Biblioteka, Istorijski arhiv i Zavod za zaštitu spomenika, koji decenijama rade u nenamenskim objektima, trebalo bi da budu preseljeni u Zgradu suda za tri godine kada bude završena palata pravde Zgrada suda kao spomenik kulture od izuzetnog značaja zaslužuje reprezentativne korisnike Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” nikada nije imala svoje zdanje, pa i danas radi u nenamenskom objektu, deleći prostor u Gradskom domu sa prodavnicom prehrambenih proizvoda i Regionalnom privrednom komorom Šumadije i Pomoravlja. Slične muke imaju i Istorijski arhiv Šumadije i ovdašnji Zavod za zaštitu spomenika kulture koji se brine o spomeničkoj baštini Šumadije i Pomoravlja.
Istorijski arhiv je smešten u jednoj vojnoj zgradi pri kasarni „Milan Blagojević” na početku memorijalnog parka u Šumaricama, a zgradica u Velikom parku u kojoj se nalazi Zavod za zaštitu spomenika svojevremeno je bila privremeno iseljena zbog nebezbednih uslova za rad.
Da li je došlo vreme da se konačno reše infrastrukturni problemi sa kojima se ustanove kragujevačke kulture suočavaju decenijama?
Aktuelna gradska vlast je, izgleda, namerna da to učini. Doduše, ne izgradnjom posebnih zdanja za neke od najznačajnijih ustanova kulture, već njihovim preseljenjem u Zgradu suda, koja je zbog svog istorijskog značaja i arhitektonskih vrednosti proglašena za nepokretno kulturno dobro i spomenik kulture od izuzetnog značaja.
Ova selidba, međutim, nikada ne bi mogla da bude obavljena da država nije započela gradnju palate pravde u Kragujevcu. U tom gabaritnom zdanju, koje će dojučerašnji obod grada, iza Pravnog i Ekonomskog fakulteta, pretvoriti u novi centar Kragujevca kada bude završena, biće smešteno svih 11 tužilaštava i sudova koji danas ovde rade, uključujući i pravosudne organe u Zgradi suda koja se nalazi u starom jezgru grada.
– Zgrada suda predstavlja jedno od najznačajnijih arhitektonskih ostvarenja u Srbiji 20. veka. Shodno svom značaju, to zdanje zaslužuje i reprezentativne korisnike, a to svakako jesu Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”, Istorijski arhiv Šumadije i Zavod za zaštitu spomenika kulture. Rešavanje infrastrukturnih problema doprineće daljem razvoju kragujevačke kulturne scene u celini – kaže za „Politiku” gradski većnik za kulturu Miljan Bjeletić, ne skrivajući optimizam da će sve biti završeno onako kako je planirano.
No, poučeni nekim negativnim iskustvima iz prošlosti, direktori pomenutih ustanova kulture su oprezni u proceni kvaliteta rešenja koje im nudi gradska vlast.
– Rečeno je da će palata pravde biti završena do kraja 2021. godine, ali je pitanje hoće li se to desiti baš tada ili nešto kasnije. I ko zna kakve će političke okolnosti tada biti u gradu – pomalo je skeptičan direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture Marko Grković.
Direktorka Istorijskog arhiva Šumadije Slavica Jagličić kaže da se o preseljenju dugo priča, ali da do njih nije stiglo nikakvo zvanično rešenje, dok direktor Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” Mirko Demić podseća na činjenicu da ni stara Zgrada suda, sagrađena po projektu Nikole Nestorovića 1904. godine, nije u potpunosti prilagođena manifestovanju kulturnih sadržaja.
– Nije baš najsrećnije rešenje da se tri ustanove kulture guraju u jednoj zgradi. Mi radimo elaborat koji će pokazati šta je sve neophodno biblioteci, pa ćemo videti može li Zgrada suda biti prilagođena našim potrebama – kaže Demić.
O tome da li je i kako palata pravde pomogla kragujevačkoj kulturi moći će, po svemu sudeći, da se priča tek za tri godine, kada bude završeno ovo zdanje u koje je država uložila 25 miliona evra. A koliko će koštati, izgleda neophodna, adaptacija unutrašnjosti Zgrade suda, moglo bi da se zna već ove godine, budući da je, prema rečima gradskog većnika Bjeletića, u toku izrada projektnotehničke dokumentacije.