Nakon jučerašnjeg, četvrtog po redu održanog protestnog skupa u Kragujevcu, kod pešačkog prelaza gde je 7. decembra 2022. godine poginula devojčica Nikolina Janković zbog bahate vožnje neodgovornog vozača, roditelji smrtno stradale dece na pešačkim prelazima širom Srbije dogovorili su se da pokrenu masivnu i masovnu akciju za HITNU izmenu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Krivičnog zakonika.
Pošto je njihovu zajedničku peticiju već potpisalo nekoliko hiljada građanki i građana Srbije, odlučili su da sa tekstom zahteva lično upoznaju predsednika Skupštine Srbije Slobodana Orlića i šefove svih poslaničkih grupa, kao i ministarku pravde Maju Popović, ministarku za brigu o porodici Dariju Kisić Tepavčević i ministra saobraćaja Gorana Vesića.
Tokom ove sedmice i zvanično će zatražiti prijem kod navedenih državnih funkcionera, kako bi svojim JAVNIM angažmanom za konkretnu izmenu određenih članova zakona, precizno navedenih u zahtevu, spasili od sigurne smrti i teških telesnih povreda decu na pešačkim prelazima!
ZAHTEV ZA HITNE IZMENE ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA I KRIVIČNOG ZAKONIKA
Kao državljanin Republike Srbije, svojeručnim potpisom potvrđujem vlastitu saglasnost sa tekstom ZAHTEVA ZA HITNE IZMENE ODREDBI ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA i KRIVIČNOG ZAKONIKA REPUBLIKE SRBIJE, a koji su sastavili roditelji teško povređene ili smrtno stradale dece na pešačkim prelazima zbog bahatog ponašanja neodgovornih vozača.
O B R A Z L O Ž E N J E
Statistike pokazuju da se po broju poginulih lica u saobraćajnim nesrećama, gledano prema broju stanovnika, Srbija uz Rumuniju i Bugarsku nalazi među najnebezbednijim državama u Evropi. Istovremeno, pravosudna statistika pokazuje da je u našoj zemlji trend da se za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja izriču paradoksalno blage kazne, kojima se evidentno ne ostvaruje pozitivan efekat kaznene politike i podstiče dalje bahato ponašanje vozača.
Više od 67% svih kazni, koje su izrečene za krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, otpada na uslovne presude! Zatim slede novčane kazne, dok se u svega oko 10% slučajeva izriču zatvorske kazne. Dosuđene zatvorske kazne uglavnom su blage i često ispod propisanog minimuma.
Nakon tragične pogibije dece na pešačkim prelazima tokom decembra 2022. i januara 2023. godine u više gradova širom Srbije – Nikolina iz Kragujevca, Melisa iz Novog Pazara, David iz Sombora i Maksim iz Obrenovca, pokrenuta je online peticija „Pravda za Nikolinu“. Takodje se podsećamo Maje iz Kragujevca aprila 2022, potresnog događaja iz Niša januara 2021, kada su smrtno stradali dečak Andrej Prekljušaj i Dejan Ilić, otac troje dece, kao i ostalih mnogobrojnih pešaka, koji su poginuli na pešačkim prelazima ili na trotoarima zbog bahatih vozača. Sve ove tragedije i ranije peticije opravdavaju ponovni zahtev da se što pre izvrše promene određenih članova Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Krivičnog zakonika Republike Srbije.
U Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima predlažemo izmenu članova 43 i 44 na sledeći način:
1. Opšte ograničenje u naseljenim mestima na kritičnim tačkama, pešačkim prelazima i kritičnim deonicama obavezno mora biti 30 km/h, umesto dosadašnjih 50 km/h. Sva ta bezbedonosno rizična mesta moraju biti obeležena znakom upozorenja „Crna tačka“ ili pešački prelaz.
2. Da se na pešačkim prelazima, gde je nastradao makar jedan pešak, obavezno postavljaju tzv. ležeći policajci.
3. Da se uvede zakonska obaveza za pešake i za bicikliste: prilikom kretanja kolovoznom trakom u uslovima kada nema trotoara za pešake i za bicikliste ili takva slično namenjena površina, pešak i biciklista su u obavezi da nose fluorescentni prsluk ili fluorescentne trake. Isto važi i u uslovima noćnog kretanja sa smanjenom uličnom rasvetom ili bez javne rasvete, kao i prilikom smanjene vidljivosti usled vremenskih uslova (magla, kiša, sneg, poledica), kako u naseljenom mestu, tako i van njega.
4. Opšte ograničenje na kritičnim deonicama auto-puteva, obeleženih vidnim znakom upozorenja „Crna tačka“, bilo bi 100 km/h umesto dosadašnjih 130 km/h.
Koliki je značaj poštovanja ograničenja brzine u naseljenim mestima vidi se već iz same činjenice da se sa svakim kilometrom prekoračenja brzine drastično povećava put kočenja, pri čemu se višestruko smanjuje šansa pešaka da preživi nalet vozila. Najosetljiviji učesnici u saobraćaju jesu biciklisti, pešaci i posebno deca.
Ovi učesnici u saobraćaju predstavljaju najvredniju zaštitnu kategoriju, jer su suočeni sa vrlo malom verovatnoćom da prežive nalet vozila koje je prekoračilo brzinu. Primeri ovakvih mera su gradovi Oslo i Helsinki, koji su uveli smanjenje brzine na 30 km/h i u ta dva grada za godinu dana nijedan biciklista ili pešak nije smrtno stradao.
Ograničenjem brzine na 100 km/h na auto-putevima povećala bi se bezbednost putnika i smanjio broj saobraćajnih nesreća pri velikim brzinama.
Mada nepopularne mere ograničenja od 30 km/h i 100 km/h pokazale su se u praksi kao vrlo efikasne, pa kada ih uvode zemlje sa znatno kvalitetnijim putevima i voznim parkom poput Norveške, Belgije, Holandije i Španije, tim pre bi morala i Srbija.
Takođe, predlažemo izmenu i člana 330, st. 1 ZOBS-a, u smislu da će vozači biti kažnjavani za navedene prekršaje u tom članu i zatvorskom i novčanom kaznom, a ne kao do sada, ili zatvorskom ili novčanom kaznom.
U Krivičnom zakoniku Republike Srbije predlažemo sledeće izmene u smislu pooštravanja kazni:
– U članu 297, st. 2, umesto od 2 do 12 godina zatvorske kazne, ako je nastupila smrt jednog ili više lica, predlažemo strožiju kaznu zatvora od 5 do 15 godina, kao za ubistvo.
– Kazna za agresivnu vožnju sa smrtnim ishodom na pešačkom prelazu – 30 godina zatvora bez mogućnosti pomilovanja.
– Kazna za agresivnu vožnju sa smrtnim ishodom – 15 do 30 godina zatvora.
– Uvodi se kazna: trajna zabrana upravljanja motornim vozilom.
– Kazna koju izriče osnovni sud u visini od 1 do 8 godina se briše i nova predviđena kazna je od 5 do 15 godina zatvora.
Svi počinioci teškog krivičnog dela u javnom saobraćaju sa smrtnim ishodom moraju suđenja čekati u pritvoru.
U Zakoniku o krivičnom postupku predlažemo promenu člana 215, st. 2:
„Veće neposredno višeg suda (član 21. stav 4.) može, na obrazloženi predlog javnog tužioca, iz važnih razloga produžiti pritvor najviše za još tri meseca ili odrediti meru kućnog pritvora do početka suđenja pred nadležnim sudom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba koja ne zadržava izvršenje rešenja.“
Posebnu pažnju treba posvetiti sudskim veštačenjima, koja imaju za cilj da umanje kazne optuženih! Veštaci, kod kojih se dokaže da su u više navrata (dva puta) pogrešno veštačili, treba krivično da odgovaraju, sa zaprećenom kaznom kao za krivično delo koje veštače.
Uvereni smo da će HITNIM usvajanjem i doslednom primenom predloženih izmena zakonskih odredbi biti spašeno mnogo ljudskih života u Srbiji, a naročito dece. Ovo je pravda za svu decu i za sve pešake čiji su životi nasilno prekinuti, dok krivci zbog opterećenosti sudova odsluženje zatvorskih kazni čekaju na nezasluženoj slobodi, sa mogućnošću da ponove krivična dela u javnom saobraćaju.