korisnicima, pa su tako u karantin ušli i ljudi koji su zaposleni na našoj ekonomiji jer su morali da se obavljaju svi poljoprivredni radovi, da se sadi cveće, da se kosi trava, da se hrane i paze životinje jer mi imamo ogromnu farmu… Zatim su u karantin ušli ljudi iz kotlarnice jer smo do pre par dana grejali, potom majstori sa održavanja koji su uradili preko 20 tuševa i postavili nove bojlere da bi zaposleni koji su u karantinu imali gde da se kupaju. Dakle, „ušli” smo u svim segmentima poslovanja ali samo sa manjim brojem izvršilaca, nabraja doktor Stanojević.

Odmah napominje da će svi ti ljudi biti adekvatno nagrađeni za svoj angažman.

• Svima njima „vodili” smo i „pisali” svaki sat njihovog posla, da li je to osam sati plus još četiri prekovremenog rada u smeni od 12 sati ili četiri sata rada po pozivu, jer su neki imali poslove koji bi iskrsli i izvan njihove smene dok su se odmarali. Bez obzira da li će država za to da odvoji sredstva ili ne, mi ćemo iz svojih sredstava namaknuti novac da isplatimo te ljude jer su oni danonoćno radili. Iako su se oni dobrovoljno prijavili mislim da je nenormalno i nemoralno da im se taj angažman ne isplati i da se nagrade makar na taj način, smatra direktor Zavoda.

A, kako ponavlja, nije bilo lako, jer je u pitanju velika ustanova sa puno ljudi i na prostoru od devet hektara.

• Odmah smo oformili pet izolacija, na svakom paviljonu po jednu a plus smo organizovali još jednu šestu, za ljude koji su se u Zavod vraćali sa bolničkog lečenja, kako uopšte ne bi odlazili na svoje paviljone već da budu u posebnoj izolaciji jer, pošteno, mi nismo znali da li su oni korona pozitivni ili ne, kaže on dodajući da su imali 12 korisnika koji su zbog različitih medicinskih tretmana bili u tom trenutku u bolnici.

Taj potez iziskivao je da se oformi i grupa radnika koja će raditi samo u tom, šestom karantinu.

• Svaki korisnik koji bi dobio visoku temperaturu stavljan je odmah u izolaciju na svom paviljonu kako ni trenutak više ne bi bili u kontaktu sa ostalim korisnicima. Dezinfekcija kompletnih paviljona i čitavog kruga se vršila na tri dana i vrši se isto i dan danas. Ako bi neko od korisnika dobio temperaturu ta soba bi se momentalno ponovo dezinfikovala a njegov krevet bi zajedno sa njim bio premešten u izolaciju. Svaki takav slučaj smo odmah morali, po proceduri koju je Ministarstvo naložilo, da prijavimo nadležnom Sektoru pa bi oni pozivali epidemiloga koji je dolazio da obavi testiranje ne samo njega već svih korisnika i zaposlenih koji su bili u kontaktu sa njim, navodi on proceduru u tim slučajevima, s tim što i ako bi se pokazalo da su im rezultati negativni, korisnik koju je dobio temperaturu mora da ostane u izolaciji svih 14 dana.

Političke „igranke”, „smeštaljke” i „teatri”

Stalno ističe da je ta prva „tura”, odnosno njenih prvih pet-šest dana bila izuzetno teška i turbulentna ali ne kako bi se pomislilo zbog izazova pandemije već što se u sve umešala politika i to na onaj svoj najružniji način.

• Imali smo mnogo napada i udara na nas od strane Kriznog štaba lokalne vlasti koja je bila „sve i svja” u tom trenutku. Ono što je bilo jako neprijatno dešavalo se povodom smrti korisnika sa trećeg paviljona Petra Petrovića. Čovek je umro prirodnom smrću a bio je iz sela Bošnjana kod Rače. On je bio vezan za postelju četiri meseca pre toga. Tog dana je dobio blagu temperaturu i dobio je od strane naših lekara terapiju medikamentoznu i ampuliranu. Dali smo mu i kiseonik i doktor je napisao uput za bolnicu ali po njegovom mišljenju kad isprima terapiju pa onda da ga prebacimo u Klinički centar na dalje lečenje. Međutim Petar nije izdržao i preminuo je tog dana u popodnevnim časovima. On je imao kardiomiopatiju i hronično opstruktivnu bolest pluća, epilepsiju i bio je u postelji poslednja četiri meseca, nije mogao da hoda. Mi smo to odmah prijavili Sektoru našeg Ministarstva. Gradsko groblje je došlo da preuzme leš i tada je počeo pravi „teatar”. Oni su došli da preuzmu leš, a onda ih neko pozvao iz JKP „Šumadija” da ga ne preuzimaju jer je navodno pacijent umro od korone. Smesta su otišli pa su se vratili u skafanderima da ga transportuju u limenom sanduku iako je bilo jasno da korisnik nije preminuo od kovida, priseća se svakog momenta naš sagovornik.

Sutradan, na Veliki petak su ga ekshumirali sa seoskog groblja u Bošnjanima.

• Ljudi su me odmah kontaktirali i rekli da je grob oskrnavljen i da je pokojnikov brat Zoran otišao da prijavi u policiju to skrnavljenje. Čuo sam se sa gospodinom Zoranom Petrovićem i on mi je prvo rekao da misli da su to najverovatnije učinile komšijske svinje. A, onda su nas pozvali ljudi iz Rače i javili nam „da postoji indicija da je telo odneto?!”. Pošto imam dosta prijatelja u Kliničkom centru, policiji, tužilaštvu i sudu počinjem da proveravam šta se dešava. Potvrđuju mi da se telo nalazi na Sudskoj medicini što su mi potvrdili i u Tužilaštvu kao i sudija koja je radila na tom slučaju. Strepeo sam da mi ne nameste nešto mada sam znao da je slučaj čist, ne krije svoj „strah” Vladica Stanojević.
• A, obdukcija je pokazala da pokojni Petar Petrović nije bio oboleo od korone. Poslat je i isečak pluća na „Torlak” odatle je posle tri dana stigao rezultat da pokojnik nikada nije imao kovid, ponovo ističe naš sagovornik.

Telo je posle jednog dana vraćeno na groblje i usledio je protest  meštana.

• I tada se dešava ono famozno hapšenje čobanina koji je sve to snimao i o čemu se dan danas govori iako ih nije snimao samo on nego „mali milion ljudi na ulasku u selu, na groblju na izlasku…”, rekapitulira slučaj doktor Vladica. 

U to vreme, 15. aprila još jedan njihov korisnik sa Drugog paviljona zbog blagog povećanja temperature odlazi u Klinički centar. Tu tek nastaje drama.

• On ima sekundarnu bolest, već 20 godina boluje od tuberkuloze. U Kliničkom centru mu rade brzi test koji mi uopšte ne priznajemo jer ga ne priznaje čitav svet. To nije test na koronu već samo test koji vam pokazuje da li je broj antitela povećan ili ne, ali ne i zbog čega o čemu su i pričali neki vaši raniji sagovornici, baš iz struke, u ovom serijalu. Kod ljudi, kao što je naš korisnik, koji imaju neku sistemsku bolest, naravno da taj test pokazuje povećanje antitela. Doktorka iz Kliničkog centra nam kaže da kod našeg korisnika test pokazuje da je „blago pozitivan?!”. To je sprdnja! Ne postoji blago pozitivan ili mnogo pozitivan, kod testova na koronu postoji samo pozitivan ili negativan, i dalje je revoltiran Stanojević.

Korisnicima kršena ljudska i pacijentska prava

Istog trenutka poziva direktora Instituta za javno zdravlje doktora Vasiljevića i zahteva da ga i oni testiraju i uzorak pošalju Batajnici.

• Brzi testovi su potpuno nepouzdani a kada je korona u pitanju kod nas su relevantni Batajnica, „Torlak” i „Vatreno oko”. Našem korisniku su sutradan stigli rezultati testa da je on ne „blago pozitivan” već potpuno negativan, ističe on.

Tog dana kada je pacijentu po prvi put rađen brzi test zove ga gradonačelnik.

• Radomir Nikolić me poziva i šalje mi poruku da će doći ekipa koja će testirati sve korisnike u Zavodu koji imaju temperaturu. Ja mu odgovaram da to nije problem i da ćemo ih mi pustiti u Zavod koji je hermetički zatvoren ali naglašavam da ćemo mi odmah preko Instituta i doktora Vasiljevića tražiti da se tim ljudima uradi retestiranje i da se njihovi uzorci pošalju u Batajnicu jer kao i svi ostali priznajemo samo rezultate tih relevantnih ustanova i laboratorija. On je počeo da se dere na mene: „ko si ti da veruješ ili ne veruješ?!” a ja sam mu odgovorio da „nisam bitan ja” već da brzi testovi nisu pouzdani i da njih niko ne uzima do kraja pouzdano i za sigurno, nastavlja naš sagovornik koji do danas čuva sve SMS poruke, pozive i mejlove kako bi mogao da dokaže svoje tvrdnje.

Po njemu bio je to neprijatan razgovor koji se još neprijatnije završio.

• Njih desetak je te noći, kao što je vaš mediji i pisao „Testiranje na koronu ili mala noćna poseta” pokušalo sa skafanderima da „uleti” u Zavod ali im nismo dozvolili da uđu kolima, jer u krug ustanove kako sam naglasio nismo puštali druga vozila sem naših. Ono što je bilo simptomatično a meni lično i strašno, je da su se na našim vratima virusolog i ekipa koja je radila sa tom doktorkom „pojavili” sa spiskom sa punim imenima i prezimenima naših korisnika koji su imali povišenu temperaturu kao i tačno gde se ko od njih u kojem paviljonu nalazi. Odmah sam uložio protest i predočio doktorki iz Kliničkog centra da je to osnovno kršenje ljudskih prava. Bilo vanredno stanje ili ne, pitao sam je da li zna da su naši korisnici pod specifičnim tretmanom i da je za njihovo testiranje neophodna dozvola njihovih staratelja? Znači, bez ikakve saglasnosti, bez ikakvog naloga, seća se on.

U Zavodu beleže da je to bilo u 22 i 5 minuta.

• Zna se da naši korisnici pre osam dobijaju terapiju i da svi već spavaju od 20 sati. Korisnici su se uznemirili i uplašili jer nikada tako nešto nisu doživeli. Bili su grubo probuđeni jedan je čak hteo da skoči kroz prozor jer nije onako bunovan i pod terapijom bio pripremljen da mu vade krv… Pa, svakome bi moralo da bude jasno, a kamoli zdravstvenim radnicima, da su naši korisnici „psihički izmenjeni ljudi” koji već godinama u Zavodu imaju svoj ritam života koji se nikada i ničim ne narušava. Oni u pet do osam popiju lekove i ležu i tako oduvek… Kada su otišli noć je bila toliko turbulentna jer su korisnici bili toliko uznemireni i uplašeni da nismo mogli da ih uz sve napore smirimo do jutra, navodi Stanojević.

Na vratima Zavoda pitao je doktorku iz Kliničkog centra odakle joj taj spisak korisnika?

• Odgovorila je samo – od Kriznog štaba. Na moje insistiranje ko joj ga je prosledio iz Kriznog štaba odgovorila je – doktor Predrag Sazdanović, direktor Kliničnog centra. To je ponovila jasno i glasno pred 16 svedoka čija imena imam za svaki slučaj, podseća on.

Traje pandemija ali i „rat” sa gradonačelnikom

Ni danas se nije saznalo kako je taj spisak korisnika sa povišenom temperaturom „pojavio” pred Kriznim štabom ali direktor Zavoda ne želi da insinuira već smatra da će se to „saznati” tokom krivičnog procesa jer će ustanova podneti krivičnu prijavu zbog ugrožavanja privatnosti korisnika i tim povodom je u kontaktu sa svim starateljima njegovih korisnika koji se slažu sa tim.

• Takođe, o ovom „noćnom prepadu” smo odmah obavestili zaštitnika prava građana gospodina Pašajlića i naravno poslali detaljan izveštaj o svim aspektima kršenja ljudskih i korisničkih prava našem resornom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ne krije on, kao i da se „rat” sa gradonačelnikom nastavio.  

On ga je ponovo pozvao čim je ekipa iz Kliničkog centra napustila Zavod u 23 i 30 (što nam pokazuje u svom telefonu).

• On me je optužio me da sam ubio čoveka, misleći pri tom na preminulog Petra Petrovića i poručio mi da spavam mirno, još noćas, što sam ja shvatio kao poruku da ću koliko sutra da budem uhapšen… Poznajem i ljude iz Kriznog štaba koji su mi ispričali da je na tim sastancima bilo svega, do hvatanja za revere. Pak bilo je onih koji su mu poručili da ako „on ima nešto sa Vladicom politički” to rešava na drugi način a ne preko Kriznog štaba nego „na ulici ili gde se već takva „pitanja rešavaju”. Ja se politikom nisam bavio tokom pandemije. Ušao sam u karantin kao humanista, lekar i direktor te kuće, trudeći se da ga sačuvam po svaku cenu od zaraze. Siguran sam da smo takvim pristupom sačuvali i grad i region od bolesti a ko to ne shvata onda je to njegova stvar… To shvataju predsednik države i naš resorni ministar koji mi je bezbroj puta uputio samo reči hvale (i za to ima sačuvan „dokaz”): „Vladice, vi ne shvatate šta ste uradili za državu. Da je ’buknulo’ kod vas to bi bio haos!” i mislim da zaista da je epidemija ušla u Zavod nama bi bilo malo pet kovid bolnica da imamo, a Niš bi bio ništa prema tome, smatra naš sagovornik.

U bolnici 20. aprila ponovo rade korisniku brzi test koji po njihovim nalazima ponovo pokazuje „blagu pozitivnost”.

• Na naše insistiranje čoveku ponovo radimo test sa ljudima iz Instituta za javno zdravlje i Batajnica nam istog dana, 20. aprila šalje rezultate koji su negativni. Kada ga vraćaju iz Kliničkog centra u otpusnoj listi piše da je bolovao od korone i to opet da je „blago pozitivan”. Pozivam lekarku koja ga je lečila i ona mi kaže da je morala da to napiše „kako bi pravdala korišćenje hlorokina”, što je nebulozno jer čovek nije trebao da prima taj lek. Dakle vršen je pritisak po svaku cenu „da se pronađe makar jedan slučaj korone” u Zavodu i nisu „uspeli”, ističe on i nastavlja da su odmah u svoje Ministarstvo poslali spornu otpusnu listu. Ministarstvo za rad i socijalna pitanja je reagovalo, mada kako on kaže „ta lista nije ispravljena ni danas” iako čovek nikada nije imao kovid. I u tom slučaju kontaktirani su porodica i staratelji i zajednički će podići tužba, pre svega, zbog pogrešnog lečenja.

• To je bilo tendenciozno nameštanje, hteli su pošto-poto da „pronađu” da neko od naših korisnika ima koronu. Po meni mi možemo „politički da se bijemo” tamo gde je tome mesto: u TV i radio duelima, saopštenjima za štampu, na ulici i zaokruživanjem 21. juna na izborima… A, ovo nije bila politička već profesionalna borba… u kojoj smo se mi borili protiv podmuklog i nevidljivog neprijatelja ali očigledno ovi iz gradskih vlasti to nisu shvatili. Valjda zato što nisu dorasli svojim funkcijama. To se ne radi tako, izričit je Vladica Stanojević.

Potom navodi i pisanje medija da je „dao otkaz jednoj ženi” u vreme vanrednog stanja.

• Predočio sam novinarima da je njoj istekao ugovor pre isteka vanrednog stanja. Ali, da se oko toga ne bi gubilo vreme dogovorio sam se sa ministrom i odmah smo je vratili na posao, podseća on i na ovu „aferu”.

Epidemija prošla predostrožnost ostala

Posle toga, kako kaže sve kreće svojim tokom i normalno, ako se život i rad u karantinu može tako nazvati.

• Ostalih deset dana odvijalo se sve kako treba. Pisalo se o svemu ovome, a niko nije ni jednog trenutka na posao ili se setio da su naši zaposleni u karantinu Uskrs i ostale praznike provodili na danonoćnim dežurstvima i bez svojih najbližih i porodica, podseća on.

U međuvremenu je stigla na red druga grupa od 120 zaposlenih. Svi su na vreme testirani i sa negativnim rezultatima stupili u karantin kao odmena prvoj tranši. Oni su u karantinu proveli 12 dana (i 11 noći) jer je ukinuto vanredno stanje.

• Ostali smo u karantinu još tri dana i poslali dopis Ministarstvu koje nas je uputilo na Epidemiološku službi Instituta za javno zdravlje da oni procene da li smo spremni da se vratimo na redovan rad. Posle njihove procene i pregleda našeg plana i programa rada ponovo u tri smene ministar je potpisao naš „izlazak” iz karantina 11. maj (27. dan karantina), završava Vladica Stanojević (koji je inače u karantinu proveo sve vreme) ovu pandemijsku pripovest.

I potom su ponovo svi zaposleni, njih 301 testirani i svi su imali negativan rezultat.

• Jedina smo ustanova u Srbiji u kojoj su testirani apsolutno svi. Kako su rezultati stizali jedni su polako izlazili a drugi su ulazili u Zavod, kaže on dodajući da su i dalje zadržali sve mere predostrožnosti po instrukcijama Ministarstva i Instituta za javno zdravlje. Poseta nema još uvek do daljnjeg niti ulazaka nezaposlenih u Zavod. Korisnici i dalje ne mogu da izlaze iz kruga u koji još uvek ne puštaju vozila sem njihovih a ona se svaki put prskaju i dezinfikuju. Prskaju se i dezinfikuju i dalje svi paketi i dalje potom 24 sata moraju da „odleže” u posebno za to osmišljenoj prostoriji. U paketima može da se nalazi samo ono što je hermetički zatvoreno i fabrički spakovano, nikakvi domaći proizvodi i kućno spremljena hrana.

• Izolacije su i dalje ostale, kao i šesti karantin. U njemu zadržavamo korisnike koji se vraćaju sa bolničkog lečenja, plus nove koji dolaze u Zavod, podseća on navodeći da ih je od ukidanja vanrednog stanja već bilo troje. Procedura je sledeća, negativan nalaza testa a potom bez obzira na to 14 dana izolacije u šestom karantinu. I trajaće takav način „rada” i dalje.

Direktor Zavoda u Malim Pčelicama je čak otišao i korak dalje. Uputio je zvaničan predlog ministru da od sada pa kako kaže „za navek”, u proleće i na jesen kada su sezone gripa ponovo imaju izolacije kao i karantin za povratnike sa bolničkog lečenja i za to po njemu postoje opravdani razlozi.

• Ako smo imali nešto dobro od ove pandemije to je zapanjujuća činjenica da u vreme zaraze gotovo da nismo imali smrtnih slučajeva. Tokom marta, aprila i maja do sada imali smo najmanji broj preminulih od kako ustanova postoji. To jasno pokazuje da su ljudi mnogo umirali u sezonama proleća i jeseni od običnih gripova, bez obzira na vakcinaciju. Zadržavamo taj sistem rada, zaposleni u tim sektorima imaće maske i rukavice, a korisnici čim dobiju povišenu temperaturu biće smeštani u izolaciju. Po meni takva organizacija je dovela do najmanjeg mortaliteta u istoriji ustanove, zaključuje on navodeći da u martu nisu imali ni jednog preminulog, u aprilu četiri a do sada u maju samo jednog, dok obično mesečni „prosek” je i do 20 slučajeva.

Kada Ministarstvo proceni prekinuće za prskanjem vozila ali će trajno „zadržati” dezinfekciju prostorija i kruga, kao i svih 36 denzo barijera koje su po doktoru Stanojeviću „mnogo doprinelo da korona ne uđe u Zavod”.

Za kraj, doktor Vladica Stanojević navodi još „jedan gest usmeren ka njihovom Ministarstvu” .

• Smatram da bi svi ljudi koji su bili u karantinima (a, mnogi su bili sve vreme) a koji nemaju rešenje za stalni radni odnos trebali da se prime „za stalno”. Pažnja javnosti je bila fokusirana na zdravstvene radnike a njima je obaćan stalan posao ali mislim da su i ljudi koji su u ustanovama socijalne zaštite radili u istim i još težim uslovima takođe trebali da dobiju rešenja o zaposlenju. I ti ljudi su heroji „ovog rata” i bio bi to dobar gest Vlade, predsednika, ministra, ceni on dodajući da je kod njega u Zavodu u tom „statusu” oko četrdesetak ljudi (mahom medicinskih tehničara, negovatelja i kuvara) a da ih u sličnim ustanovama u Srbiji (iako nema tačan broj) oko 350 zdravstvenih radnika i oko 500 negovatelja koji se vode kao „nemedicinsko osoblje”.

• Sevap bi bio da se oni prime i da država nađe sredstva da nagradi njihov nesebičan trud, angažman i zalaganje, završava on a ni mi po tom pitanju nemamo šta da dodamo sem da bi „stvarno i bio sevap”.

Piše: Zoran Mišić