Sa Prve linije doktor Nebojša Arsenijević, imunolog – Za i protiv vakcine i vakcinacije

Počela je vakcinacija u Srbji, pa i u Kragujevcu. U našem gradu prvi su je primili korisnici Gerontološkog centra (iz kojeg nisu izašli više od devet meseci). Još od samog početka pandemije povele su se (ne samo kod nas već u čitavom svetu) polemike o samoj vakcini „protiv korone”, navođeni razlozi za njeno „uzimanje ili ne”, vođene kampanje za i protiv vakcinacije, potezani argumenti da nije bilo dovoljno vremena da se ona kvalitetno napravi, proizvede, testira…

Polemike su trajale (i još uveliko traju i trajaće) dok je korona radila svoj posao. Dakle vakcinacija se širom sveta već uveliko obavlja (brzina i tempo razlikuju se od zemlje do zemlja) pa je započela pre četiri dana i u našoj. Radeći na serijalu „Sa prve linije” portala „Glasa šumadije” naša ekipa je od strane svih sagovornika dobijala jedinstven odgovor da je u Kragujevcu jedini kompetentan sagovornik na temu vakcinacije (i imunizacije uopšte) doktor Nebojša Arsenijević, imunolog. 

Po mišljenju imunologa Nebojše Arsenijevića, redovnog profesora imunologije i onkologije na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu kada je u pitanju opšta vakcinacija treba, pre svega, razdvojiti dva aspekta.

• Prvi je pravni aspekt za koji ja nisam ekspert. Pitanja da li je po našem Ustavu obavezna da se radi vakcinacija ili ne? Koja je kazna za to predviđena ako je obavezno?, i slična su stvari o kojima i ja imam svoje lično mišljenje koje ni po čemu nije merodavno i odgovore na ta pitanja neka tumače i daju oni čiji je to posao i struka, pre svega kaže Arsenijević.

Drugi aspekt vakcinacije je naravno – je medicinski, kako on dodaje molekulski.

• Vrlo ozbiljni naučnici, između ostalog i dva nobelovca, jedina dva živa naučnika kolji su i dobili Nobelovu nagradu za otkrića u virusologiji i imunologiji izneli su o tome svoje stavove. Jedan o vakcini piča sa dosta rezerve dok drugi Montanje eksplicitno kaže da neće da primi vakcinu iako ima 88 godina i po starosnoj dobi je u najrizičnijoj grupi, navodi doktor Arsenijević za koga je Lik Montanje najveći živi autoritet na svetu u oblasti virusologije.

Njega su u medijima napali da je „izlapeo” i da je „njegovo vreme odavno prošlo” ali to po našem sagovorniku nisu nikakvi argumenti a kamoli da su argumentovano pobijali činjenice sa kojima je ovaj stručnjak izašao u javnost.

Ispoštovani svi uzusi, postoje nepoznanice

Doktor Arsenijević, naravno, o svemu ovome ima lični stav ali insistira na tome da on ne bude pogrešno protumačen.

• Po svim uzusima kako se kontroliše neka nova vakcina ili bilo koji novi lek pre nego što se da na opštu upotrebu kod vakcina protiv kovida koje su sada u opticaju sve je u potpunosti „ispoštovano”. Počevši od uzorka od 40.000 ispitanika, pa na dalje…  Nisu mogli, zbog rokova da se prate u vremenu prolongirani negativni efekti. Zbog toga u ovom trenutku ne možemo i da kažemo koliko će da traje njena imunost.

To su za sada dve najveće nepoznanice, smatra on.

Po njemu sve što „unesete” u telo može da napravi posledicu odmah, za nekoliko dana, meseci i za nekoliko desetina godina…

• O tome, šta će da bude, za sada možemo samo da nagađamo. Pogotovo ja imam rezervu jer je to prvi put da se u istoriji medicine daje vakcina protiv RNK virusa, protiv virusa koji u sebi imaju samo ribonukleinsku kiselinu. Drugačije, za sada, i nije moglo da se „pristupi” nego da se komplementarno (kopija virusne RNK) za glavni „spajk” (šiljak) antigen napravi (što ne može bez kulture ljudskih embrionalnih ćelija) ta informaciona RNK koja navodno kad uđe u naš organizam „diktira” sintezu samo tog proteina. To „preuzimaju” naše ćelije i to je osnova da se stalno imunizuju, pojašnja imunolog Arsenijević „kako radi vakcina” protiv korone.

Dakle, po prvi put u istoriji medicine (a, on dodaje da ipak za sve i postoji „prvi put”) se strana nukleinska kiselina sa lipidnim (masnim) omotačem koji liči na ćelijsku membranu „ubacuje” u naš organizam.

• Mi, ne znamo šta će sa tim vremenom biti. Pretpostavka je da se ništa naročito neće dogoditi, ali, i svako može da kaže „ko ste sad vi pa da to pretpostavljate”, iskren je on.

Niko više nikome ništa ne veruje

Po njemu trenutno je mnogo veći problem prava „šuma”, „džungla” informacija, vesti, članaka u naučnim časopisima, mejlovima, na društvenim mrežama…

• Neki lažu svesno, neki ne… Neki šire paniku kao „samo prenose šta je drugi rekao pa nisu dobro razumeli”… ali svrha tog „organizovanog govora” ne samo o vakcinama nego uopšte u današnjoj civilizaciji nije u toma da vas neko slaže nego je u tome da vas toliko „zatrpaju” informacijama da vi jednostavno, posle nekog vremena, više nikome ne verujete. E, kad dođete u taj stadijum „da više nikome ništa ne verujete” onda je i samo pitanje „da li hoćeš da primiš vakcinu ili ne” deplasirano da postavite bilo kom pojedincu pa i meni, smatra on.

Doktor Nebojša Arsenijević ipak je adekvatan sagovornik za ovo pitanje ne samo zbog svoje stručnosti već i kao neko ko je upravo i sam preležao koronu.

• Imao sam sreću da sam dobio očigledno blag oblik bolesti sa neuobičajenim tokom i nesvakidašnjom kliničkom slikom. Kada sam prepoznao simptome testirao sam se, pokazalo se da sam pozitivan. Odležao sam svoje, bio na kontroli, oporavio sam se i to je to. Ne bih sada da „delim” neka posebna svoja iskustva i o tome pričam kada drugi ljudi imaju neuporedivo teže simptome i kliničku sliku, kratak je on dodajući da je „bolest neobična, ne po snazi nego po modalitetima”.

A, na konkretno novinarsko pitanje – „da li bi primio vakcinu ili ne” odgovara pošteno:

• Iskreno, još uvek razmišljam da li bih je primio. Rezervisan sam ali kod mene je sad i drugačija situacija. Ja lično, kao Nebojša Arsenijević, upravo sam preležao kovid pa i ne moram odmah da je primim. Ali, umirali su od kovida mnogo mlađi i zdraviji ljudi od mene. Da sam sada na samrti od kovida zakukao bih: „Eh, što ne primi vakcinu!” jer u tom trenutku sigurno ne bi lamentirao nad tim „šta će da bude sa mojim genomom za 10 ili 20 godina”, iskren je Arsenijević, naglašavajući da je baš zato dobro što se sa vakcinacijom počinje od starijih osoba (i od političara, duhovit je naš sagovornik) nadajući se da će se dok dođe do vakcinacije dece možda pandemija i završiti.

Ne postoji lek ili vakcina bez sporednih i loših efekata

On podseća, kao krucijalnu činjenicu da nema još u medicini vakcine ili bilo kojeg leka a koji nemaju neke sporedne i loše efekte za nekog.

• Primera radi vakcina protiv poliomijelitisa – dečije paralize, koja je kao što svi znamo, pa i najveći laici – jeziva bolest. Na jednom od 30.000 dece ona će da napravi antifosfolipidni sindrom – autoimunu bolest. Kada ti to znaš, velika je moralna dilema jer niko ne zna koje će to dete da bude od 30.000. Šta onda da kažeš i savetuješ roditeljima – da li da dete primi vakcinu ili ne? Dete kod koga se javi ova bolest to za njega nije neki statistički promil već 100 posto. A, sa druge strane šta bi se desilo ako krene epidemija poliomijelitisa a niko se ne vakciniše? Imaćemo na planeti 30 posto invalida od novorođenih: sa oduzetim nogama, teškim mentalnim poremećajima i 10 posto smrtnih ishoda. Uvek se na nivou populacije bira ono što je manje opasno, što naš narod kaže „manje zlo”, navodi on dodajući da se njemu čini, bez obzira na sve lične rezerve, da je manje zlo da ljudi prime vakcinu nego da je ne prime. Na kraju, svi vidimo da privreda staje i ljudi uskoro neće imati od čega da žive, podseća Nebojša Arsenijević i na ovaj „aspekt” vakcinacije.

Jer po njemu iako je zdravstveni radnik bitni su kada je vakcinacija u pitanju i svi društveni aspekti pandemije a ne samo lekarsko-farmaceutski.

• Moramo da sagledamo i ove implikacije kovida kao što su izolacije i potpuna „zatvaranja ljudi” koje su se prvo zvale socijalna distanca, pa fizička, a onda nanovo socijalna što de fakto i jeste. Ne kažem da je nekome bio cilj da to napravi ali vidimo da mnogi to vešto koriste i zloupotrebljavaju. Taj nivo izolacije koji se postigne i nivo agresije koji je svuda već postignut, ne samo kod nas, već na celoj planeti, gde nama vlade ili parlamenta donose odluke za koje uopšte nikada nisu ni bili ovlašćeni. I gde nije više pitanje da li zadiru u neka prava već samo koliko, izgleda da će da nam kao ljudskom društvu (pre)ostane i posle korone. Jednostavno, ljudi se naviknu na takvo stanje „ovi znaju, mi ne znamo” i to je po meni najopasnije civilizacijsko i društveno pitanje ove pandemije, tvrdi on.

Zloupotreba pandemije, i posle vanrednog stanja – vanredno stanje

Ta zloupotreba „borbe sa epidemijom” po njemu ne sprovodi se samo na nivou države, već i na nivou ustanova, institucija… Prenosi se na sve niže društvene instance.

• Za vreme vanrednog stanja, rukovodioci ustanova su imali određenja ovlašćenja da rukovde i upravljaju dekretima. Vanredno stanje je ukinuto pre više od sedam i po meseci a oni su nastavili da „rade” dekretima pri tom ne poštujući ni pravilnike, ni poslovnike, ni jedan zakon… ništa… To ide po „dubini” ne samo na nivou državne vlasti. Da nije tako mogli bi da kažemo „dobro, promenimo desetak ministara pa ponovo živimo slobodno” ali nije. Ono što „uđe i zagadi ljudsku svest” da se to „tako može” i „mora tako” to je najopasnije, izričit je doktor Arsenijević.

Zato podvlači:

• Čini mi se da ako vakcina, kažem sa svim mojim (i, ne samo mojim rezervama) bude uspešna da nas makar i privremeno spašava od kovida onda ćemo makar da ostanemo na ovom, dosadašnjem „nivou društvenog zagađenja”, nećemo da (pro)padamo još više anticivilizacijski, kaže on po kome čitavu ovu priču u javnosti „zamagljuju” sami proizvođači vakcina, koji (koristeći narodni jezik) opanjkavaju i podmeću jedni drugima. Ljudi su zbunjeni ne samo oko primanja ili ne vakcine, već koje, čije, kojeg proizvođača…

• Iskreno, to je sfera do koje pojedinac ne može da dobaci. To je teško pitanje ne samo ljudima koju su medicinski laici, već i samim zdravstvenim radnicima, vrlo dobro informisanim da sagledaju sve te aspekte o kojima se priča, piše, objavljuje…

• Nas su nekada na studijama učili humanitosti, plemenitosti, kako da pristupimo svakom pacijentu… Danas to nije praksa. Zdravlje je postalo ekonomska kategorija i gleda se isključivo koliko košta da neko ozdravi i da li se isplati da se ulaže u njegovo lečenje i ozdravljenje. Takav pristup je bio početak kraha etike u medicini, koji su nametnule farmaceutske kuće čiji su profiti ogromni i mnogo veći nego u bilo kojoj oblasti ljudskog društva, legalnoj ili kriminalnoj. To je ogroman i u nekim svojim aspektima „izuzetno prljav” biznis. Sada se to kroz njihove obračune i krljanja oko vakcine jasno vidi. Zarade na prodaji vakcina od kovida su enormne i sad koja firma bude prodala najviše vakcina na planeti ona će za dugi vremenski period da postane najjača i najmoćnija i dominiraće u svim drugim oblastima snabdevanja svetskog tržišta svim ostalim lekovima. Zato se oni bore do poslednjeg daha. Samo se nadam da će kvalitet toga što oni proizvedu da bude presudan za nabavljanje vakcina pa bi onda makar u tom slučaju njihova „borba” donekle bila opravdana – više njih proizvodi a mi makar dobijemo stvarno najbolju vakcinu, ceni i nada se naš sagovornik.

Sve vakcine manje-više iste

Po njemu u odabiru vakcine treba se rukovoditi i porediti parametre: rizika, cene i zdravstvenih efekata.

• Neke od njih sagledaćemo tek u godinama koje dolaze. Oni sada ne mogu da se predvide jer niko nije prorok i prozorljiv i niko ne može eksplicitno da kaže „primite ovu a nemojte onu vakcinu”, zaključuje doktor Arsenijević, navodeći da koliko je njemu poznato manje više (sem jedne kineske koja je urađena na „starinski način” – mrtav virus pa nema opasnosti, ali njena delotvornost zaista nije velika) sve ostale vakcine su napravljene istom tehnologijom bilo da je reč o „fajzeru”, ruskim, svim drugim proizvođačima…

Ali, zato za snimke koji su preplavili društvene mreže i na kojima neko ko primi vakcinu pada u nesvest može i hoće da kaže da su najobičnija budalaština.

• Ima ljudi koji posle svake inekcije padnu u nesvest. Anafilatička reakcija nije ništa novo u medicini, naprotiv… Dešava se da neko bude alergičan na nešto što je u vakcini, kao što je neko alergičan na penicilin, ističe on ponovo naglašavajući da „dilovanje” i „distribucija” takvih zastrašujućih snimaka, samo pojačavaju strah koji od samog početka „ide” sa ovom bolešću bez ikakve potrebe i povećavaju opasnost od pandemije u onom socijalnom smislu koji je po njemu isto opasan kao i zdravstveni.

Imunolog Nebojša Arsenijević „prava je adresa” i za pitanja o imunizaciji i dokle se sa njom „stiglo”. Naš sagovornik smatra da je projekat provere antitela urađen početkom leta u narodu bio ambiciozno zamišljen ali loše sproveden.

• Ne mislim da je projekat loše sproveden jer ljudi nisu hteli da rade, već zato što odziv nije bio dobar kao i da testovi koji su tada korišćeni nisu bili adekvatnog kvaliteta. U tom momentu, možda je zbog toga sam projekat i bio preuranjen, nije se raspolagalo drugim, kvalitetnijim testovima već samo tim. Zbog toga bi, u prvom sledećem zatišju epidemije trebalo ponovo sprovesti ispitivanje kako bi se realnije sagledalo koliki je to procenat ljudi kod nas prirodno zaštićen od inekcije kovida a koliko ne.

Procenjuje se da bi od 60 do 80 posto stanovništva trebalo da ima delotvorna antitela prema kovidu da bi se „računalo” da imamo kolektivni imunitet (naš sagovornik izbegava izraz „krdo”, ponjemu odvratnu reč, banalno i bukvalno prevedenu sa engleskog).

Stepen imunizacije tek treba da se utvrdi

Ono na šta se on kao stručnjak oslanja, kada je u pitanju naš region, su informacije koje daje Institut za zaštitu javnog zdravlja (u kome i radi) i koji raspolaže tačnim brojem ljudi koji su do sada bili pozitivni (na dan kada smo vodili razgovor, petak, 25. decembar po njihovim podacima u Šumadiji je od početka pandemije koronu imalo 18.629 osoba).

• Program imunizovanosti stanovništva nije dao rezultate (nisu ni saopšteni) da bi smo mi mogli da sudimo o tome. Za sada, o tom pitanju možemo da govorimo i da ga razmatramo samo posredno dok ne dobijemo konkretne, prave rezultate. Ono što znam sa „prve linije” je da su sve informacije našeg Instituta apsolutno tačne. Tu nema nikakvih „laži i prevara”. Doktor Dragan Vasiljević svaki dan, što nije lako uz sve njegove ostale poslove o razvoju epidemije obaveštava pravovremeno i tačno. Zbog toga su, objektivno govoreći, građani Šumadije bolje obavešteni i informisaniji o kovidu od ostalih u zemlji, barem kada je naše područje u pitanju, ističe Arsenijević.     

Iskren kakav i jeste doktor Nebojša Arsenijević za kraj „priznaje” da ga je baš priprema za razgovor „Sa prve linije” portala „Glasa Šumadije” inicirala da kao predsednik srpskog Društva za imunologiju, onkologiju i regionalnu razvojnu medicinu (sa preko preko 150 članova) od svojih kolega zatraži da početkom naredne nedelje objave svoje zvanično saopštenje, u desetak rečenica, jezikom koji je svima jasan i prijemčiv na temu – šta srpska imunlogija misli o vakcinama, vakcinaciji i imunizaciji a ne da svako pojedinačno i sporadično tu i tamo daje izjave po medijima, često i „istrgnute” iz konteksta pa onda kako da narod i ne bude po njemu (i ne samo njemu) „totalno sluđen”. Čekamo saopštenje.

Piše: Zoran Mišić

Fotografije: BBC na srpskom, Lazar Novaković, N. Raus