Uništavanje viškova vojnog naoružanja u Srbiji nastavljeno je nakon obnove Tehničko remontnog zavoda uz pomoć NATO saveza. Glavno postrojenje u zemlji za tu namenu, nakon nesreće 2017. godine, ponovo je počelo sa radom u Kragujevcu u centralnoj Srbiji.
Renovirani kragujevački pogon pomoći će ubrzanju uništavanja oko 1.300 tona starih metaka, minobacača, raketa i projektila iz skladišta u Srbiji, saopštio je NATO.
- To će Srbiju, koja je naš cenjeni partner, i region učiniti bezbednijim. NATO je posvećen pomoći državama Zapadnog Balkana da bezbedno uskladište zalihe naoružanja i unište višak stare i opasne municije, izjavila je Oana Lungesku, portparolka NATO.
Severnoatlantska alijansa navela je na svom sajtu da su se 25. septembra njeni predstavnici, zemlje donatori i zvaničnici Srbije okupili u Kragujevcu na otvaranju najvećeg pogona za demilitarizaciju u državi u kom će, sredstvima koja su uplatili NATO saveznici, bezbedno biti uklonjena municija.
Vlade Radulović, vojno-politički komentator, rekao je za Radio Slobodna Evropa da se radi o nastavku saradnje započete 2016. godine kroz program Partnerstvo za mir.
- NATO prosto raspolaže finansijskim mogućnostima da pomogne siromašnije zemlje koje ne mogu same da urade tako nešto. Ta pomoć dobro dođe jer je u pitanju veoma problematičan vojni otpad, odnosno to je municija koja predstavlja bezbednosni rizik, komentariše Radulović.
NATO u Tehničko remontnom zavodu (TRZK) u Kragujevcu vodi demilitarizaciju viškova ubojnih sredstava u koju je, kako je zvanično saopšteno, uložio 4,15 miliona evra. Projekat za oko 2.000 tona ubojnih sredstava koje je Ministarstvo odbrane Srbije označilo kao višak produžen je, sa planirane dve, na tri godine nakon nesreće u pogonima tog preduzeća u februaru 2017. kada su u velikoj eksploziji poginule tri osobe i 25 povređeno.
TRZ Kragujevac kroz projekat NATO dobio je novu opremu kako bi zamenio uništenu u toj nesreći, a otvorena je i perspektiva pružanja usluga demilitarizacije drugim zemljama. Do sada je NATO, kako je sopštila ta organizacija, pomogao Srbiji da uništi municiju preostalu iz ratova devedesetih i da se demilitarizuje 225 tona opasnog materijala kom je istekao resurs.
Vlade Radulović, stručnjak za vojna pitanja, smatra da se radi o obostranoj koristi.
- Zemlji koja u skladištima ima takvo naoružanje u interesu je da ga se reši. Sa druge strane, NATO savezu je interes da pomogne jer uvek postoji percepcija da bi se u budućnosti neka od zemalja mogla odlučiti da postane članica tog saveza. Pa je, sa aspekta bezbednosti, jednostavnije da se te stvari reše u startu, kaže Radulović.
Srbija očekuje da će od prodaje sekundarnih sirovina dobijenih iz postupka demilitarizacije zaraditi 700.000 evra, dok bi projekat trebalo i da doprinese ekološki prihvatljivom upravljanju otpadnim vodama iz TRZ Kragujevac. Katarina Đokić, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, kaže da su benefiti višestruki.
- Dugoročna korist može biti proširenje kapaciteta Tehničko remontnog zavoda Kragujevac. On najpre radi za Vojsku Srbije ali jednim delom pruža i usluge na komercijalnom tržištu. Pri čemu postoji velika konkurencija u Albaniji, ali to ne znači da Kragujevac ne može da pruža usluge demilitarizacije naoružanja za neke druge naručioce. To je zapravo veliki biznis koji uvek zavisi od odluke na političkom nivou, ocenjuje Katarina Đokić.
Demilitarizacija viška srpskog naoružanja uz sredstva Poverilačkog fonda NATO, po planu dve strane, trebalo bi da se završi do kraja 2019. godine.