U beogradskoj Galeriji „Rima” otvorena je izložba posvećena časopisu „Zenit” najznačajnijem i najuticajnijem listu za kulturu i umetnost koji je ikada izlazio na području Srbije i Jugoslavije. Autorke izložbe su Marija Stanković i Nevena Martinović (kustosi „Rime”) a Kragujevčani će ovu postavku moći da pogledaju tokom juna.
Tačno na stogodišnjicu objavljivanja prvog broja časopisa „Zenit” 1. februara u beogradskom prostoru Galerije „Rima” otvorena je izložba posvećena ovom najznačajnijem avangardnom glasilu Jugoslavije u periodu između dva svetska rata. List „Zenit” je izlazio u periodu od 1921. i 1926. godine, prvo u Zagrebu, gde je i pokrenut i gde je njegov urednik, tada mladi pesnik i prevodilac Ljubomir Micić živeo i studirao. U Zagrebu je 1923. godine zabranjen 24. broj „Zenita” a Micić svoju redakciju „seli” za Beograd gde će časopis izlaziti do 1926. godine zaključno sa 43. brojem koji je takođe zabranjen. Nakon toga Micić prelazi u Pariz a „Zenit” prestaje da postoji.
Za vreme dok je izlazio „Zenit” je bio časopis koji je na neki način učinio da Beograd i Zagreb i tadašnja Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca postane vrelo aktuelnih, savremenih evropskih i svetskih događanja.
– To je period neposredno posle Prvog svetskog rata kada se brojni mladi umetnici udružuju u jednoj zajedničkoj ideji da stvore drugačije, humanije društvo i da raskunu sa tradicijom civilizacijskih tekovina u koje su se razočarali i za koje su smatrali da su dovele do tog velikog stradanja i koje su se urušile u Velikom ratu, kaže Nevena Martinović, kustos „Rime” i koautorka izložbene postavke.
To je vreme radikalnih avangardnih pokreta poput dadaizma, futurizma, suprematizma… različitih vrsta konkstruktivizma. To je period koji se istorijski može označiti kao „kratak” ali je to doba u kojem su u brojnim umetničkim oblastima nastali eksperimenti koji su do dan danas izuzetno značajni i na koje su se kasnije nadovezale brojne i različite umetničke prakse u posleratnom periodu.
Sa časopisom „Zenit” Ljubomir Micić je učinio da u tadašlju Jugoslaviju stignu brojne, svetski aktuelne avangardne ideje jer su u njemu svoje priloge objavljivali saradnici iz cele Evrope i sveta među kojima su Aleksandar Blok, Majakovski, del Tore, Jesenjin, Tokin, Hlebnjikov, Salomon, marineti… pesnici, književnisi, umetnici… U svojoj novini Micić je objavljivao reprodukcije Šilea, Modiljanija, Pikasa, Rotčenka, Šagala, Maljeviča, Elisickog, Delonea, Survaža…
Kada smo stvarno bili svet
– U pitanju su imena bez kojih je danas nezamisliva bilo koja enciklopedija ili istorija umetnosti. Tako da je „Zenit” bio glasilo radikalno internacionalnog, međunarodnog profila i ne samo običan mesečnik, već platforma za umrežavanje avangardnih umetnika, podseća Neven Martinović.
Ali, i ne samo to jer je „Zenit” bio prostor u kojems u kreirane nove ideje jer je on bio i glasilo zenitizma, pokreta koji je osnovao, definisao i svom glasilu promovisao sam Ljubomir Micić kao ideolog tog pokreta.
Micić je bio veoma ugledan u Evropi i svetu za razliku od ondašnje Kraljevine SHS i Jugoslavije gde je nailazio na neprihvatanje i nerazumevanje pa konačno i na gašenje svog časopisa. Ipak „Zenit” je bio i ostao umetničko-avangardni prostor u kome je tadašnja Jugoslavija zaista uhvatila „korak” sa svojim vremenom.
– Do njegove pojave smo u svim oblastima umetnosti „kaskali” 10 do 15 godina a tada su se Zagreb i Beograd našli na mapi zaista aktuelnih, avangardnih dešavanja u svim oblastima umetnosti, ističe naša sagovornica.
„Rimina” izložba o „Zenitu” je informativno, eduktaivno-dokumentarnog karaktera. Na njoj se, pre svega, mogu videti originalni primerci časopisa i „Zenitovih” izdanja a autori iz Galerije „Rima” su njome želeli da posetiocima predoče da je ovo glasilo bilo mnogo više od časopisa, jer je njegova redakcija je funkcionisala kao izdavačka kuća.
Redakcija lista je funkcionisala i kao Galerija „Zenit”.
– Umetnička zbirka koju je napravio Ljubomir Micić kroz poznanstva, kupovinm ili kao poklone pobrojanih (i mnogih drugih) važnih umetnika je umetničko dobro pod najvećim stepenom zaštite koje se većinski nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu, naglašava Nevena Martinović.
Jedan deo izložbene postavke „Rime” posvećen je postzenitističkom perodu koji Micić provodi u Parizu.
On se kasnije vraća u Beograd gde nastavlja svoj književni rad na različite načine. Ali je i nakon Drugog svetskog rata skrajnut jer je bio u sukobima sa važnim akterima umetničke scene što ličnim ili profesionalnim, kao i sa ljudima iz samog vrha vlasti. Bio je potpuno zaboravljen a zvanično mu je bilo zabranjeno da bude u Udruženju književnika Srbije i Jugoslavije i živeo je na samom rubu egzistencije.
– Sve dok se Miodrag B. Protić, tada direktor Muzeja savremene umetnosti nije zainteresovao za njega jer je sazna da se kod Micića nalazi neprocenjivo umetničko blago, pre svega slika Jovana Bjelića „Borba dana i noći”, koja je danas baš u ovim muzeju, navodi koautorka izložbe.
Revalorizacija časopisa i urednika
Po njoj od tog trenutka dolazi do „buđenja” interesovanja za „Zenit” i njegovog osnivača Micića u čemu je najznačajniju ulogu „odigrala” izložba posvećena ovom fenomemnu u beogradskom Narodnom muzeju 1983. godine „Zenit i avangarda dvadesetih” autorki Irine Subotić i Vidosave Golubović. Jedan deo „Rimine” izložbe u Beogradu posvećen je i ovoj postavci (poput dokumentarne emsiije Dunje Blažević pozajmljena iz Arhive RTS-a, katalozi, kao i originalni poster sa te, sada već istorijske izložbe).
– Želja nam je bila, imajući u vidu da šira publika nema u vidu koliki je značaj imao ovaj časopis, našom izložbom damo osnovne činjenice o samom „Zenitu” i uticaju koji je imao u tadašnjim kulturnim i umetničkim krugovima, zaključuje Nevena Martinović.
Ovako koncipirana revalorizacija sećanja na „Zenit” je „prava poslastica za sve one kojima je jedan od najzanimljivijih avangardnih izlagačko-umetničkih poduhvata na našim prostorima ostao u srcu”, napisla je u svom tekstu povod ove izložbe Milica Dimitrijević, u svom tekstu povodom izložbe objavljenom u listu „Politika” na dan otvaranja izložbe.
Izložba će u beogradskom prostoru „Rime” trajati do 1. marta.
Obzirom na to da smo u godini kada se obeležava stogodišnjica od pokretanja ovog časopisa Galerija „Rima” planira i druge projekte vezane za ovo avangardno glasilo. Pre svega i kao najznačajniji je izdavanje obimnog međunarodnog zbornika posvećenog „Zenitu” u kojem će svoje radove o ovom časopisu objaviti 35 autora iz brojnih zemalja. Urednici ovog izdanja su Irina Subotić i Bojan Jović a suizdavač sa „Rimom” je Institut za književnost i umetnost iz Beograda a publikacija bi trebala da izađe tokom marta.
Postavku koja je trenutno u Beogradu kragujevačka publika će moći da pogleda tokom juna i bolje se upozna sa ovim važnim segmentom i momentom u istoriji naše celokupne kulture.