Na pomen Tržnice Kragujevčanima kao da zatitra nešto u stomaku, toliko puta pričano, pisano, obećavano, a njena rekonstrukcija i dalje traje. Iako je nadkriveni deo sa tezgama završen i ponovo otvoren, čini se da kupaca nema puno, kao i da vlada opšte nezadovoljstvo od strane prodavaca. U anketi za naš portal govorili su kako im ide prodaja i koliko su zadovoljni uslovima.
- Pošteno da vam kažem mnogo tanko, niti ima naroda, velike su zakupnine, i sami pogledajte koliko ima kupaca. Ne kisnemo, ali promaja nas ubi, lepo vreme napolju, a mi nosimo kape. U suštini loše, ako hoćeš kako jeste, to je to, kaže jedan od prodavaca.
- Drugi dodaje, loša je prodaja, nema naroda, zadovoljan nisam, uslovi nikakvi, ko je radio pijacu treba prvo da vidi kako se ona pravi, a ne ovako da napravi, kao što je na Aerodromu zatvoreno, lepo. Ovde duva, prokišnjava, ali šta ćemo.
Taj isti sugrađanin navodi da se narod odvikao od odlazaka na pijacu, već idu po marketima i tamo kupuju voće i povrće.
Po starom običaju „ćuti, može gore da bude” jedna sugrađanka kaže „tek je otvoreno, biće bolje od marta”, do sada su se, kako ističe, vukli po ulici, sada je dobro, „koliko ima, za hleb i za te potrebe ima”.
Jedan od malobrojnih zadovoljnih prodavaca kaže da kupovina ne ide loše, objašnjavajući da su prosto takvi uslovi na pijaci, da su u zatvorenom, roba bi propala.
- Trebalo bi da ima malo više kupaca, bilo bi mnogo bolje, zamrlo je, ova pijaca četiri godine nije radila, e sad, narod je otišao, neko tamo, neko ovamo, svi se nadamo da će da oživi kada dođu topli dani. Nismo zadovoljni prodajom. Očekujemo poboljšanje, kaže Kragujevčanka koja se dugi niz godina bavi ovim poslom.
- Koleginica sa obližnje tezge još navodi, samo da su nam sa jedne strane zatvorili, bilo bi bolje, mnogo duva, evo ovde prokišnjava, ja sam to već dva puta prijavljivala upravi, ali ne reaguju. Kažu „uradićemo, sredićemo”. Hladno je, slabo ima mušterija, jedva ko naiđe, možda neki ne znaju da je pijaca proradila. Zakup plaćamo ne pitajte koliko, ali šta ćemo, moramo. Od toga živimo.
Ona i još jedan prodavac skreću nam pažnju da se fasada obrušava, stalno padaju kamenčići, prodavac koji nije želeo da stane ispred kamere kaže da je sve ovo prevazišlo svaku meru. I još nekoliko njih složilo se da uslovi nisu dobri, ali to isto nisu hteli da kažu kada je kamera uključena.
Pijaca je srce grada u kome se srecemo, merkamo, biramo, pogadjamo, razmenjujemo novosti . . . Bez pijace, grad je kao mrtav. Jutarnja setnja do pijace, sveze povrce i voce, sir kajmak i jaja, med luk i limun, to nas drzi i podize. Pijace spasavaju i nas i seoska domacinstva.
Nikad nisam bio u Kragujevcu. Iz clanka saznajem da je grad cetiri godine bio bez pijace.
Nadam se da su gradjani oterali tu gradsku vlast.