Kada smo pre osam meseci na Portalu „Glas Šumadije”, bez namere da će baš ovoliko (po)trajati pokrenuli serijal „Sa prve linije” prvi sagovornik nam je bio baš doktor Prerag Delić, epidemiolog kragujevačkog Instituta za javno zdravlje jer su njegove kolege iz Centra za prevnciju i kontrolu bolesti bukvalno bili „prvi na prvoj liniji” borbe protiv korone. U međuvremenu smo saznali mnogo toga o Kovidu-19 ali se njihova uloga nije promenila. Takođe doktor Delić, kao i direktor Instituta Dragan Vasiljević, od prvog dana pandemije bilo su najotvoreniji i uvek spremni za medije (što sa nekim drugim ustanovama nije baš bio slučaj) te su zahvaljujući njima građani Kragujevca i Šumadije uvek bili pravovremeno i najbolje informisani o toku i razvoju epidemije. Stoga je i logično da analizu „korona godine” (a, ona to jeste hteli mi to ili ne) za nama kao i skeniranje trenutne epidemiološke situacije „poverimo” baš našem sagovornku.
A, po njemu trenutna situacija sa kovidom je u relativno blagom smirivanju u odnosu na period koji je iza nas. Sumirajući kovid godinu za nama doktor delić podseća na tri talasa pandemije na nivou našeg grada i Šumadije.
- Prvi talas nas je, mogu slobodno reći u tom nekom epidemiološkom smislu, obišao, obzirom da smo većim delom njegovog trajanja „beležili” mali broj pozitivnih osoba. Već od juna meseca krenuo je drugi talas koji se „pretopio” u ovaj treći koji je još uvek u toku i u kom je pandemija došla do nekog svog vrhunca. U njemu je Kragujevac sa pravom i sa razlogom dobio epitet žarišta. Ono što je sada, trenutno, odraz epidemiološke situacije je činjenica da „beležimo” manji broj pacijenata na dnevnom nivou. Takođe i u respiratornom centru Doma zdravlja koji je „prijemni” za sve lujde sa simptomima Kovida-19 registruje sve manji broj ljudi koji su u redovima za dijagnostikovanje virusa, konstatuje naš sagovornik.
Po njemu su sve to uslovno dobri pokazatelji, uslovno jer se nalazimo u vremenu praznika i proslava.
- Sve nas to obavezuje na odgovornost, kako prema sebi, tako i prema drugima. U krajnjoj liniji i prema zdravstvenim radnicima koji su zaista na ivici mogućeg fizičkog i sopstvenog zdravstvenog stanja da izdrže ovaj tempo rada, posebno u Kovid centrima. Imamo naznake smirivanja, naravno ukoliko budemo poštovali sve one mere koje su propisane. Nadam se da će u nekom trenutku doći i do značajnijeg smanjenja i da će se, u krajnjoj liniji, stvoriti uslovi da se na teritoriji Šumadijskog okruga proglasi kraj vanredne situacije koja je, da podsetim, na snazi od septembra, smatra doktor Delić.
Nema idealnog kompromisa epidemioloških i privrednih mera
On je u više intervjua brojnim medijima (pa, često i na Portalu „Glas Šumadije”) isticao da će epidemija korone dugo da traje.
- To se, na žalost, pokazalo kao tačno. Ne zato što sam ja prorok već zbog toga što je u pitanju novo oboljenje o kome ne znamo puno i gde smo mi, zdarvsteni radnici bukvalno učili u toku rada i još uvek učimo, podseća on, dodajući da je sada najvažnije to što su se pojavile vakcine.
U prvom talasu kod nas je vakcinisano 50 korisnika Gerontološkog centra. Kompletna vakcinacija će teći u tri kruga, a treći, poslednji će biti najmasovniji.
- Naravno, taj ritam vakcinacije će zavisiti od pristizanja vakcina jer nije naša zemlja jedina koja ima potrebu za vakcinom, već ceo svet i to je nešto što „definiše” tempo njene isporuke i distribucije, kaže on.
Prva isporuka vakcine od strane farmaceutske kuće „Fajzer” i distribucija tih prvih 4.875 doza je obavljena i po njegovim saznanjima nije bilo značajnijih neželjenih reakcija.
- Očekje se i dolazak vakcina drugih proizvođača, na prvom mestu „Sputnjikove” ruske vakcine. U toku smo, pratimo njihovo pristizanje i bićemo spremni da ih dalje distribuiramo, tvrdi doktor Delić koji ne očekuje novi veliki „udar” i skok broja novoobolelih, kako nije bilo masovnih dočeka, slavlja na trgovima, po kafanama, klubovima, restoranima… Tako da po njmeu sa te „strane” ne bi trebalo da bude većih „iskakanja” po pitanju broja pozitivnih na dnevnom nivou.
Na pitanje koliko je ipak pre Nove godine zbog popuštanja mera da bi se „pomogla privreda” i obavile „praznične kupovine” doalazilo do pogoršanja epidemiološke situacije iskreno odgovara – svakako da jeste.
- „Crni petak” je nešto što je zaista trebalo da bude drugačije organizovano, putem onlajn kupovina. Ali do toga nije došlo. Sećamo se onih slika iz „Ušća” i drugih velikih tržnih centara koje su, sa epidemiološke tačke, veliki faktor rizika. Sa druge strane treba napraviti kompromis između epidemioloških „delova priče” i životnih. Činjenica je da su ugostitelji pretrpeli najveći udar od svih branši i privrednih struktura. Mora da se iznađe kompromisni modalitet što je jako teško. Razumem u potpunosti i Krizni štab i njihovu želju da tu naprave kompromis ali svaki kompromis neminovno dovodi do povećanja novoobolelih, kaže on dodajući da je ovo problem na svetskom nivou i da još nigde nije pronađen neki ključ koji bi bio idealan za sve pa je takva situacija i kod nas.
Zato će se, smatra on posledice korone, ne zdravstvene i epidemiološke, već materijalne još dugo, dugo sagledavati i to je nešto što je zaista promenilo za samo godinu dana kompletno čovečanstvo i stavilo nas pred neke izazove koji su u ovom trenutku u nekim oblastima nerešivi.
Kritike i polemika na račun Kriznog štaba bilo je i ne samo oko popuštanja preventivnih mera već i po pitaju mnogih drugih stvari i potencijalnih malverzacija pa je naš sagovornik idealna adresa da (pro)ceni njihov rad posle devet i po meseci.
- Lako je kritikovati, mada sigurno tu ima osnova za brojne kritike po mnogo čemu. Ali je jedna stvar kritikovati a druga sedeti tamo i donositi odluke koje imaju reperkusiju na sve žitelje naše zemlje. Smatram da ukoliko su i pravljene greške, nisu činjene namerno. Tako to doživljavam i tumačim a ne opravdavam nikoga ni zašta. Ali jeste lakše kritikovati nego poneti teret odgovornosti od koga, pošteno, većina ipak beži, iskren je on.
Vakcine su spasile milijarde ljudi ali…
Takođe je iskren i oko brojnih polemika za i protiv vakcina i vakcinacije.
- Apriori, ja kao epidemiolog, vakcinu smatram možda za najveću tekovinu čovečanstva. Da nema vakcina struktura stanovništva na Zemlji bi bila potpuno drugačija. One ne samo da su spasile milijarde ljudi, već su i pre svega omogućile da se ti ljudi uopšte i rode. Vakcine i vakcinacija kao sredstvo borbe protiv bolesti su svakako nešto što je primarno i za šta sam ja uvek, tvrdi on ali i dodaje da danas, što se tiče vakcine protiv Kovida-19 otvorile su se izvesne polemike a problem je što su se na tržištu pojavile vakcine koje ranije nikada nisu rađene na taj način. I za koje, iskreno govoreći nije prošao onaj period davanja posle koga možemo da sagledamo izvesne posledice. Tako da, za sada, ostaje sve u sveri naučnih naslućivanja šta može da bude mana kod pojedinih vakcina.
Koliko je doktoru Deliću poznato već sada je na tržištu preko deset vakcina protiv kovida i još više od deset vakcina koje trebaju da uđu u fazu tog kliničkog ispitivanja.
- Tako da je sve to u domenu o kome najbolje mogu da donesu sud upravo imunolozi. U ovom serijalu „Glasa Šumadije” prethodni sagovornik profesor Nebojša Arsenijević je zaista u našem gradu i Šumadiji najkompetentniji da govori o vakcinama, načinu njihovog delovanja i kako se njima i koliko postiže imunitet, iskren je naš sagovornik koji kaže da bi on lično primio vakciju ali zavisi koju.
Od tri trenutno ponuđene vakcine, po njemu je možda je sa te epidemiološke tačke i na osnovu nekih njegovih saznanja najbolja i najdelotvornija kineska vakcina, pa onda je tu negde „uz nju” ruska a na trećem mestu bi bila „Fajzerova”, navodi on.
Sam doktor Delić sa koronom se suočavao ne samo na poslu već i u svojoj kući.
- Godina za nama je zaista bila teška i profesionalno i lično. Imao sam na porodičnom palnu i obolelih i ličnih tragedija. Što se tog profesionalnog dela tiče moram da izdvojim drugi talas koji je bio zaista neumoljiv kada su u pitanju oboleli tako da je kod nas u jednom trenutku u službi od 18 angažovanih bilo čak 12 ljudi što pozitivnih, što u izolaciji po raznim osnovama. Na svu sreću tada smo projektom Evropske unije (UNOPS) od septembra meseca dobili na ispomoć još tri lekara i tri tehničara koji su nam zaista tokom tog „udara” kovida mnogo značili. Lepo su se uklopili, prilagodili i dan danas su to izuzetno korisni i važni kadrovi u našem procesu rada i pomažu nam da se uhvatimo u koštac sa pandemijoj i rešavamo sve probleme na najbolji način na koji znamo i umemo, ističe on, naglašavajući da daans na Institutu za javno zdravlje nemaju problem sa obolelim zaposlenima.
Puno im je u radu pomogao i jedan program kojim su njegove kolege iz Instituta i on u saradnji sa tehničkim delom kolektiva uspeli značajno da skrate vreme razgovora i sada uspevaju da sve testirane osobe „obrade” tog istog dana. Nada se da ćeme u tom ritmu nastaviti da radime i funkcionišu i tokom ove godine.
Mane ali i dobre strane zdravstvenog sistema
Na pitanje šta bi danas sa ovim saznanjima o kovidu promenio u počecima borbe sa pandemijom dodaje da bi to bile neke organizacione stvari na na mikro nivou.
- Pre svega bih u našem Institutu mnogo ranije „uveli” ovaj program za praćenje kontakata o kome sam upravo govorio. Sada imamo puno iskustva koje bi moralo da bude „pretočeno”, od strane Vlade Republike Srbije i konkretno Ministarstva zdravlja, u izdavanje izvesnih programa, obrazaca za određene tipove bolesti koje će se u budućnosti, što je neminovnost, pojavlivati a po kojem ćemo mi moći, makar u nekim „tačkama” odmah i spremno da delujemo. Po tome bi naš rad u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti mogao da bude mnogo lakši jer bi na prvom mestu to bilo informatički bolje podržano, smatra on sa svog aspekta ne ulazeći u kurativnost, tok lečenja u kovid bolnicama čiji bi kadrovi, pretpostvalja, imali brojne svoje predloge.
Na makro nivou, što se tiče zdravstvenog sistema realno sagledava da generalno, niko nije bi spreman za pandemiju ovakvih razmera. – Mi, zdravsteni radnici smo morali da reagujemo promptno u zavisnosti od trenutne situacije i sve se svodilo samo na takav način rada. Epidemija korone je pokazala sve mane i manjkavosti zdravstvenog sistema. Sa druge strane je pokazala je i veliku odlučnost onih koji u zdravstvu rade da se sa problemima suoče i rešavaju ih. Tako je na kraju i bilo uprkos indicijama da će doći do raspada zdravstvenog sistema, do kojeg, hvala Bogu, nije došlo, ceni on.
Po njemu sistem se sagledava kroz tri parametra: kadrove, opremu i prostor. Problema sa prostorom je definitivno bilo ne samo u Kragujevcu, već svuda. na početku je nedostajala i oprema, nije bilo dovoljno respiratra, razvoda kiseonika…
- Ipak, najvažniji su kadrovi – ljudi a u njih mora da se ulaže. To je baš ona „tačka” na kojoj možemo da očekujemo i sjajne pojedince ali i da se desi veliki kiks. Genralno je korona probudila, u većini, ljudi ono najbolje i ljudsko i profesionalno. I to baš onih ljudi i kadrova koji su bili u senci i skrajnuti a koji su svojim radom, zalaganjem i odnosom prema poslu pokazali kako treba i mora da se radi. Na kraju se sve bazira baš na svakom tom pojedincu ponaosob i od njih sve zavisi, izričit je doktor Delić, po kojem su zdravstveni radnici generalno uspeli da kovid nekako „reše” na način na koji je rešen, a da li je to moglo da bude i bolje – svakako jeste.
Ne smemo dozvoliti da stradaju nekovid pacijenti
Ono što će se po njemu verovatno tek pokazati kao najveća mana i najveć problem zdravstvenog sistema su nekovid pacijenti.
- Oni su od početka, posebno hronični bolesnici, bili uskraćeni za praćenje njihovih oboljenja, terapije, lekove koje su morali da dobijaju pravovremeno a nisu. Iz ovoga moramo da izvučemo veliku pouku i to su stvari na koje moramo da obratmo mnogo veću pažnju u budućnosti. Strogo odvajanje kovid bolnica od bolnca za ostalo građanstvo i sve ostale pacijente. Jer, pored kovida postoje sve one ostale, druge bolesti koje neće nestati ili prestati ako mi u ovom trenutku na njih nismo toliko „obraćali pažnju”. To je nešto na šta u budućnosti ne sme više da nam se dešava jer hronični pacijenti i njihova bolest i neophodna terapija „ne zanju za kovid”. I svi oni moraju da budu pregledani na vreme, da im se blagovremeno koriguje terapija, a realno sada u vreme kovida za to nije bilo vremena ni kadrova koji su to mogli da sprovedu, iskren je naš sagovornik, po kojem je neophodna izgradnja novih bolnica i primanje mladog svežeg kadara za koje je takođe potrebno vreme da se obuči i uđe u posao. Zdravstveni sistem po njemu takođe ne zahteva „novine” po pitanju bolnica i kadrova već i stalnih nabavki nove opreme.
Za kraj, ma koliko nezahvalno, neumitno je pitanje našem sagovorniku kako dalje i na koji način će se u budućnosti odvijati naš (su)život sa koronom.
- Postoji nekoliko izlaza iz pandemijske situacije. Jedan na koji se najviše oslanjamo i koji je najaktuelniji je vakcina, sa svim svojim „pratećim pitanjima” (i zašto i zato) i nedoumicama i to će se sve vremenom iskristalisati. I mi smo deo najmasovnije organizacije na planeti – Svetske zdravstvene organizacije u kojoj ima raznih predloga i opcija. Podsetiću vas da postoje političari poput Si Đi Pinga, predsednika Kine koji zahteva vakcinisanje kompletne popuacije svoje zemlje i izdavanje takozvanih „vakcionalnih pasoša” bez kojih ne možete da mrdnete nigde ali to sad već zadire u drugu sferu pitanja za koja je nisam najkompetentniji, iskren je doktor Delić.
Pak, on podseća na nešto za šta jeste kompetentan a što se najčešće zaboravlja, a to je da paralelno sa pronalaskom i izradom vakcina za kovid farmako industrija sve vreme radi i na iznalaženju lekova za ovaj virus.
- Oni su, po meni, u ovom trenutku možda i najvažnije sredstvo u borbi sa pandemijom. Oko njih nema toliko nedomumica kao po pitanju vakcina i kada budu u masovnoj upotrebi ti lekovi će dobro i direktno da reaguju na Kovid-19 i bitno utiču na smanjenje njegove transmisije u čitavoj populaciji, ističe on.
Naravo, ono što bi epidemiolozi najviše voleli je „ulazak virusa” u „normalnost” i njegovo „sezonsko javljanje”.
- Onda ćemo moći da ga pratimo kao što to radimo i sa sezonskim gripom, priželjkuje doktor Delić, napominjući za kraj da je i običan, sezonski grip nekada i prvo bio samo životinjska bolest koja je sa svojih osnovnih nosilaca životinja „preskočila” na ljudsku populaciju. Takva bolest se beleži i prati kroz vreme i zbog čega se radi sezonska vakcinacija protiv gripa svake godine, što bi i u slučaju Kovida-19 bio „najlepši mogući scenario”.
Svi se, na čelu sa njim, nadamo da će i ova pandemija „otići u tom pravcu”.