U proteklih nekoliko nedelja priča o pandemiji našla se u senci nove teme koja izaziva strah i nemir u svetu – sukob između Rusije i Ukrajine. Ova situacija preplavila je društvene platforme, kao što su instagram, facebook, TikTok, twitter, YouTube i slično. Možemo da primetimo strogu podelu mišljenja na grupaciju ljudi koja podržava pokretanje ruskih vojnih snaga i grupaciju ljudi koja podržava Ukrajinu i osuđuje ruske napade.
Savremeno doba sa sobom nosi upotrebu interneta. Zašto je to bitno? Danas se mnogi političari oglašavaju na društvenim mrežama, gde iznose svoje stavove i shvatanja, što omogućava brži prenos informacija i veću dostupnost široj masi. Mladi skupljaju te informacije formrirajući svoje stavove i, u skladu sa temom, birajući svoje mesto u ovom dvoboju.
Na primer, ministar spoljnih poslova Ukrajine, Dmitro Kuleba, na svom Tviter nalogu objavio je sledeće: ,,Putin je pokrenuo masovni agresivni rat u Evropi tokom još uvek besne pandemije. Povrh toga, Rusi sada bombarduju ukrajinske bolnice. Ovo je iznad zla. Jedini morlani izbor koji bilo koja vada sada može da napravi jeste da podrži Ukrajinu svim sredstvima.“ Sa druge strane, objave na instaragram profilu predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina, obeležene su molbama mladih da ne dolazi do rata, moleći ga za mir. Aplikacija TikTok obeležana je objavama mladih koji izbacuju snimke odlaska iz Rusije i Ukrajine, tražeći sebi utočište u nekoj drugoj zemlji.
Ako posmatramo ovo iz perspektive mladih, možemo da razumemo zašto hara toliki strah i briga. U pitanju su generacije koje nisu osetile šta znači briga za sutrašnji dan, da li će neko nastradati, da li će se njihova svakodnevnica odjednom promeniti u borbu za vlastiti život. Mladi koji dele svoje trenutno stanje u Ukrajini na društvenim mrežama, moleći za pomoć i mir, ostavljaju jak utisak na ostatak populacije.
,,Društvene mreže su oštro podeljene, kao i celo društvo. Dok jedni sa potpunim pravom osuđuju vojnu agresiju na jednu suverenu, međunarodno priznatu zemlju, drugi – zarad iracionalne ljubavi prema Rusiji i Vladimiru Putinu – opravdavaju ovaj rat sa nemuštim i iracionalnim opravdanjem. Društvenim mrežama kruže lažne vesti koje produkuje ruska propaganda i koje je moguće razotkriti u dva-tri klika, ali to retko ko radi. Naravno, geostrateška i geopolitička pozicija Ukrajine je veoma komplikovana, ali valja reći da se ova zemlja većinski opredelila za zapad i demokratiju, a ne za polufeudalno društvo kakvo je današnja Rusija. Nisam siguran da većinska Srbija isto to želi.“, rekao je Nedim Sejdinović.
Rusija je 24. februara započela invaziju na Ukrajinu uz zahteve Rusije da se zabrani ulazak Ukrajine u NATO. Internet su u ranim jutarnjim časovima preplavili snimci lansiranja raketa širom Ukrajine uključujući i Kijev, glavni grad Ukrajine. Dok tenzija između Rusije i Ukrajine raste, mladi na društvenim mrežama se da nadaju miru. Prikazivanjem snimaka gde se opraštaju od svojih porodica i odlaze u vojsku, stanovnici Ukrajine i Rusije prikazuju ozbiljnost situacije. Sa heštegom #ww3 odnosno World War 3 (Treći svetski rat), na društvenim mrežama postavlja se pitanje da li će današnje generacije biti svedoci najstrašnije sudbine ljudske vrste.
Piše: Anastasija Delić