REKONSTRUKCIJA GLAVNE GRADSKE PIJACE: ZDANJE TRŽNICE MORA BITI SAČUVANO ZA BUDUĆA VREMENA

U toku je rekonstrukcija glavne gradske pijace u centru koja je započela još u jeku pandemije krajem aprila. Na sajtu JKP „Šumadija” koja gazduje ovim objektom na početku radova objavljeno je da je izabran najpovoljniji ponuđač, a vrednost radova (koji se finasiraju iz dugoročnog investicionog kredita JKP „Šumadija” Kragujevac ) je 293 miliona dinara.

Kako je poslovodstvo ovog preduzeća najavilo rekonstrukcija će obuhvatiti izgradnju podzemne garaže sa 53 parking mesta, uređenje platoa, rekonstrukciju matične zgrade, kao i izgradnju nadstrešnice sa izdvojenim mlečnim paviljonima, a rok za završetak radova je 210 radnih dana od njihovog početka.

Najavljujući rekonstrukciju pijace i u JKP „Šumadija” su naglasili da je Zelena pijaca „Centar” sagrađena davne 1929. godine, pod zaštitom je države i zauzima najreprezentativniji deo Miloševog venca, kao da će se njenom rekonstrukcijom zadržati prvobitni izgled, ali će imati i nove sadržaje koji će odgovarati samom objektu.

I baš ta pominjana „zaštita države” kao i „uvođenje novih sadržaja” privuklo je pažnju onog dela javnosti koji je zabrinut za očuvanje autentičnog izgleda ovog reprezentativnog zdanja.

Po mišljenju Marka Grkovića, direktor kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika to će biti sprovedeno u potpunosti.

• Što se tiče zdanja Tržnice čiji je istorijat dobro poznat ona nije zaštićena kao samostalni objekat već kao deo u sklopu starog gradskog jezgra i kulturno-istorijske celine. Dakle, svi objekti u toj celini su zaštićeni određenim stepenom zaštite, da li kao samostalni ili delovi celine. Za sve projekte i radove na tom području pita se za uslove i mere tehničke zaštite Zavod za zaštitu spomenika kulture, kaže Grković.

On pretpostavlja da je sada interes javnosti usmeren ka tome da li su i sada tokom rekonstrukcije Tržnice uvaženi stavovi Zavoda.

• Da, jesu. Samo zdanje će biti rekonstruisano prema uslovima koje je naš Zavod propisao za sva tri projekta: same Tržnice, izrade podzemne garaže i onog dela oko trga. Dali smo jasne uslove i oni su, barem što se tiče projektne dokumentacije ispoštovani. Ne sumnjam da će tako isto biti i tokom realizacije radova, jer do sada nismo imali nikakvih problema, ističe on.  

Isto očekuje i dr Veroljub Trifunović, urbanista koji je više puta u svojim radovima i knjigama o istorijatu kragujevačke arhitekture pisao o značaju ovog zdanja ali i kompleksa „Miloševog venca”.

• Što se Tržnice tiče ona je postala deo „Miloševog venca” iako je podignuta mnogo kasnije. Projektovana je i podizana sa velikom pažnjom i nije bez razloga proglašavana za jedan od najlepših objekata te vrste na Balkanu. Ona je „deo” i sjajna pozadina Spomenku palim Šumadincima. Spomenik bez nje u zaleđu bi bio sasvim „izgubljen u prostoru”. To je jedan od najboljih mogućih načina kombinovanja arhitekture i skulpture – skulpture kao „nosećeg” elementa i zdanja kao „pozadine” tog. Sa tog stanovišta ja sam siguran da će ona biti sačuvana u svim planovima i u praksi, smatra Trifunović, koji se ograđuje jer nije video najnovije planove vezane za njenu rekonstrukciju ali ne sumnja da će sam objekat sigurno biti sačuvan, jer po njemu, kolege koje su radile plan i stručnjaci iz Zavoda za zaštitu kulture nikada ne bi dozvolili da se ugrozi njegova autentičnost što bi bila neoprostiva greška jer se zdanje Tržnice mora sačuvati za buduća vremena.

Trifunović podseća da je ranije u opticaju bila ideja da se pijaca „preseli” na lokaciju Kasarne „Vojvoda Radomir Putnik” a ako se za sada odustalo od njenog „izmeštanja” logično je kako on kaže da kao prelazno rešenje pijaca mora da funkcioniše i dalje u centru grada. Što se tiče platoa iza Tržnice, po njemu on je u ovom trenutku sekundaran, ali bitno je da se na njemu omogući funkcionisanje u nekom narednom periodu a da kasnije „ne smeta” konceptu „Miloševog venca”, tvrdi on dodajući da je „donekle skeptik što se tiče saobraćaja”, konkretno prolaza u novu garažu kroz Ulicu Vuka Karadžića ali taj izazov „ostavlja” kolegama koje su projekat izradile.

Političari moraju da slušaju struku a ne da joj naređuju

Pitanjem očuvanja starog gradskog jezgra (i zdanja u njemu) u svojim radovima se bavio i Aleksandar Rudnik Milanović,  doktor urbanizma i arhitekture koji je početkom ovog veka bio i na čelu Zavoda za zaštitu spomenika.

• Postoji trenutak kada se svaki čovek priseti nekog pitanja,  sa kojim se u prošlosti sreo po prvi put. U mom slučaju bilo je to tačno pre 20 godina. Neko bi rekao malo, neko mnogo, ali je cifra sasvim dovoljna, da se odgovor na isto pitanje tada, uporedi sa mojim odgovorom na tu temu sada. Prvi odgovor na moje pitanje: „Kako u godina koje dolaze treba postupati sa namenom i kapacitetima sadašnje Gradske Tržnice ?” … dobio sam te davne 2000. godine od mog starijeg cenjenog i uvaženog kolege Slobodana Mišića. Taj razgovor je bio sasvim jednostavan i iskren, ali pre svega pun znanja o značajnim istorijskih činjenica koje mi je kolega izneo, a koje su bile svojevrsni tragovi prošlosti, koje je trebalo pažljivo čitati, zarad pravljenja novih promišljenih koraka za budućnost razvoja zone „Miloševog Venca”. Odgovor kolege Mišića je bio sasvim jasan i precizan, i delovao je kao sveže izbrušen ugljenik od kojeg je nastao dijamant, koji će sijati neverovatnom lepotom za sve buduće generacije koje dolaze: „Gradska Tržnica će ubuduće biti deo zone u kojoj će se funkcija kulture u svim svojim oblicima posmatrati kao prioritet, dok će svakako pored te namene biti mesta i za sve one funkcije i namene koje idu kao prateće, da bi se pomenuta funkcija ostvarila. Sadašnja pijaca izmestiće se na mesto Kasarne ’Vojvoda Radomir Putnik’”. Nekoliko prostih ali sasvim genijalnih i vizinarskih rečenica, ostale su mi kao misija koju neko od nas (urbanista i arhitekata) kad tad mora završiti, kaže on.

Po njemu, naravno te misli nisu mogle doći iz glave priučenih političara željnih uticaja i moći, kojih je bilo i tada a ima ih i sada, i koji tobož odlučuju o nekim kvadratima zarad narodne dobiti, a da im je u mislima uvek bio svoj lični račun, koji se preko tih kvadrata može dopuniti.

• Gradska Tržnica kao ukras „Miloševog Venca” i biser arhitekture plodotvornog arhitekte Kovaljevskog, svakako zaslužuje svoj puni sjaj, ali se on u današnje vreme ipak može održati samo sa kombinacijom novih sadržaja na toj lokaciji. Kažu da samo bogate zemlje mogu priuštiti sebi novac koji se može uložiti u kulturu, ali se danas to svakako čak i u našim uslovima, može rešavati kroz uvođenje investitora, koji bi pored namene kultura, imao interes uvođenja pratećih sadržaja, zbog kojih bi svoj novac uložio baš na toj lokaciji, iako se ne radi o najprofitabilnijoj nameni poput izgradnje stambenih kvadrata, koji se u Kragujevcu množe kao da nas je 300 a ne 150.000 ili nešto malo više od toga. Sadašnja situacija sa skandaloznim odlukama za izgradnju podzmene garaže i novih turbo – mega tezgi na pijačnom platou, samo su jedna u nizu impotentnih odluka, iza kojih se krije nesposobnost za ostavrivanje daleko značajnih ciljeva poput izmeštanja Gradskih Tržnica u zonu Kasrane „Vojvoda Radomir Putnik”, za koju sada čak i vrapci znaju, da bi baš to bilo prava stvar, a ne uvećanje broja vozila u ulici Crveno Barjače koja i sada ima veliki broj problema koji durektno utiču na to da se Gradska Tržnica sada nalazi u mnogo gorem položaju nego na početku svoje izgradnje, pre svega zbog potrebe različitih oblika saobraćaja koji se neminovno moraju odvijati u zoni takve namene, izričit je Rudnik Milanović.

Za njega izmeštanje pijace i stvaranje zone kulture nikada neće biti vizije politikanata, već je oduvek bila ideja iskusnih i stručnih i pre svega kompetentnih ljudi – urbanista, koji su čitav svoj radni vek posvetili radu tada u Direkciji za urbanizuam a sada u JP Urbanizam.

• Da li će i kada ova svakako jedina mudra ideja, dopreti do svesti nekih savesnih i mudrih političara koji će pitati struku a ne naređivati joj kao sada, ili je za takvu situaciju već kasno, ostaje da se vidi u mesecima ali i godinama koje dolaze. Nadam se ipak, da će mudrost pobediti pohlepu, koja napada naš grad kao srednjovekovna pandemija, dok puk luk, umesto na pijaci prodaje ispred svoje kuće, do izgradnje nove pijačne garaže i plastikom oplemenjenog ambijenta Tržnice, kao novih arhitektonskih vrednosti izabranih da dopune  Kovaljevskog u 21. veku, zaključuje ovaj naš sagovornik.

Najlepša pijačna hala Kraljevine Jugoslavije

Izdanje „Kragujevačkog leksikona” beleži da pijace imaju dugu tradiciju u našem gradu zbog povoljnog geografskog položaja i povezanosti putnim i rečnim pravcima Kragujevca sa Carigradskim drumom. U tursko doba postojalo je pazarište pored Kamene ćuprije a krajem 19. i početkom 20. veka osnovana je gradska, takozvana „ženska pijaca” na kojoj su se građani snabdevali životnim namirnicama.

Posle Prvog svetskog rata pijaca je privremeno izmeštena kod Starog načelstva (Hotel „Dubrovnik, danas „Rajfajzen”), a trgovinska razmena često je obavljana na prostoru od nove crkve do Betonskog mosta i na skveru „Kod krsta”.

Do 1926. godine u Kragujevcu je bio određen trg za snabdevanje poljoprivrednim proizvodima u okviru današnjeg kompleksa Miloševog venca (baš u neposrednoj blizini današnje Tržnice).

Istoričar Boriša Radovanović u svojoj knjizi „Stari Kragujevac” ističe da se u to vreme podizanje gradske tržnice nametalo opštinskim upravama kao prioritetno. U Istorijskom arhivu sačuvan je dokument iz kojeg se vidi da je 1924. godine bila formirana jedna opštinska komisija koja je „imala da pregleda sve placeve i predloži prostor za pijačnu zgradu”.

Kako piše Radovanović: „Prazan prostor kod Kneževog konaka, koji je u vreme kneza Miloša služio za egzicir vojske bio je podesan za podizanje zgrade namenjene gradskoj tržnici. Nalazio se u samom varoškom jezgru, i bio dovoljno prostran da se na njemu podigne zgrada i prihvati velika količina robe, koju su donosili seljaci svakoga dana”, navodi on u monografiji „Stari Kragujevac”.

Izrada projekta zgrade Tržnice bila je poverena tehničkom birou „Solarević” iz Beograda, koji je na vreme uradio traženi projekat.

Zdanje kragujevačke pijace projektovao je Đorđe Kovaljevski, arhitekta koji je radio Generalni regulacioni plan Beograda. Po planu Kovaljevskog u saradnji sa Mihailom Radovanovićem u Kragujevcu je podignuta i Dom požarne družine – Vatrogasni dom 1934. godine.

Radovi na izgradnji zgrade Tržnice započeli su 1928. godine a godinu dana kasnije objekat je bio sagrađen i predat na upotrebu Opštini varoši Kragujevačke.

Urbanista dr Veroljub Trifunović u svojoj knjizi „Arhitektura o Kragujevcu” u poglavlju o tržnici „Neklasična eklektika” ističe da je ova zgrada stilski eklektička.

Po njemu: „Bilo je to idejno kolebanje iz dvadesetih godina kada se još ne napuštaju stari stilovi, a postepeno prihvataju moderni. Sadrži elemente akademizma, ali i secesije, da bi osnovni projektni i konstruktivni sklop bio u duhu moderne arhitekture. Bazilikalna građevina uspešno je završena polurotondama sa polukupolama. Tako je dobijen značajan arhitektonski korpus u jezgru Kragujevca”, stručno je ocenio ovo zdanje Trifunović u „Arhitekturi o Kragujevcu”.

Pri uređivanju Malog parka na Miloševom vencu 1932. godine podignut je spomenik „Palim Šumadincima”, izvanredno delo vajara Antuna Augustinčića. U svojim kasnijim knjigama „Urbanizam u Kragujevcu” i „Interbelum” posvećenim urbanističkom i građevinskom nasleđu našeg grada Trifunović ističe da je zdanje Gradske tržnice bilo najlepša pijačna hala podignutih ne samo u Srbiji, već u čitavoj Kraljevini Jugoslaviji tih predratnih godina.

Piše: Zoran Mišić