U Kragujevcu je održana pretposlednja javna rasprava o nacrtima medijskih zakona – Zakonu o javnom informisanju u medijima i Zakonu o elektronskim medijima.
Pored ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanovića, raspravi su prisustvovali novinarska i medijska udruženja, nevladine organizacije, organizacije civilnog društva.
Ispred Res publike i Medijskog skloništa, Bojana Vlajović Savić kaže da su za njih dve stvari ključne – nadzor nad primenom zakona i novi rok za privatizaciju medija kod kojih je poništen prethodni proces privatizacije.
- Ovo govorimo zbog iskustva koje smo imali sa primenom još uvek aktuelnog zakona o javnom informisanju i medijima, koji je usvojen krajem avgusta 2014. godine. Taj zakon u Kragujevcu nije primenjivan u svoje dve najbitnije odredbe. Kako je tada rečeno, Srbija ide u medijsku reformu, a osnovni ciljevi su izlazak države iz medija i projektno sufinansiranje.
Bojana Vlajović Savić ističe da u Kragujevcu država nije izašla iz medija, vratila se u vlasništvo kada je poništena privatizacija Radio-televizije Kragujevac.
- I to ne bi bio toliki problem da punih 6 godina grad Kragujevac nije raspisivao konkurs za projektno sufinansiranje, što je bila druga važna odredba medijske reforme, dakle nikada nije ispunjavao svoju zakonsku obavezu i sve druge medije je onemogućavao da imaju šansu da konkurišu za javni novac i za proizvodnju sadržaja od javnog interesa što i jeste smisao.
Podcrtala je da smisao zakona nije da se novcem građana finansiraju plate i tekući troškovi medija, već da se finansira isključivo proizvodnja sadržaja koji je od javnog interesu u informisanju.
- Čak i najbolja zakonska rešenja na papiru, u praksi mogu biti totalno neprimenjiva ukoliko se organi javne vlasti o njih ogluše. Takav slučaj smo imali u Kragujevcu i taj način na koji je grad Kragujevac finansirao medije tako što je RTK davao do 2021. godine 50 miliona dinara, a svim ostalima nulu, a danas daje 60 miliona RTK, dok svi ostali konkurišu za deo od 10 miliona, doveo je sve druge medije, izuzev privilegovane Radio-televizije Kragujevac, u veoma nepovoljan položaj. Mediji su potpuno devastirani, i kadrovski i tehnološki, zbog toga u narednom periodu imamo puno posla da te medije na neki način oporavimo i unapredimo.
Dodala je da iz Ministarstva uveravaju da će formiranjem inspekcije koja će nadzirati primenu zakona biti onemogućeno da se ponovi ovakav slučaj kao što je bio u Kragujevcu i da će novim rokom biti rešen status RTK, kao i to da će ona biti tretirana poput drugih medija.
- NUNS je odavno uključen u izradu medijskih zakona, želimo da budemo uključeni bez obzira koliko vlast želi na mnogo načina da nas eliminiše i skrajne. Mi sve vreme iskazujemo svoje predloge, dajemo sugestije, protivimo se nekim rešenjima i to je do nekog trenutka išlo u dobrom pravcu u usvajanju medijske strategije koja je temelj za izradu budućih zakona, ističe Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Ipak, kaže da je pri izradi nacrta medijskih zakona država, mimo njih, neke od važnijih članova zakona u nacrtu promenila.
- Celi zakon je korak napred, usklađen je sa vremenom, ali je nešto što je nas posebno interesovalo skrajnuto i sada se borimo da te stvari ostanu u zakonu, pre svega Savet za štampu koji bi trebalo da bude i jeste samoregulatorno telo za štampane i onlajn medije, i da se na neki način mišljenje Saveta za štampu više uvažava, navodi Bodrožić.
Smatra da ukoliko neko premanentno krši kodeks, koji se ne ponaša po uzusima profesije, ne bi trebalo da dobije novac iz javnih budžeta, „građani nisu dužni da to plaćajuˮ. Ističe da konkursi za sufinansiranje bi trebalo da budu podstrek za inovativne projekte, istraživačke projekte, podsticanje redakcija, a ne za osnovni rad redakcija.
- Poslednjih godina, naročito u lokalnim sredina, podobnim medijima se daje novac da bi oni mogli da funkcionišu, a pored tog osnovnog funkcionisanja da budu propaganda za vladajuću partiju. Mi hoćemo da novim zakonskim rešenjima to sprečimo, naglašava Bodrožić.