SA PRVE LINIJE: DR ALEKSANDAR GAVRILOVIĆ, ANESTEZIOLOG U KORONA CENTRU

Naši raniji sagovornici iz ovog serijala zdušno su se slagali da najveći teret borbe sa pandemijom nose njihove kolege iz Kliničkog centra ali iz ove ustanove nismo imali adekvatnog sagovornika… do sada. Doktor Aleksandar Gavrilović sa stažom od dve decenije u našem Kliničkom centru specijalista je anesteziologije već 12 godina. Od početka pandemije angažovan je u ovdašnjem Korona centru.

Kako kaže kada su počeli da se pojavljuju prvi pacijenti u Srbiji i kada se pojavio prvi pacijent u Kragujevcu služba anestezije se podelila na dva dela: prvi koji će da radi u Korona centru i drugi koji će da radi u „čistom” delu bolnice gde se leče svi ostali pacijenti koji nemaju veze sa kovidom.

• Na početku javio se strah i to dvostruki. Prvo, svi smo pratili šta se dešava u Italiji. Mnogo naših kolega lekara i tehničara radi tamo tako da smo imali puno informacija šta se sve dešava i bilo nas je strah da ćemo da kao oni budemo zatrpani pacijentima i da nećemo moći svima da pomognemo… ma koliko se mi angažovali i dali sve od sebe… To nam je delovalo kao „realna” i „izvesna” mogućnost…, počinje on priču.

I drugi strah nije bio ništa manje realan i opravdan.

• Iskreno, svi smo strepeli za ličnu bezbednost i kako ćemo i da li ćemo zbog svog posla uspeti da zaštitimo svoje porodice… Kako će sve to da prođe… Znali smo da u Italiji nema dovoljno opreme i brinuli smo da li ćemo je mi imati ovde kad „počne”… Nismo bili sigurni kako će sve to izgledati ovde „kad krene” i to su, sad priznajem, bile dve stvari zbog kojih smo se na početku jako brinuli, iskren je doktor Aleksandar i dodaje: „Hvala Bogu, ispalo je bolje nego što smo ’očekivali’ jer nismo imali toliki ’udar’ pacijenata kao u Italiji i Španiji”… ali daleko od toga da je bilo lako”.

Što se opreme tiče nje je bilo od početka, a kasnije je stizala sve više i više.

• Kada je prvi pacijent primljen, već sutradan sam bio u konsultaciji kod pacijenta na Infektivnom odeljenju i uvek sam ulazio propisno „obučen” i sa kompletnom zaštitnom opremom, razvejava naš sagovornik sve dileme po ovom pitanju.

Njegovim kolegama neke stvari još pre početka borbe sa koronom su bile poznate a druge, obzirom da se radi o novoj bolesti, ne.

• Ja sam učestvovao u lečenju pacijenata koji su bili bolesni od ptičijeg i svinjskog gripa tako da mi je u principu bilo otprilike poznato u kakvom će stanju da budu pacijenti i sa kakvim problemima ćemo da se susrećemo… Ljudi to ne znaju niti mogu da shvate koliko su to teški pacijenti, nama lekarima najteži… To su promene na plućima takve da su oboleli u izuzetno nestabilnom stanju, jako se teško „ventiliraju” preko respiratora… Kada imamo samo jednog takvog pacijenta u dežurstvu ili smeni to je problem… a, zamislite kada smo u jednom trenutku u Korona centru imali odjednom njih dvadeset u vrhuncu pandemije pre tri nedelje, objašnjava Aleksandar Gavrilović., a onda dodaje:
• Kada doktor koji mora kompletno da se ’obuče’ i ’opremi’ i ako pored svakog od njih mora da provede minimum dvadesetak minuta (a, kod nekih da se zadrži i više od pola sata) koliko treba po jednom ulasku da ostane na odeljenju… To je bilo ono najteže i što nas je najviše plašilo i crpelo… Pa onda, posle svega dok izađeš i ponovo se po svim propisanim merama „svučeš”.

Kad uđeš tamo onda je sve teško

Tokom epidemije stigli su im i novi respiratori.

• Potpuno novi modeli sa kojima nikada ranije nismo radili pa je trebalo malo vremena i da se na njih „priviknemo” a dobili smo i uređaje za ventilaciju poput „hi flowa”, čak 10 komada koje ranije nikada nismo ni imali, ističe on.

A, kad uđeš „tamo sve je teško”. Kako on objašnjava bolest kreće lagano.

• Subjektivno, pacijent oseća tegobe prilikom disanja ali mu se čini da „to ipak nije tako teško i opasno”. Ljudi su nam dolazili na nogama, potpuno svesni i komunikativni i takvi ulazili na intenzivnu negu da bi posle veoma kratkog vremena bili intubirani jer nisu mogli samostalno da dišu. Mnogi su bili kod svojih kuća  misleći da „situacija nije toliko strašna” ne shvatajući da će velikom brzinom da se razvije u drastično lošu. Virus je zaista opasan i sa njim nema šale, imali smo pacijente kojima smo, ma koliko su bili i svesni i komunikativni morali odmah da „pomažemo” zbog zastoja disanja i srčanog mišića koji su ih zadesili posle kratkog vremena, nastavlja on.

Ne zaboravlja kao važno, odmah da napomene i istakne da su imali pomoć kolega iz Čačka i Kraljeva (po četvoro iz oba grada) koji su bili smešteni u Hotelu „Šumarice” (o čemu smo blagovremeno izveštavali).

• Oni su bili kod nas u Korona centru na ispomoći i pružili su nam zaista značajnu pomoć. Organizovali smo se tako da smo radili svakog četvrtog dana po 24 sata. U startu smo imali četiri ekipe sa po tri člana a kasnije su timovi pojačavani kako su kolege pristizale… i našim ekipama sa tri doktora pridodati su još po jedan kolega iz našeg Kliničkog centra i po lekar iz Čačka ili Kraljeva, navodi naš sagovornik.

Ne libi se da istakne kako je sama organizacija od početka u Korona centru bila odlična i za to po njemu najveću zaslugu ima vođa tima anesteziologa doktor Nebojša Stefanović i viši medicinski tehničar Aleksandar Aca Gvozdenović (koji ima specijalizaciju za intenzivnu negu).

• Ta dva čoveka su tu bila svaki dan i po ceo dan i organizovali i pazili da sve funkcioniše besprekorno. Korona centar je bio podeljen na dva dela: „zarazni”  u kome su bili smešteni pacijenti i „čisti” deo u kojem su bile stacionirane ekipe doktora i zdravstvenog osoblja koje su čekale da uđu na svoju smenu. Postojao je poseban ulaz za obolele a odvojen za zdravstvene radnike i zbog te fizičke „podeljenosti” se ta dva puta nisu „ukrštala”. Zbog toga smo „prošli” super i zato nemamo ni jednog zaraženog od skoro devedesetak zdravstvenih radnika i osoblja koji su bili angažovani na lečenju pacijenata od kovida. Bilo je doduše nekih „javki” ali samo na takozvanim „brzim testovima” koji nisu pouzdani dok se na PSR onim pouzdanijim pokazalo da niko nije obolelo i svi su imali negativne rezultate, ističe doktor Aleksandar Gavrilović.

Sačuvala ih dobra organizacija

Koliko je njemu poznato oboleli zdravstveni radnici iz Kliničkog centra su svi bili sa Infektivne klinike, od kojih je jedan tehničar bio u prilično lošem stanju. Razgovarao je i sa koleginicom koja je bila lakši klinički slučaj, ozdravila i vratila se na posao.

• Kod nje je definitivno u pitanju bula lakša klinička slika, asimptomatična: zapušen nos, bolovi u grlu, kratkotrajna temperatura i na tome se završilo… Ona je inače volontirala i sada je primljena u stalni radni odnos i drago mi je zbog nje. Dobro je prošao i oboleli tehničar koji je par dana bio na Intenzivnoj nezi. On je sem kovida imao i prateće bolesti ali se sve dobro završilo, prenosi nam on.

Sada, kada svi kažu da smo pred kraj epidemije doktor Gavrilović napominje da novi pacijenti koji pristižu u kragujevački Korona centar razlikuju od onih sa početka epidemije. Na početku su dolazili oboleli sa izuzetno teškom kliničkom slikom dok je stanje onih koji sada dolaze neuporedivo lakše.

• Prvi oboleli su imali izuzetno velike i teške promene na plućima. Bilo je jako teško podesiti respiratore da ih „zadovoljavajuće” ventiliraju a većina je imala i sve one već pominjane „prateće bolesti”… mada je bilo i potpuno zdravih pacijenata. Svesni smo da je to bila „mantra” koja se stalno ponavljala da svi pacijenti imaju neke „pridružene bolesti” i u većini slučajeva je i bilo tako ali bilo je i potpuno zdravih, relativno mladih obolelih koji su imali fatalan ishod, pojašnjava on i dodaje da ima preminulih naših sugrađana (ali ne želi nezvanično da iznosi njihov broj) a da su svi koji poslednjih dana pristižu u Korona centar u kome je sa kolegama angažovan baš samo iz Čačka. Po njemu, u pitanju je isključivo neodgovorno ponašanje.

• Samo to i ništa više. Ljudi ne mogu da zamisle dokle ono može da ide, pomalo je revoltiran naš sagovornik ali ne želi o tome da priča i da „sad baš navodi konkretne primere” koji su po njemu „zapanjujući” samo još jednom ističe da: „zadnjih dana, to što se ’pakuje’ kod njega na ’poslu’ su izuzetno neodgovorni ljudi koji uprkos svemu nisu želeli uopšte da vode računa o sebi i svom zdravlju.

Kako nam objašnjava pacijenti u našem Kliničkom centru su bili raspoređeni tako da su teži slučajevi kao i potencijalni oboleli za koje još nije stigla potvrda da su dobili virus ležali i bili smešteni na Infektivnoj klinici. Svaki teži slučaj koji je bio „potvrđen” kao zaražen prebacivan je u Korona centar dok su ostali slučajevi sa lakšom kliničkom slikom bili raspoređeni na Grudnom odeljenju (sada potpuno osposobljenom za prijem najtežih pacijenata da se priključe na respiratore), Psihijatriji i na kraju na Fizijatriji…

Bilo je pacijenata koji su bili u teškom stanju ali su im rezultati pokazali da su negativni na koronu i onda su prebacivani i lečeni u Urgentnom centru koji je izmešten i preseljen na prvi sprat.

Rusi iskreno bili oduševljeni

Kako doktor Gavrilović naglašava neprestano su bili u kontaktu sa kolegama iz inostranstva.

Od iskustva sa kolega iz inostranstva rado izdvaja susret sa Rusima u našem Korona centru.

• Razmatrali smo i gledali razne strategije od strane kolega iz inostranstva. Bili smo sve vreme na više viber grupa, održavali i učestvovali na video sesijama, čitali i proučavali radove lekara iz čitavog sveta, sve u cilju da što više saznamo i bolje se obavestimo: kako lečiti i tretirati pacijente, koje lekove koristiti i kako ih dozirati… Meni je najupečatljiviji bio kolega doktor sa čuvene Klinike „Mejo” u Ričmondu pored Njujorka koji je naglasio da su oni sav novac i sredstva koja su imali preusmeravali da u svakom trenutku pored jednog pacijenta neprestano dežura jedna tehničar, dakle, odnos 1:1, što se pokazalo kao najuspešnije rešenje. Oni su najviše ulagali u ljudske resurse i zato imaju rezultate kakve imaju – najbolje, tvrdi on, a na pitanje da li su uspevali da kod nas „to dobace” samo se gorko smeška i naglašava „to je najbolnija tačka”.

• Rusi su došli da vide kako to izgleda kod nas. Bili su u Korona centru, ulazili kod pacijenata i „snimali” kompletnu situaciju. U pitanju su vojni lekari, kolege anesteziolozi, i nije da se hvalimo, već samo prenosim njihove reči da: „ovako nešto nisu videli i da je ovo najbolje organizovan korona centar od svih u kojim su bili”, ističe doktor Gavrilović, ne bez ponosa.

Pak Kinezi su tu bili kao pomoć i pozvani „da opaze slabe tačke” i koliko je bar njemu poznato, nisu našli „ništa značajno”, što bi moglo relativno brzo da se promeni..

• Kinezi su već prošli i pregurali a Rusi se tek pripremaju za jek pandemije… Svaka im čast, ozbiljna su država, prijatno su me iznenadili što su poslali ljude da proučavaju iskustva iz drugih zemalja pa i naše i prenesu to u svoju zemlju sve u cilju uspešnije borbe sa pandemijom, naglašava on.

Kako kaže, sada je mnogo lakše.

• Prvo stiže manje pacijenata a i sa neuporedivo lakšom i boljom kliničkom slikom. Njihov RTG pluća skoro da uopšte ne liči na one koje su imali oboleli sa početka epidemije, jer su promene značajno manje što je vidljivo na ovim snimcima, sa olakšanjem ističe naš sagovornik.

Kao, ako tako može da se kaže, pozitivnu stranu čitave situacije sa kovidom izdvaja veliku količinu nove opreme koja je stigla u naš Klinički centar: 30 novih respiratora 10 uređaja „hi flow” ventilacije, veliki broj infuzionih pumpi, nove monitore…

• Sva novopristigla oprema je odličnog i vrhunskog kvaliteta bilo da je kineska ili najrenomiranijih evropskih i svetskih proizvođača, bilo da je dobijena od države, kupljena i plaćena ili nam je došla kao donacija pojedinaca, sumira on i ne zaboravlja da se zahvali i svim onim ostalima, velikim i malim firmama i preduzećima koji su se trudili (iako mnogi od njih nisu mogli za to vreme da rade i bili su zatvoreni) svojim poklonima da im ništa ni jednog trenutka ne zafali. Po njemu svaka pomoć je značajna bilo da su u pitanju hrana, lekovi, voda sokovi…

Danas mere prevencije, sutra kodeks ponašanja

Ali, ono što mu se ne sviđa i što ga brine kao i sve prethodne sagovornike u ovom serijalu je naš način ponašanja, fizičkog (ne)distanciranja i navike zdravljenja.

• To je nažalost uočivo i sada dok još traje epidemija a, kod nas još i zimi kada su prisutne velike respiratorne infekcije. Ljudi će morati da shvate da kad god ulaze u neku gužvu moraju da nose maske i rukavice. Posle svakog dodirivanja predmeta sa kojim je možda više ljudi dolazilo u kontakt obavezno moraju da se peru i dezinfikuju ruke. Sve to mora da postane naša stalna kultura ponašanja i promena u našim navikama koja će postati neminovna, isključiv je on po kome je ta „promena” bila potrebna i poželjna kod ljudi i da nikada nije postojala korona infekcija i da se ovaj virus nije ni pojavio zbog gustine (pre)naseljenosti, kao i navika i načina života gde je sve više ljudi na sve manjem prostoru.

Kao primer navodi mnoge zemlje koje su to već odavno „usvojile” kao kodeks ponašanja.

• Mi nismo imali SARS i MERS infekciju ali te zemlje su i to prošle, dok je nama bilo čudno kada smo gledali snimke da i u „obično” i normalno vreme bez pandemija u Hong Kongu, kineskim i japanskim gradovima ljudi šetaju sa maskama, voze se sa njima i nose rukavice u metrou… E, moraćemo tako i mi… Oni su to naučili da ako ne koriste stalno zaštitu i epidemija gripa može da bude katastrofalna, navodi on i to argumentuje da nas je ove zime baš to zadesilo. Veliki broj ljudi oboleo je od gripa a skoro sva školska deca su ga preležala.

Prevencija mora da postane obavezna u sezoni gripa i ostalih respiratornih infekcija.

• Moramo da naučimo da se držimo fizičke udaljenosti i izmenimo kulturu pozdravljanja, ponašanje u prostorima gde ima mnogo ljudi u trgovinama, restoranima, kafićima… Nikada više to neće biti isto. Moraće mnogo da se vodi računa a posebno oni koji već imaju neku respiratornu infekciju. Za takve ljude maska bi trebala da postane obavezna pogotovo ako moraju da rade i da se kreće, pre svega da bi zaštitili druge od sebe. To je najbolji i jedini pravi način da se spreči dalje širenje zaraza i infekcija, zaključuje doktor Aleksandar Gavrilović, (po)malo nezadovoljan i trenutnim stanjem u ugostiteljskim lokalima gde su po njemu „stolovi dovoljno odaljeni jedni od drugih ali ne postoji propisan razmak između ljudi koji sede za njima”.

Naš sagovornik je rođeni Kragujevčanin, Palilulac. Školovanje na Medicinskom fakultetu je počeo ovde u rodnom gradu a nastavio studiranje u Beogradu gde je kasnije specijalizirao anesteziologiju na VMA. Oženjen je koleginicom Danijelom, radiologom i imaju dvanaestogodišnjeg sina Luku. Dugo i uspešno se bavio sportom.

Ne smatra da je neki problem (niti da će ih imati) što vodimo ovaj razgovor sa njim, kao prvim sagovornikom iz Kliničkog centra.

• Pričamo samo o mom iskustvu i u vezi sa onim što se tiče struke, pa ne vidim da je to neko „iskakanje iz okvira”. Po meni, svaki čovek koji radi treba da otvoreno iznosi iskustva iz svog posla, pogotovo u ovakvoj situaciji, koja je potpuno nova za sve nas i to bez straha da mu posle zbog toga neko ne „izvadi oči”, smatra on iskreno. I, mi takođe.

Za kraj samo dodaje:

• Mi smo prošli vrhunski, sam Kragujevac imao je malo slučajeva na veličinu grada i broj stanovnika, hvala Bogu, završava on.

I sa tim se slažemo, pogotovo.

Piše: Zoran Mišić