SA PRVE LINIJE – BILI SMO „ZDRAVSTVENI VOJNICI”, PORUČUJU IZ DOMA ZDRAVLJA

Radeći na serijalu „Sa prve linije” svi naši sagovornici su isticali značaj i koliko je u borbi protiv korone pomogao i značio Respiratorni centra za infektivna stanja kragujevačkog Doma zdravlja. Obišli smo ih na njihovom radnom mestu gde se i danas bore protiv pandemije da „na terenu” sagledamo njihove aspekte borbe protiv kovida. I, dok pitanje korone već debelo pada u drugi (treći, četvrti… plan) ovde nije tako. Ljudi već odavno ne nose maske, rukavice, zaštitnu opremu… ali čim stupite pred ovaj Centar Doma zdravlja, slika i situacija se menja i ponovo vas „vraća” u ono stanje kada je epidemija bila na vrhuncu… Jednostavno, ovde nema pacijenata a kamoli zdravstvenih radnika bez kompletne zaštite.

Po rečima naših sagovornica, primarijusa doktorke Ljiljana Mirkov, specijalista opšte medicine i koordinatora Ambulante za febrilna stanja i respiratorne infekcije pri kragujevačkom Domu zdravlja i njene koleginice doktorke Zorice Ristić, pneumofiziologa (pulmologa) ta opremljenost je tokom pandemije sačuvala i njih i njihove pacijente.

• Od 20. marta je počeo sa radom Respiratorni centar u čiji su rad združeno uključeni lekari opšte medicine (kao i specijalisti i primarijusi ove grane zdravstva) sa svojim timovima – medicinskim tehničarima, potom kolege iz pulmološkog tima (lekar i tehničar), zatim radiološki tim (radiolog i tehničar) i ekipa kliničke biohemije, kaže doktorka Mirkov koja je koordinirala rad sva četiri tima u kojima je učestvovalo tridesetak ljude u obe smene (po petnaestak u smeni, plus radnici obezbeđenja, spremačice, laboranti…).

Po njoj to je tim, koga je od samog početka odlikovala izuzetna sinergija i profesionalni pristup od strane svakog člana, bio najvažniji.

• Odgovorno tvrdim, posle sveg ovog vremena, da jedni bez drugih ne bi mogli ni da funkcionišemo a kamoli ovako uspešno i dobro, smatra ova lekarka sa preko tri decenije staža u zdravstva a koja je pre angažmana u Domu zdravlja „zanat pekla” i iskustvo sticala radeći i u Zastavinoj ambulanti i Hitnoj pomoći.

Organizacija kod njih u Centru izgleda ovako: pacijent kada uđe na samom ulazu obavezno se dezinfikuje i ako nema zaštitnu opremu dobija je je od njih na licu mesta. Potom tehničar sa opšte medicine radi trijažu…

• Meri mu se temperatura, potom mu uzimamo kratku anamnezu (kako se oseća, koje simptome ime, gde je bio, sa kim u kontaktu…) i potom tehničar procenjuje kod kojeg lekara će ga uputiti… Pošto ga pregleda lekar opšte medicine i kaže svom tehničaru da li su potrebna dalja laboratorijska ispitivanja i rendgen pluća pacijent u izolaciji sačeka laboranta koji dolazi sa sprata, naravno svi u kompletnoj zaštiti, ističe doktorka Mirkov i dodaje: „Od prvog dana smo imali kompletnu zaštitnu opremu. Mislim da nas je to i spasilo jer smo jedna od retkih zdravstvenih ustanova koja nema obolelih. Sa sigurnošću tvrdim da se niko od naših ljudi nije zarazio jer smo bili zaštićeni sve vreme ali i izuzetno profesionalno i lično odgovorni i ozbiljni. Zato smo, hvala Bogu svi i dan danas zdravi”, ističe ona.

Ovde smo bukvalno „zaustavljali” koronu

U centru od samog početka epidemije postoje odvojeni ulazi posebno za zaposlene a posebno za pacijente.

• Na svakome od njih je „barijera” i zaštita sa dezinficijensima, potom obavezno „prskanje” ruku dezinfekcionim sredstvima, i niko, ali baš niko i nikako ne može da uđe bez maske, ukoliko pacijent nema masku dobija je na licu mesta, ponavlja ona.

Zbog toga doktorka Mirkov želi i da istakne pozitivne i laskave ocene koje je rad njihovog centra dobio od kolega ruskih epidemiologa koji su ga obišli za vreme jeka pandemije.

• Rad našeg centra i organizacija prijema pacijenata je na njih ostavila izuzetno povoljan utisak. Jako im se dopalo, i to su nam „priznali”, kako smo se organizovali ali i kako smo zaštićeni n poslu. Posebno su pohvalili taj segment našeg rada, ne bez ponosa ističe naša prva sagovornica.

Posle vađenja krvi ako je potrebno da se snime pluća, pacijent se upućuje na radiologiju gde poseban informacioni sistem RIZ automatski „šalje” i prosleđuje snimak u ordinaciju kod pulmologa. Pulmolog ga „pročita” i daje svoj izveštaj koji tehničar ga prosleđuje lekaru i on na osnovu toga zaključuje šta i kako dalje, šta će da mu prepiše od terapije,  da li ga pušta kući, šalje na Infektivno…

• Tako smo od prvog dana sinhronizovano radili i ceo naš rad je bio isključivo timski. Od kako smo 9. aprila počeli da radimo i testiranja, bilo je onih obolelih korone ali i pacijenata koji nisu oboleli od kovida a bilo im je neophodno testiranje zbog intervencija u bolnici poput: trudnica, onkoloških pacijenata, pripadnika MUP-a, pripadnika vojske, kao i zdravstvenih radnika koji su angažovani na različitim poslovima… Svima njima je bio neophodan rezultat testa da su negativni kako bi nastavili sa svojim poslovima ili lekarskim tretmanima, kaže ona i iznosi podatak da su u ovom Centru do sada obavili preko dve hiljade pregleda i izvršili više od 1.500 testiranja.

• Sve smo bukvalno „ovde zaustavljali. Mi smo praktično i bukvalno predstavljali „barijeru” ispred Kliničkog centra. To mogu slobodno da kažem. Najteže pacijente smo slali na Infektivno, i praktično radili trijažu ko može  ko je negativan) da uđe u Klinički centar na dalje preglede, nastavlja doktorka Mirkov ne zaboravljajući da istakne i veliku pomoć koju su imali od Hitne pomoći sa kojom su tesno sarađivali i čije ekipe su im dovozile potencijalno obolele i obolele pacijente.

Od tog 9. aprila kada su počeli da rade uzorkovanje i PSR testove na KOVID-19 kao i u Institutu za javno zdravlje Kragujevac od 68 pacijenata obolelih od korone u našem gradu u Centru čiji rad ona koordinira „otkriveno” je 32 njih.

Izuzetno teške zdravstvene ali i emotivne situacije

Pored koordinacije zdravstvenih timova njen zadatak je bio da obaveštava sve testirane o rezultatima kako one negativne tako i one koji su bili pozitivni i da im saopštava gde i kako će dalje biti upućivani.

• One sa težom kliničkom slikom slali smo na Infektivno, sa blažom u Kovid centar a sa najblažom i bez simptoma na beogradski Sajam. Pripadnici MUP-a i vojske, kojih nije bilo preterano obolelih ali je ipak bilo zaraženih, distribuirani su u „Merkur” u Vrnjačkoj banji i mladenovački „Selters”, objašnjava doktorka Mirkov.

Kako kaže, ljudi su reagovali različito, bilo je jako teških situacija, obolelih čitavih porodica…

• Imali smo mladi bračni par sa malim detom od 16 meseci od kojih niko nije imao izražene simptome. Stigli su prvo rezultati za majku koja je odmah prebačena na Sajam. Posle par dana rezultati su pokazali da je i otac pozitivan a još su se čekali nalazi za dete. I ono je bilo pozitivno pa su beba i majka prebačeni u „dr Dragišu Mišović” dok je otac ostao na Sajmu. To su vrlo teške situacije kada vi trebate da reagujete pre svega kao lekar, jer epidemiološki oni moraju odmah da se izoluju. Sa druge strane da odmah „odvajate” dete dok čekate njegov rezultat vi sve vreme emotivno i psihološki delite patnju te porodice dok čekate rezultate svakog od njih ponaosob, morate da se postavite i kao čovek dok „zbrinjavate” celu porodicu. U svakom trenutku morate da mislite i o tome, ističe ona i navodi još jednu priču, mlade samohrane majke koja je bila pozitivna a dvogodišnje dete ne.

• Njena prva reakcija je bila: „da će odmah da se baci pod kola”, jer nema gde da ostavi dete. Dali smo svi sve od sebe da je smirimo, razgovaramo sa njom i pričamo… da joj objasnimo da sve ovo kratko traje, brzo prolazi, da je to zbog bezbednosti deteta i njegove sigurnosti najbolje i najbezbolnije. Porodica je preuzela bebu a majka se posle sedam dana vratila sa Sajma sa negativnim rezultatom potpuno izlečena, navodi ona samo još jedan od puno takvih slučajeva.

Ona je i dalje u kontaktu sa svim ovim pacijentima i poznaje svakog ponaosob jer je procedura takva da po njihovom izlasku sa Sajma ili drugih kovid bolnica i centara, moraju da imaju prvi negativan test, a posle 14 dana se ovde ponovo testiraju.

• U Kragujevcu je bilo 68 obolelih ali smo imali i dosta pacijenata „sa strane”, iz drugih mesta: Aranđelovca, Ćuprije, Svilajnca… a u tim mestima su bile obolele čitave porodice. Takođe tu su bili i pacijenti iz svih ambulanti gradova koji gravitiraju ka nama kao što su: Topola, Batočina, Rača, Lapovo, Knić i Rekovac… Na početku smo primali sve njihove pacijente a kasnije su oni u okviru svojih zdravstvenih ustanova oformili kovid ambulante i počeli testiranja, ali znatno kasnije posle nas, podseća Ljiljana Mirkov.

Tek sada vidimo kakav i koliko smo posao obavili

Po njoj tek sada kada se situacija smiruje sagledava stvarnu veličinu i obim posla koji je tim kojim koordinira obavio tokom ova dva meseca.

• Tek sada vidim našu veličinu i ulogu u borbi protiv pandemije. Nosio nas je adrenalin. Znali smo da „moramo da odradimo” posao ali da bi uspeli, odmah nam je bilo jasno da pre svega moramo mi da se sačuvamo kako bi mogli da pomažemo obolelima i radimo svoj posao onako kako treba. Ali, nismo ni bili svesni koji, kakav i koliki smo posao uradili. Tek sada kada se sve polako smiruje i pogledam i uporedim naše podatke sa Kliničkim centrom i Institutom za javno zdravlje shvatamo polako razmere čitavog poduhvata, nije lažno skromna naša sagovornica a i zbog čega bi bila.

Po njoj najteže je bilo na početku, kod „prvog udara”.

• To su bili prvi dani kada su četiri naše ekipe „ulazile” u posao i morali smo sami, naravno sa kolegama radiolozima i pulmolozima da „napravimo” i osmislimo „puteve” kretanja pacijenata, njihovih pregleda i lečenja… U startu smo se dogovorili da svakog pacijenta tretiramo kao da ima kovid… i danas tako radimo posle dva meseca…, podseća ona ali i priznaje da je „bilo teško”.

• Ipak je to za sve nas bilo nešto potpuno novo a tada su nam dolazili mahom pacijenti sa jako teškom kliničkom slikom. Kolege pulmolozi su nam pokazivali snimke pluća i neverovatno je kojom brzinom je kovid „razarao” pluća. To je bilo neviđeno do sada i niko se sa tim nije suočavao ranije. Tih prvih dvadesetak dana zaista je bilo najteže, a odmah smo uvideli da je to „nešto” zaista strašno. I, nije samo napadalo starije, kao što se pričalo pre nego što je korona „stigla” kod nas. Imali smo tokom ovog perioda i prilično ljudi srednjih godina koji su bili bez ikakvih pratećih ili hroničnih bolesti. Prosto su se razboleli jer su bili u kontaktu sa kovidom. Tako da smo vrlo brzo shvatili da svaki pacijent može da bude ugrožen kao i da je prenosilac i transmiter bez obzira na njegove godine, zdravstveno stanje i trenutnu kliničku sliku, priseća se doktorka Mirkov.

Na njenu priču se nadovezuje i njena koleginica doktorka Zorica Ristić, pneumofiziolog sa preko četvrt veka staža u zdravstvu.

• Sa pojavom korone, bez obzira na iskustvo i godine staža, viđali smo takve upale pluća kakva niko od nas nikada i nigde nije video. Tako i toliko teško stanje na plućima kod pojedinih pacijenata pratila je visoka temperatura i to duže vreme, a sve to je bilo skopčano sa izrazitom malaksalošću, potpunim gubitkom apetita… mnogi pacijenti su izgubili čulo mirisa, navodi doktorka Ristić.

Virus neuporedivo opasniji od svih dosadašnjih

Po njoj mnogi ljudi i dana danas nisu svesni koliko je ovo ozbiljan virus.

• Kovid je mnogo opasniji i razorniji od sličnih bolesti poput ptičijeg ili svinjskog gripa… neuporedivo, neuporedivo ozbiljniji, napominje ona.

Našoj drugoj sagovornici, pneumologu Zorici Ristić radni dani i smene u borbi protiv korone bili su naporni ne samo zbog obima i ozbiljnosti posla već i zbog samog oblačenja (i svlačenja) zaštitne opreme i celodnevnog rada u njoj.

• Osam sati koliko traje smena, vi ne možete da uzimate hranu, vodu (bukvalno dehidrirate), da idete u toalet…, ističe ona a mi (probali smo i to tu na licu mesta, samo jednom) i moramo da se složimo s njom.

I po doktorki Ristić prvih nekoliko nedelja su bile zaista teške zbog ogromnog broja pacijenata koji su, gotovo svi, imali jako tešku kliničku sliku.

• Radili smo bukvalno bez trenutka predaha. Sada je neuporedivo lakše. Manji je broj pacijenata. Već više od dve nedelje nemamo ni jednog novog pozitivnog. Takođe, oni koji su dolazili pred kraj  imali su mnogo lakšu kliničku sliku, kaže ona ali i podseća da su takođe imali obolele od drugih upala pluća, bakterijskih, maligne bolesnika, koji pak nisu „ni prineti” težini stanja prvih obolelih od kovida koji su stizali kod njih.

Pak, po doktorki Mirkov „ti početni dani” bili su im i stresni „da nešto ne propuste, da im nešto ne promakne…”:

• Sem toga imali smo ne paničan, to nikako, ali dozirani strah koji mora da postoji da se i mi ne zarazimo, ali to govori o našem ozbiljnom pristupu poslu. Ja sam neko ko je prošao rat, bila sam šef u Hitnoj pomoći za vreme ratova, i kao iskusan lekar, mogu vam reći da sam iskreno bila fascinirana ozbiljnošću i profesionalnošću naših ljudi a posebno mlađih kolega i tehničara i svih ostalih pomoćnih radnika. Verujte mi za svakog od njih imam samo reči hvale. Nikada nisam kod njih videla taj paralizujući strah  već samo odgovornost prema pacijentima i sebi. Da li je u pitanju adrenalin koji smo već pominjali? Svi kao smo „nastupali” kao jedan sa osećanjem da u tom trenutku jesmo „zdravstveni vojnici”. Gledala sam reportaže sa infektivnih klinika iz kliničkih centra, i naši ljudi su me podsećali baš na sve te kolege, jer ni jednog momenta nisu odstupili ni malo što se tiče hrabrosti, stručnosti, profesionalnosti i odgovornost, ne libi se da istakne doktorka Mirkov.

I doktorka Ristić kaže da je takva vrsta stresa morala da postoji ali da su se nosili sa njim.

• Naravno da je postojala psihička opterećenost da li ću možda da zarazim nekog od svojih ukućana… Moj suprug je dijabetičar, snaja trudna… morao je čovek da razmišlja i o njima zbog svog svakodnevnog profesionalnog okruženja i izloženosti zarazi, nadovezuje se ona i dodaje da kod njih i inače dolaze pacijenti sa malignim oboljenjima, tuberkulozom, astmom, teškim upalama, gušenjima…

• Sada smo „bacili akcenat” na kornu i tu vrstu pneumonija… a istovremeno mi moramo da se posvetimo svojim redovnim pacijentima. U ovom periodu nije bilo preporučljivo da oboleli od drugih bolesti, kod kojih nije postojala sumnja da su oboleli od korone, nisu imali temperaturu, nisu bili u kontaktu sa potvrđenim obolelim ili nisu dolazili iz inostranstva dolaze ovde na preglede. A, morali smo da vodimo računa i o njima, ali su se oni mahom javljali telefonom i mi smo im davali savete šta i kako oko terapije, pojašnjava doktorka Ristić situaciju i kada su njihovi „hroničari” u pitanju. I po njoj ni deo toga ne bi bo uspešno sproveden i obavljen da nije bilo neprekidne saradnje ekipa koje su se stalno smenjivale, i čiji zajednički rad u ovoj „njihovoj kući” nije zakazao ni jednog jedinog momenta.

Kragujevčani izuzetni u svakom smislu

Doktorka Mirkov podseća i na dane kada nisu u Centru uzorkovali pacijente.

• Neke od njih smo vraćali kućama u strogu samoizolaciju i da nam se jave u slučaju da im se pogorša stanje. Najveći broj ljudi nas je poslušao. Po meni je baš to spasilo grad i okolinu da pandemija ne bukne kao i drugim sredinama. Naravno tome su doprinele i sve one mere koje je Vlada propisala i koje su sprovedene u vreme vanrednog stanja, sigurna je ona.

Sada su u Respiratornom centru usledili dani masovnog testiranja.

• U ovom trenutku smo izuzetno opterećeni po Uredbi Vlade da moramo da testiramo sve onkološke pacijente. Oni nisu mogli nekih mesec, mesec i po dana da ulaze u bolnice iz „razumljivih razloga” a sada kada kreću na hemioterapije pre svake mi smo u obavezi da ih tri dana ranije testiramo. Takođe, testiraju se i sve trudnice ne samo pred porođaj već i one kojima se radi amniocenteza ili bilo koja druga intervencija. Neophodno je da se testiraju svi pripadnici vojske i policije koji idu sa terena na teren… Oni na mene kao čoveka ostavljaju baš dobar utisak, nikada nikakvu privilegiju nisu tražili… sačekali su svoj red, da prođu onkološki pacijenti i trudnice bez ikakvih primedbi. Ako može tako da se kaže, „zahvaljujući” ovoj situaciji tek sam sada shvatila kako mi imamo izuzetne ljude, ne samo zdravstvene radnike na kojima je i bio udar pandemije i čiji je to posao, i vojsku i policiju koji su postupali po svojim zadacima i rasporedima već i same građane… Jer, retko koji grad, možda samo Prijepolje koje je znatno manje, ima tako odgovorne, savesne i disciplinovane građane kao mi ovde u Kragujevcu. Nas su razvozili sa posla danju i noću za vreme zabrana kretanja i nisam nigde nikog videla na ulici… Bile su puste, čak i bez saobraćaja… Poštovalo se… Kako su se Kragujevčani ponašali za vreme vanrednog stanja je za svaku pohvalu, ističe ona i za kraj ipak dodaje da bi lično volela da se to nastavi još samo neko vreme.

• Danas, moram da priznam, me kao lekara „potresaju” one scene gužvi ispred banaka i pošta… gde se ne održava rastojanje, ne nose se više maske u gužvi i u zatvorenim prostorima … Mere su postale relaksirajuće ne bez razloga ali moramo i dalje da budemo obazrivi, oprezni i da se čuvamo… Da „isteramo” barem još 15 dana najmanje dok epidemija stvarno ne prođe… Ljudi, bilo bi šteta da sada za nedelju dve „pokvarimo” i poništimo ovo što smo u prethodna dva meseca uradili, apeluje ona.

Pak njena koleginica doktorka Ristić jedva čeka da se sve „ovo” završi i da počnu da normalno da rade sa svojim stalnim pacijentima.

• Svi drugi oboleli imaju prava da im lekar bude svakodnevno dostupan i da im se pruži prava i adekvatna pomoć. Još ne možemo reći „korona je bila”, jer ona traje još uvek ali je ipak sada na izmaku, završava naša druga sagovornica iz Doma zdravlja.

Piše: Zoran Mišić

Fotografije: Lazar Novaković