Stara čaršija ili, zvanično, Staro gradsko jezgro Kragujevca, koje je nastalo u 19. i 20. veku do Drugog svetskog rata, upisano je u registar Zavoda za zaštitu spomenika kulture kao prostorna kulturno-istorijska celina od velikog značaja. To znači da država ili lokalna samouprava o njemu posebno treba da brinu, da ne dozvoljavaju da se naruši njegova celovitost, da najvrednije objekte treba održavati, revitalizovati, konzervirati.
Nažalost, kako smo već pisali, stara čaršija dosta je devastirana, nešto tokom ratova, a mnogo više od pedesetih godina prošlog veka pa sve do danas, što pada na dušu generacijama političara i urbanista. Srećom su neka zdanja uspela da prežive takozvanu urbanu obnovu grada, ali su uglavnom u lošem stanju.
Kragujevački Zavod za zaštitu spomenika kulture prošle godine uradio je studiju o revitalizaciji fasada u Starom gradskom jezgru za 22 objekta. Studiju je radio tim od jedanaest stručnjaka (arhitekte, građevinski inženjeri, istoričari umetnosti, antropolozi, arheolozi i pravnici) koju je Skupština grada pred kraj 2020. usvojila i tako je preuzeta obaveza da se po predlozima stručnjaka krene u obnovu fasada.
Osnovni kriterijum za izbor zgrada koji će biti obnovljene je njihov istorijski i arhitektonski značaj i grupisanost u prostoru. Za svaki od 22 objekta dat je detaljan opis – vreme nastanka, stil gradnje, očuvanost, ali i potrebne intervencije. Obnovu fasada nije, kako bi laici pretpostavljali, samo da se zgrada prekreči, već podrazumeva dosta složene, pa i skupe radnje. Na primer, skidanje svih slojeva boja, obnova oštećenih ornamenata, zamena dotrajalih građevinskih elemenata itd, što je u studiji navedeno sve do tančina.
E, sada je na potezu grad – da krene u akciju. Prvi korak napravljen je time što je u budžetu za ovu godinu planirano sto miliona dinara za obnovu fasada. Planirano, ali da li će biti i realizovano?
Na početku je od Ministarstva kulture i informisanja 18. januara ove godine dobijena neophodna saglasnost da grad Kragujevac bude staraoc (tako je navedeno) za sprovođenje mera zaštite u Starom gradskom jezgru. To nam je u pisanom odgovoru potvrdila Gradska uprava za razvoj i investicije, u čijoj je nadležnosti ovaj posao.
Gradonačelnik Nikola Dašić izjavio je početkom marta da je objavljen javni poziv za izvođače radova i da je rok za prijave kraj tog meseca. Onda je procenio da će ove godine biti revitalizovane fasade devet zgrada, prema planiranim budžetskim sredstvima za te namene. Inače, i u skupštinskoj odluci rečeno je da će obnova ići fazno, znači tokom više godina, što najviše zavisi od raspoloživih para.
Svakako treba reći da je održavanje objekata koji imaju kulturno-istorijsku vrednost po Zakonu o kulturnim dobrima obaveza njihovih vlasnika ili korisnika, međutim pošto većina njih ili finansijski nije u mogućnosti to da radi ili prosto ne haju za očuvanje vrednih građevina, uprava grada je ove poslove preuzela na sebe.
U pomenutom odgovoru Gradske uprave, koje su „Kragujevačke” dobile pre tri dana, kaže se da će prvo biti urađene tri zgrade: u Ulici kralja Petra prvog broj 1, poznatija kao „Prosveta”, na uglu iste ulice i 27. marta popularna „zgrada sa atlasima” i u kralja Aleksandra prvog Karađorđevića broj 2, gde je nekada bila prodavnica obuće „Peko”. Dakle, sva tri objekta su na uglovima kod semafora u centru grada. Radovi će početi, kako je u odgovoru navedeno, do kraja ove godine. To znači, neće se raditi devet zgrada, kako je ranije najavio gradonačelnik, već tri. Pa, dobro, neka samo krane.
Kada je reč o javnom pozivu za izvođače radova, iz Uprave za investicije odgovaraju da je postupak sproveden i da je potpisan „okvirni sporazum” sa grupom izvođača. Kada bude urađena projektno-tehnička dokumentacija biće utanačena dalja realizacija projekta.
Uz ovaj tekst donosimo kratak opis za sve zgrade, ukupno ih je 22, čije će fasade biti revitalizovane.
ZGRADE ZA OBNOVU
Da se sačuva ono što je preživelo
Prema studiji Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu predloženo je da se revitalizuju 22 fasade zgrada u Starom gradskom jezgru i sve se nalaze u tri ulice – Kralja Petra prvog, Kralja Aleksandra prvog Karađorđevića i 27. Marta. Daćemo kratak opis svakog od ovog zdanja, njihovu istorijsku i arhitektonsku vrednost po proceni stručnjaka, ali ne i planirane intervencije na njima, koje su u studiji Zavoda detaljno razrađene
Ulica kralja Petra prvog
Broj 1: Zgrada je na uglu centralne gradske raskrsnice (po nekadašnjoj knjižari poznata kao „Prosveta”)i sa ostalim zdanjima u neposrednoj blizini deli istovetni arhitektonski izraz i zajedno čine skladnu celinu. Sagrađena je 1913. godine i pripadala je bogatom trgovcu Milanu Nikoliću. To je spratna građevina, prizemlje je jednostavno obrađeno, dok je sprat maštovito bareljefno ornamentisan. Ima balkon sa stilizovanom ogradom od kovanog gvožđa, na vrhu je naglašena četvrtasta kupola, a dekorativni elementi naročito su naglašeni u nadprozornim pojasevima i imaju barokne elemente. Takođe je raskošno ukrašen i krovni venac koji se prostire duž cele građevine, izuzev ugaonog dela, gde je prekinut.
Ugao Kralja Petra prvog i Ulice 27. marta: Nalazi se preko puta „Prosvete” i poznata je kao „zgrada sa atlasima” zbog dve skulpture atlasa koji nose ugao balkona sa kovanom čipkastom ogradom. I ona je sagrađena 1913, vlasnik je bio trgovac Miodrag Jakovljević, rađena je u maniru bečke i peštanske arhitekture i svedoči o opštem napretku grada pred Prvi svetski rat. Dominantna je kupola iznad ugaonog dela objekta. Zgrada je reprezentativna, čemu pored atlasa doprinose krovni venac u dugom nizu i prozorske aplikacije.
Broj 4: Nalazi se pored „zgrade sa atlasima” i sa njom čini skladnu celinu, a i ona potiče iz perioda pred Prvi svetski rat. Iako je skromnih gabarita, nadvisuje susednu zgradu, a njenu izrazitu vertikalnost ublažava venac u plitkom malteru. Prozori prvog i drugog sprata dekorisani su istovetnom tehnikom. Na prvom spratu je široki balkon sa metalnom ogradom. Ispod krovnog venca su ventilacioni otvori između kojih su inicijali prvog vlasnika.
Ulica kralja Aleksandra prvog Karađorđevića
Broj 2: Po nekadašnjoj prodavnici obuće zgrada je i danas poznata kao „Peko”, izgrađena je 1931. i predstavlja prelaz ka arhitekturi modernog internacionalnog stila, što se vidi po „čišćenju” fasada od prekomernih dekoracija. Na vrhu zdanja je grb sa isprepletanim ćiriličnim inicijalima S. N, a cela fasada je urađena od betonske mase. Na oba ugaona dela u visini prvog sprata dominiraju zidani balkoni sa stubovima. Zgrada predstavlja jedan od najvrednijih arhitektonskih objekata Starog gradskog jezgra.
Broj 8-10: Zgrada je sagrađena 1891, u prizemnom delu ima lokale koji su razdvojeni lukovima koji idu ka dvorištu. Sprat je od prizemlja razdvojen vencem, u čijoj je visini po sredini objekta balkon sa gvozdenom ogradom. Spratni deo fasade bogato je ukrašen, a iznad balkona su dva „kupidona” koji drže neku vrstu grba. Krovna konstrukcija je drvena, krovni pokrivač biber crep i zgrada ima dva kalkanska zida koji su vidni jer je objekat viši od susednih. I ovo je jedan od vrednih arhitektonskih bisera.
Broj 12: Naslanja se na prethodnu zgradu, ali je niža od nje i sa jednostavnijom obradom fasade. U prizemlju je dominantan izlog, tako da nema nikakvih ukrasa, a na sredini sprata dominantan je balkon oslonjen na konzole. Tu su i tri otvora, od kojih je središnji namenjen izlaznim vratima, dok je iznad njih horizontalni venac, iznad koga su dva kvadratna otvora pokrivena rozetama od pleha. Zgrada ima više ambijentalnu nego arhitektonsku vrednost .
Broj 16: Spratna građevina neznatne arhitektonske i jednostavne fasadne obrade. Nema podataka o vremenu nastanka, na osnovu dostupne građe može se svrstati u zgrade podignute između dva svetska rata. U prizemlju su veliki izlozi i pasaž, pa je lišena dekoracije. Sprat ima podeone zidne vertikale u nepravilnom ritmu i zgrada poseduje samo ambijentalnu vrednost jer čini skladnu celinu sa okolnim objektima.
Broj 22: Fasada je bez dekorativnih elemenata, jedini primetni ukrasi su ugaoni pilastri koji se dodiruju u vrhu sa naglašenim krovnim vencem. Zgrada je sada u veoma lošem stanju i neophodne su veće intervencije kako bi bila rehabilitovana.
Broj 34: Zgrada se nalazi iznad „Pionira” i sastoji se od prizemlja, dva sprata i potkrovlja. Podignuta je 1929, na šta ukazuje dekorativni grb na fasadi ukomponovan sa inicijalima prvog vlasnika. Ima uličnu i dvorišnu fasadu, a ulična je jedna od najdominantnijih u čitavom graditeljskom opusu grada, sa saksijama i metalnim listovima u njima. Prizemni deo odvojen je od spratnog vencem, a takva podela primenjena je i kod potkrovlja. U dvorišnom delu postoje tri identične terase u obliku slova „P”, a na vrhu je nadzidak, neka vrsta mansarde. Ovaj objekat popularno se zove i „zgrada kaktusa” zbog osam velikih žardinjera sa kaktusima koji su simetrično raspoređeni na vrhu pročelja fasade.
Broj 40: Zdanje u kome se nalazi kafana „Balkan”, na mestu gde je nekada bila kafana „Imperijal”, i pripada stilu eklektičke arhitekture. Ugaoni deo do ulice naglašen je balkonom od kovanog gvožđa. Fasada prizemlja je od maltera koji imitira kamen, a isto je dekorisan i spratni deo. Između prozora u spratnom delu nižu se dekorativni elementi, a i krovni venac je bogato dekorisan. Zgrada ima nesumnjivu arhitektonsku i kulturno-istorijsku vrednost, a istovetna zgrada naspram ove, gde je nekada bila „Jugobanka” i koja je nedavno renovirana zadržavši autentičan oblik, čine skladnu ambijentalnu celinu.
Broj 3: Ovom zgradom počinje niz starih zdanja sa leve strane ulice, gledano od semafora u centru. Reč je o spratnoj građevini stambeno-poslovne namene sa skromnim arhitektonskim i fasadnim formama. Prizemni deo je narušen proširivanjem izloga, a spratna fasada je podeljena horizontalnim nizom venaca. Objekat je nastao početkom 20. veka i ima samo ambijentalnu vrednost.
Broj 5: Takođe spratna zgrada koja se nadovezuje na prethodnu, kako stilski, tako i visinom. U prizemnom delu prošireni izlozi lišili su je fasadne plastike, nastale je pre Prvog svetskog rata i nema arhitektonsku vrednost, već samo ambijentalnu, jer sa susednim objektima čini skladnu celinu.
Broj 7: Spratni objekat koji sledi kontinuitet prethodna dva, takođe je nastao pre Prvog svetskog rata. Ispod krovnog venca nalaze se četiri kvadratna otvora zaštićena rozetama od pleha koji služe kao ventilacija tavanskog prostora. Kao i prethodne dve zgrade ima samo ambijentalnu vrednost.
Broj 9: Zgrada je sagrađena 1902. godine i predstavlja najupečatljiviji objekat u ovom nizu u smislu ornamentalne obrade fasada. Prizemlje je u potpunosti podređeno izlozima i od dekoracije fasade primetne su jedino horizontale u malterskoj obradi. Gornji sprat počinje od naglašenog horizontalnog venca, iznad dominiraju četiri dvokrilna prozora sa pravougaonim parapetima. Najupečatljiviji ukras na fasadi je kružna rozeta sa ćiriličnim inicijalima vlasnika D. R. a iznad je još jedan dekorativni element sa četiri kružna otvora. Prizemni deo povezan je sa spratnim dotrajalim drvenim stepeništem.
Broj 13: Sledeća u nizu je spratna zgrada za koju u arhivi Zavoda nema podataka o vremenu nastanka, ali je očigledno doživela brojne stilske promene, posebno u prizemnom delu otvaraanjem više lokala, pa je potpuno izgubljena ornamentika. Dekorativne obrade ima nešto na spratu, gde dominira horizontalni krovni venac. Danas ova zgrada nema posebnu arhitektonsku vrednost , osim što sa susednim objektima čini skladnu celinu.
Broj 15: Ovo je sledeća zgrada u nizu, slične visine kao i prethodna i sa odsustvom dekorativnih elemenata. Jedina dekorativna obrada postoji u spratnom delu i svodi se na pervaze dva lučna dvokrilna prozora i horizontalne vence koji se nadovezuje na venac prethodnog objekta.
Broj 17 i 19: Zgrada je nastala između dva rata na mestu starijeg zdanja iz 1902, zadužbine Svetozara i Andreje Andrejevića, na šta ukazuje mermerna ploča na njenom pročelju. Međutim, objekat je tokom vremena pretrpeo brojne izmene, naročito nadgradnjom potkrovlja, mada predstavlja smelo rešenje u stilskom i arhitektonskom smislu u kontekstu vremena u kome je nastao. Ovom zgradom završava se niz građevina na levoj strani početka Ulice kralja Aleksandra prvog Karađorđevića.
Broj 33: Ovo zdanje poznato je kao „regentova kuća” jer je u njemu tokom Prvog svetskog rata boravio regent Aleksandar Karađorđević, na šta podseća spomen ploča. Inače, predstavlja jedan od najčistijih primera eklektičarske arhitekture, zgrada je završena 1887. godine, o čemu svedoči skulpturalna dekoracija na njenom krovu. Istovremeno, ona je najstariji sačuvani primer upotrebe ljudskih figura u arhitekturi grada, jer dve figure pridržavaju venac u kome su ispisane godine i inicijali vlasnika u plitkom reljefu. Fasade u svakom pogledu odišu izuzetnom simetrijom. Otvori podrumskih odeljenja lučno su zasvedeni, ali su pretrpeli izvesne promene zarad prilagođavanja poslovnim potrebama. Prizemlje je daleko bogatije, čine ga kvadratna prozorska okna sa natprozornicama oslonjenim na konzole. Čitavom dužinom krovnog venca ide široka dekorativna traka ispunjena biljnim i životinjskim motivima u plitkom reljefu. Ispod gornjih prozorskih otvora simetrično su postavljena dva balkona sa gvozdenom ogradom.
Ulica 27. Marta
Broj 7: Spratna zgrada nastala 1926, sa jednostavnom fasadom, a dominiraju široki podeoni pilastri u malteru koji oponašaju kamene blokove. U visini prvog sprata je balkon od profilisanog gvožđa, a sa bočne strane je ulaz u kafanu „Konak”. Dvorišni deo fasade nije dekorativno obrađen.
Broj 11: Ova spratna zgrada podignuta je pre Prvog svetskog rata, ali pošto po stilu nema sličnih građevina u okruženju, samim tim ima određenu vrednost. U prizemlju ima lučni ulaz u stambeni deo, a sprat je odvojen od prizemlja horizontalnim vencem. Dvorišna fasada nije obrađena u dekorativnom smislu, krov je dvodelan, drvene konstrukcije.
Broj 13: Zgrada je na uglu sa Dečanskom ulicom, sagrađena je 1927. i poznata je kao „Radnik”, u njoj se nekada nalazio i takozvani „konjski restoran”. Adaptirana je 1970. i tom prilikom došla je do izražaja lepota njene fasade. U prizemlju je velika staklena površina izloga, bez dekorativnih elemenata, a spratni deo odvojen je vencem. Na ugaonom i središnjem delu su balkoni, prozori su dekorisani konzolama, a na vrhu je jače izražen krovni venac. Objekat poseduje izrazitu arhitektonsku vrednost.
Broj 2: Zgrada je preko puta kafane „Konak” i svojom mirnom i hladnom fasadom ostavlja impozantan utisak. NJena fasada bez ornamenata inicirala je izgradnju niza zdanja nastalih tridesetih godina u duhu moderne internacionalnog tipa. Harmonični spoljni izgled potenciran je horizontalama koje formiraju trake za prozorske okvire. Ugao zgrade je zasečen, sa malim polukružnim balkonima bez ornamenata. Svi prozori su identični i raspoređeni u pravilnom ritmu.